Gala Čaki

Promišljeni posmatrač ima jedan poseban zadatak dok posmatra platna Gale Čaki:
da svoje unutrašnje ključanje – koje se ispoljava u trzajima i grčevima, obuzda i dovede do krotke unutrašnje topline. Ozbiljan zadatak, koji se bez preterivanja može uporediti sa zahtevima koji su pred posmatračem slika jednog od najzagonetnijih slikara svih vremena Hieronymusa Boscha. Borba Erosa i Tanatosa, ukomponovana u celinu višeslojnog platna ove umetnice je metafizička. Iza stroge crvene boje javlja se najpre osećaj bola i tuge, a potom jedno samozadovoljno osećanje ljubavne ‘’odnosnosti’’. Kao sve što je načinjeno od ”spojeva” umetnost ove slikarke je velika u razumevanju i nerazumevanju, u prepoznavanju i neprepoznavanju, u svojoj dubini i analogijama, u istoj i drugačijoj vrsti zapitanosi posmatrača. Gala Čaki nas dosledno hrani energijom, na nama je samo da to prepoznamo.

Trudeći se da napišem kratak i jasan uvod za Vas, sa referencama koje su impresivne za jednog mladog umetnika, ispostavilo se da nisam mogla da odolim mojim impresijama izazvanim Vašim radom. Tako sam zanemarila konkretni deo vašeg stvaralaštva. Zbog toga, najpre, moram da pomenem u kojim ste sve zemljama izlagali:  Kаnаdа, SAD, Meksiko, Dаnskа, Nemаčkа, Holаndijа, Itаlijа, Belgijа, Rusijа, Portugаl… Trenutno ste na doktorskim studijama na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, završili ste dvostruke master studije na Fakultetu likovnih umetnosti u Novom Sadu, potom dobili stipendiju za Njujork, pa stipendiju za Indiju, Finsku, potom poziv iz Belgije… Pomozite mi da pomenemo one najvažnije reference.

Gala: Kako ste sve naveli, preostaje mi samo mogućnost pojašnjenja važnosti izlaganja za mene. Mišljenja sam da je za jednog mladog stvaraoca, kad kažem mladog aludiram na njegovu početnu stepenicu razvitka, a ne na godine, značajno da ima mogućnost prikazivanja svog rada različitim poetikama naroda. Zašto? Različito postavljena pitanja pomeraju granice uma jednog stvaraoca. Sve to vodi ka složenosti, kako same ličnosti stvaraoca, tako i samog stvorenog. Master rad “Prostorni odnosi likovnog dela”, prikazan 2011. godine u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine, jeste rad koji mi je otvorio mogućnost spoznavanja drugih naroda, tačnije spoznavanje tog rada iz različitih uglova poimanja. 2013. godine sam upisala doktorske umetničke studije na Fakultetu likovnh umetnosti u Beogradu, s ciljem da postavljena pitanja razgradim u svom doktorskom radu. Naši radovi nas otkrivaju nama samima, ovaploćavaju i osvetljavaju naše tajne. Kretanje ka sebi kao ka konačnom cilju jeste esencija mog rada.

Ima neke esencijalne napetosti na Vašim slikama, bilo da su minijature u pitanju bilo da govorimo o platnima velikog formata. Kako biste prokomentarisali ovakvu karakterizaciju vašeg rada?
Gala: Prevela bih, ako mi dozvolite, Vaše podvođenje mog rada pod napetost u moju obuzetost paničnim strahom, koji ne proističe iz nekog viđenja sveta, nego iz grčenja puti i tmine krvi. Moje carstvo jeste carstvo mog “ja”, a spasenje se ne može postići pomoću svog “ja”. Što više pokušavam da se otrgnem tog sloja mog bića, koji je satkan od muka i patnje, imam osećaj da više tonem u njega. Plašim se da će me moja radoznalost odvesti do najdubljeg sloja bića, u kom neću više voleti sebe. Kretanje ka tom sloju stvara neku enormnu snagu u meni, koja prenešena na radove jeste čista energija emocija.

