Venecija via Party Travel

Čini mi se da je Venecija nestvarno iskustvo za sve turiste koji su svesni činjenice da iz svojih modernih gradova dolaze u obilazak jedinstvenog  grada na vodi za koji kao da vreme stoji. Možda je nespretno izrečena moja uvodna rečenica na početku upoznavanja sa ”Kraljicom Jadrana”, ali mislim da se razumemo, naročito zbog simulacije nečeg bizarnog na vodi ovde kod nas.

Oni kojima ne nedostaje modernizacija u arhitektonskom smislu će ovde, u krajnje severozapadnom delu Jadranskog mora, biti srećni zbog činjenice da postoji jedno značajno mesto na zemaljskoj kugli koje i danas izgleda kao u vreme svog procvata.
Podatku, da je Venecija očuvala isti izgled koji je imala i pre šest vekova, u velikoj meri, ide u prilog to što se ni javni prevoz u gradu nije menjao pa se i danas  odvija isključivo na vodi, velikim motornim čamcima zvanim vaporeto i gondolama – automobilima jeste dozvoljen ulazak ali ne i u sam stari grad. Sa kopnom Venecija je povezana železničkom prugom i auto-putem preko velikog ”Lagunskog mosta”. Mene je odsustvo automobilske buke u starom gradu, u prvim sekundama boravka na tlu Venecije, pridobilo, pa sam podsećanje našeg turističkog vodiča da je u poslednjim decenijama primećeno lagano ali sigurno tonjenje grada, teško podnela.

Oprečna mišljenja oko neprijatnih mirisa koji se šire gradom, zbog lošeg sistema kanala, prenebregla sam, vrlo jednostavno, time što sam se uverila da Venecija, ni malo, nema neprijatan miris. Zaista ne znam kako je to moguće, tek, možda zbog toga što je moj boravak bio vezan za početak marta, za stidljivo sunce i lagani vetrić koji je pirkao.
Čitajući o iskustvima drugih turista zaključila sam da su impresije, uglavnom, vezane za to kakvo vas vreme prati, što je po meni sekundarna stvar. Ukoliko se zadesite u Veneciji za vreme poplavljenog trga sv. Marka i morate se kretati po pokretnim mostićima, verovatno će vam biti nužne i gumene čizme. Ne znam, mogu samo da zamišljam takav scenario, ali i u takvim uslovima bih vam  savetovala da isprobate ovaj grad. Iz moje perspektive bi vanredni uslovi bili još zanimljiviji, ma kako to zvučalo.

Osnovna odlika Venecije vezana je za njenu celinu, ne za njene delove. Recimo, jedna od tih celovitih slika mogla bi da bude činjenica da je smeštena u središnjem delu Venecijanske lagune na 118 ostrva ispresecanih sa 177 kanala i 380 manjih i većih mostova, koji služe za prelaz preko tih kanala. Meni je ovaj segment  bio tako zabavan da sam se u jednom trenutku osetila mlađom no što jesam, pretrčavajući, za što kraće vreme, preko manjih mostića i jureći za lepim fotografijama gondola kojih ima u većim kanalima. Gondole su, pre svega, autentične i romantične a gondolijere, nekako, nisam uspela, na pravi način, da ocenim jer su mi se učinili nepristupačni – mada su to sve, uglavnom, lepi i očigledno zgodni, raspevani mladi ljudi.
Ta celina, o kojoj počeh da govorim, je za moj ukus, možda, previše ravna i to je, priznajem, jedina stvar koja mi je nedostajala – neprestano sam iščekivala neko brdašce. Ali ako zanemarim ovaj smešni, maleni, detalj da se u Veneciji traži brdašce sa koga puca pogled, zadivljena sam osećajem koji, pretpostavljam, mogu imati svi  u ovom gradu.

