Pikasova keramika

Pablo Pikaso

Opus Pabla Pikasa obuhvata obilje različitih razdoblja. Teško je zamisliti da jedan umetnik može prolaziti kroz toliko faza a da pritom ostane dosledan specifičnoj percepciji svog stvaralaštva. Ali, ako je reč o Pikasu onda to nije nemoguće zamisliti. Njegov stvaralački duh živeo je u ”modernoj”, ”ružičastoj”, ”kubističkoj”, ”klasičnoj”, ”nadrealističkoj”,”ekspresionističkoj” fazi. Gotovo da nema likovnog izraza gde se njegov osećaj za umetnost nije oprobao i upravo je to razlog atributa koji se večito vezuje za ovog životno kontraverznog ali stvaralački neumornog umetnika: Najveći slikar 20. veka.
Bavio se slikarsvom
na platnu i na zidu, skulpturom, grafikom, izrađivao kolaže i plakate ali ono što će nama sada biti najinteresantije je njegova impresivna keramika, čiji je deo bio izložen u Beogradu proleća 2012.godine pod nazivom ”Na Azurnoj obali”. Tada se u zgradi ”Beka” pričalo o tome gde je sve izložba gostovala, ko ju je otvorio, kako se kretala (u Beograd je došla sa Bleda a iz Beograda otišla za Dubrovnik) ali nekako je promaklo ono najvažnije, a to nije hepening, već priča o samoj Pikasovoj keramici.


Tokom poslednje tri decenije
života Pikaso je napravio stotine predmeta od keramike  u gradiću Valori, na jugu Francuske. Malo eksponirana u obilju njegovih ostalih radova, ova neobična keramika vrvi od simbola i nepravilnih oblika. Interesantno je, recimo, da je jedan deo keramike koju je radio u Valori slučajno pronađen u depou muzeja umetnosti u Taškentu (Uzbekistan), 40 godina nakon što ju je toj bivšoj sovjetskoj republici poklonila francuska Komunistička partija. Radi se o donaciji Beloruskinje Nadje Leger  koja je bila supruga francuskog slikara Fernanda Legera, Pikasovog prijatelja. “Tražili smo ruski porculan u depou kako bismo ga postavili u dvoranu koja je posvećena ruskoj avangardi. Odjednom smo uočili Picasovu keramiku”, rečeno je tada. Veoma neobičan događaj, ali nije usamljen u dešavanjima koja prate Pikasovu zaostavštinu (od lažnih prodaja i krađa dela sve do muzejskog perfomansa koji je izveo meksički umetnik napisavši poruku na Pikasovoj slici).

Sve  vaze, šolje, tanjiri i pločice, izrađeni u Valori, su potpuno originalni, jednostavni u svojoj svedenosti, neki su pak iznenađujuće neobičnih formi, uostalom sve je to u skladu sa posebnim načinom baratanja glinom kakvo je bilo Pikasovo. Na njima su ljudska lica, životinje, mitološka bića, borbe bikova i prikazi svakodnevnog mediteranskog života, zatim njegovi omiljeni motivi golubica, ženska lica i neizostavna glava bika. Ovi prepozntljivi crteži na keramici bude u posmatraču nepogrešivu asocijaciju na Pikasa. Njihov kolorit je ponekada neočekivano smiren i sveden, ponekada sve vrišti od boja ali su skupa svi toliko autentični da je nemoguće ne primetiti njihovu posebnu unutrašnju dimenziju.
 Pikaso je rođen u Malagi 25. oktobra 1881. godine. Njegovo neuobičajeno interesovanje za crtež počelo je još u 11 godini. Izradio je preko 6.000 slika, skulptura i crteža, bio oženjen dva puta i imao mnogo ljubavnica. Poslednje od četvoro dece, ćerku Palomu, dobio je u 68. godini. Uz Žorža Braka, jedan je od osnivača kubizma. Za vreme Španskog građanskog rata, Prvog i Drugog svetskog rata, izražavao je svoj protest kroz umetnost ali nije lično učestvovao u sukobima. Od 1944. do smrti bio je član Komunističke partije. Zakleo se da se neće vraćati u Španiju sve dok je na vlasti Frankov režim tako da je sve do svoje smrti 1973. godine živeo u Francuskoj.