Dan ljubavi

Moram da priznam da me mnogi praznici ko što su Nova godina i 8. mart izrazito nerviraju. Dan zaljubljenih je do nedavno spadao u tu kategoriju. Mislim, zašto bih po nečijem  dobro osmišljenog marketingu morala da slavim bilo šta?! Drugo, šta da rade oni koji nisu zaljubljeni, pa oni koji jesu ali nesrećno, pa zaljubljeni koji nemaju šta da poklone jedno drugom? Previše nepravdi i povređenih osećanja za moj ukus! A opet slaviti ljubav je tako dobro i tako poželjno pa makar bili deo tog svetskog cirkusa…
Za Erosovu energiju kažu da je jača od nuklarne.
Da samo bića koja vole, mogu od ovog nesavršenog i nepravednog sveta makar na kratko da naprave – raj ( u to su se uverili  svi koji su makar jednom voleli).  U ljubavnoj sibiozi sve je moguće i taj utisak moći ali i blaženstva iznova  nas tera da se  zaljubljujemo.
Ljubav se događa, reći će jedni, ili, ljubav je čin, reći će drugi. Za ozbiljne mislioce ljubav je proces koji podrazumeva mnogo toga, od spoznaje samoga sebe, jačanje volje do jačanja duha. Tek onda se može preći preko sedam mora i sedam gora i pobedetiti sedam ljutih zmajeva koji drže zatočenu princezu. Ali zapamtite, princ oslobađa i savladava prepreke a princeza čeka… Tako mora da bude jer ljubavna moć ne sme  bili narušena! Ali šalu na stranu, bajke su ozbiljno štivo, i sa njima se ne treba šaliti… treba ih valjano tumačiti.

Kada sam bila u nežnim godinama moja omiljena bajka je bila „Uspavana lepotica“. I sada kada sam u zrelim godinam otkrivam u njoj tako dobro skrivene istine. Recimo oko mene je mnogo uspavanih lepotica, jedina razlika između njih i princeze Ružice koja je spavala stotinak godina je u maloj malecnoj razlici… za Uspavanu lepoticu iz bajke vreme nije teklo, časovnici su se zaustavili, za uspavane lepotice našeg vremena vreme teče… a one toga gotovo da nisu svesne. I tako opsesivno čekaju princa koji će možda doći… ali ih neće prepoznati!

Verujući u moć bajke kompanija Dizni je pre par godina predstavila svoju novu savremenu bajku – Papermen. I od tada to je moja omiljena bajka. Pokušaću da objasnim svoju fascinaciju… Dakle, živimo u svetu u kome je sistem  jak i nemilostradn. Tako je i u svetu papirnog čoveka. Njegovim životom vlada papir – moćan i nepokolebljiv. Papirni čovek mu svakoga dana služi, pod čeličnom kontrolom ledenog čoveka koji mu donosi tone i tone novog papira. Sve dok jednog dana mladi čovek u svom crno-belom svetu ne vidi princezu koja njegovom svetu dodaje boje. Od tog trenutka Papermen nije u vlasti papira i ledenog čoveka. Ono što je bila njegova najveća muka- papir, postoje njegovo sredstvo da dobije princezu. Okoštali sistem liberalnog kapitalizma pada pod naletom ljubavi. Ruši se kao kula od karata. Moć je lažana i sve je tako lako kada se voli. Ovu savremenu Diznijevu bajku proglasili su najljubavnijom bajkom ikada nastalom u Diznijevoj kompaniji. Mnogi se neće složiti, mnogi je neće razumeti, ali i ne treba… Ljubav je privilegija i samo oni koje vole – vide srcem, kako je to lepo rekao Mali princ. Bolest savremenog čoveka je cinizam. A ona može biti oterana samo istinom. Zato je istina samo u ljubavi moguća. Ako 14.02. vidite nekog sedamestogodišnjeg dečaka sa brižljivo upakovanim poklonom možete biti sigurni da on upravo živi svoju istinu.

„Tako sada vidimo kao kroz ogledalo u zagonetki,
A onda ćemo licem k licu;
Sada poznajem nešto,
A onda ću poznavati kao što sam sam poznat,
A sada ostaje vera, nada, ljubav, ovo troje; ali je ljubav najveća među njima.“
Himna ljubavi – Apostol Pavle

Tanja Petrović Miljković