Međutim ima i onih upornih ”modernista” kojima je Venecija oronula, umorna starica, koja kao što rekoh, neprijatno miriše, i prepuna je turista, i prljava je, i buđi ima na sve strane, i neljubazni su meštani, i svašta nešto, što ja zaista ne mogu da ponovim zbog mog suštinskog nerazumevanja takvih ljudi.
Svakako ovaj grad ne bi moglo da bude izvorište renesanse i sedište nekadašnjeg kolonijalnog carstva – Mletačke republike, bez nekog velikog razloga, koji nije teško po logici stvari razumeti. Ovaj ”Grad mostova” je u jednom periodu srednjeg veka bio najvažniji grad na svetu i najveći trgovački centar Evrope. Koliko je velikih ljudi bilo inspirisano Venecijom nemoguće je pobrojati.
Recimo, Petrarka ju je 1364. opisao kao Bogatu zlatom, ali još bogatijom slavom”, pa Gete je godine 1786. mislio da se ne može uporediti ni s jednim drugim gradom, Čarls Dikens je sanjario o njoj godine 1844., Tomas Man ju je 1913. nazvao “Najnevjerojatnijim od svih gradova”. Vivaldi, koji je rođen u Veneciji, najbolji je nosilac njene lepote  – ‘’Četiri godišnja doba’’ čuje se u gradu bez ikakve akustike. Dugačak je spisak umetnika koji danas učestvuje na Venecijanskom bijenalu koje se održava svake druge godine od 1893.godine. Danas bismo mogli reći da je Biennale di Venezia najveća svetska izložba savremene umetnosti.

Ono što se i u ovom tekstu neminovno, makar na kraju, mora spomenuti su znamenitosti koje čine ovu zanosnu celinu. Osnovna stavka je glavna saobraćajnica grada Kanal Grande, koji stari grad deli na dva dela. To je najveći kanal u Veneciji i prvi od četiri mosta koji prelaze preko njega je stameni most Rialto. Sa ovog mosta pogled, zaista, puca u romantičnu daljinu. Sa te, druge, strane ovog kanala je crkva Santa Maria della Salute koja stoji kao čuvar uz ušće kanala u lagunu. Njena izgradnja je započeta tridesetih godina 17. veka kao zahvalnost  Devici Mariji za prestanak epidemije kuge i mislim da bi joj svaka moja reč umanjila moć kojom pleni.

Početak obilaska Venecije je, zapravo, vezan za Trg Svetog Marka koji leži u samom centru starog grada. Sveti Marko je zaštitnik Venecije i njegov simbol, krilati lav, nalazi se svuda, čini mi se, i na najneočekivanijim mestima. Ono što je važno spomenuti za ovaj deo grada, je katedrala  Sv. Marka iz 11. veka i njen zvonik, koji stoji zasebno na trgu. Zvonik je visok 98,6 m i zovu ga od milja, El paròn de casa (gazda kuće). Sa njega se, uz novčanu nadoknadu, možete počastiti divnim pogledom.
Pored trga, u pravcu lagune, nalazi se Pjaceta, odnosno mali trg, sa gotičkom Duždevom palatom, koja je vekovima bila središte venecijanskih poglavara. Na jednom delu ove palate nalazi se, simpatični, Most uzdaha koji spaja palatu i zatvor. Iz tog zatvora je, prema pričama iz 19. veka, pobegao veliki zavodnik Casanova, nakon 15 meseci boravka u njemu. Ovaj mostić je, inače, dobio naziv po uzdasima zatvorenika, koji su prelazeći do zatvorskih ćelija, u susednoj zgradi, mogli sa njega, još jednom, da bace pogled ka slobodi.
Na kraju lagune stoje dva stuba, jedan na kome je kip Sv. Teodora, i drugi sa krilatim lavom Sv. Marka. Oni razdvajaju Pjacetu od pristaništa, koje je glavna baza javnog prevoza.
Ovaj deo Venecije bio je početak našeg razgledanja. Naime, aranžman turističke agencije Party Travel koja nam je, i ovoga puta, obezbedila putovanje započinje brodom. Dakle, dolazak do luke Punta Sabione, potom vožnja brodom do Venecije, razgledanje grada i na kraju povratak u Lido Di Jesolo – jedno divno turističko mesto, sa ogromnom peščanom plažom koje je udaljeno oko 20 minuta vožnje autobusom.
Volela bih da, za kra,j budem od onih napadnih ljudi koji vas vuku i lupkaju da biste ih čuli pa ću zato velikim slovima napisati:
VENECIJA JE NEODOLJIVA LEPOTICA JADRANA I NEMOJTE SEBI DOZVOLITI DA JE NE OBIĐETE MAKAR JEDNOM U ŽIVOTU.

Ivana Mitrović Cvetanović

Fotografija: Put u Art i turistička agencija Party Travel