U uvodu sam pomenula ”odnosnost” podstaknuta jednim Vašim intervjuom u kome pominjete da slikate odnose među ljudima koji više ne postoje. Ispričajte nam nešto o toj relaciji ?
Gala:
Ako je jedan od ciljeva čoveka da uveća svoju moć izbora i smanji determinizam na svaki mogući način, stvarajući na taj način marginu slobode u ljudskom životu, kako to tvrdi psihijatar Silvano Arieti (Silvano Arieti) i ako je takvo protivljenje ograničenjima prirode najdublji izraz ljudskog duha, onda je dijalektičko pretvaranje sudbine u lepotu duhovan čin, a estetska svest, koja omogućava tu marginu egzistencijalne i stvaralačke slobode, jeste duhovna svest. Estetska dijalektika pomiruje sudbinu i lepotu, te zato lepota ima tragičnu auru, a uživanje publike u njoj način je prihvatanja sudbine bez očajavanja. Stvaralac kao tragični junak čulno predstavlja i stvara uzvišenost svojim suprotstavljanjem nadmoćnoj sudbini i prihvatajući borbu kao nužno traži od nje žrtvu, uzdiže se iznad sopstvenog individualiteta zahtevajući pravo običajnosti svoje zajednice i oslobođenje od prirodne determinisanosti. Uzvišeno nastaje iz uma. Kada se uzvišeno sjedini sa lepim, umetnost postaje učiteljica čovečanstva, jer upravo tragedija podučava pojedinca kako da misli sopstvenu slobodu i na toj osnovi da dela.
Stvaralac je sa-borac, sa-igrač, on je posrednik, koji uspostavlja odnos. Odnosi koje ja uspostavljam sa ljudima, koji više fizički ne postoje na ovom svetu, su nemogući u stvarnosti. Takvi odnosi su mogući jedino unutar mog likovnog dela. Želim da otvorim svet u prevazilaženju sveta viđenog kakav jeste i kakav je bio pre mog sanjarenja. Sanjarenje sanjara odvodi izvan bliskog sveta pred svet koji nosi obeležje beskraja. Cilj istraživanja postavljenog sistema stvarnosti je dovođenje u pitanje logike stvarnosti, a to ukazuje na svest o drugoj stvarnosti. Moji radovi se mogu podvesti pod vrstu shematskog izražavanja mog unutrašnjeg života u svoj njenoj dramatičnoj turbulenciji. Na ovaj način oni postaju sveti prostor, svetilište u kojem moj ego može da povrati dubinu i kreativnost, koju sam izgubila u svetu.

Važno pitanje je gde pronalazite inspiraciju i ko Vas od umetnika najviše dotiče ?
Gala: Snagu crpim iz zaboravljanja i nesposobnosti da zamislim mnogostruku istovremenost sudbina. Prisutnost težnje ka shvatanjem umiranja što beskrajno traju oko nas, sve te živote koji su pritajene smrti, jeste ono što me navodi na stvaralaštvo. Postavljeni život je jedino moguć zahvaljujući popuštanjima i propustima našeg pamćenja. S druge strane, moj imaginarni život jeste stvaranje živog pamćenja, u kome čuvam sveukupnost pretrpljenih muka. Moja imaginacija jeste plod mene kao monstruma emocija. Kao takva ona mora da se kreće ka potvrđivanju svih muka i svih zebnji datog trenutka, Postavlja se pitanje, da li ja mogu da izdržim taj teret?
Trenutno me dotiče Emil Sioran (Emil Cioran), rumunski filozof, s sistemom razmišljanja koji me opseda. Zahvaljujući njemu ja dobijam odgovore na moja postavljena pitanja. Taj odnos Siorana i mene je više od doticanja. Ljudi poput njega prodiru u mehanizam mog pogleda na svet, kako bi me učvrstili u odbijanju i nepristajanju na postavljenu stvarnost. Bez ovog mislioca mislim da nikada ne bi postala svesna svojih jada i obaveze da im se posvetim.

Da pomenemo šta Vas očekuje u 2015.godini. Već početkom godine je izložba u Japanu i  Kini, recite nam više o tome.
Gala: Po treći put ću se predstaviti publici u Japanu grupnom izložbom 15. januara u Takahara Furusato muzeju, a poziv za Kinu iz 2014. godini je premešten za kraj 2015. godine. Istakla bih poziv za učešće na Internacionalnom simpozijumu slikanja u Dohi krajem februara, jer sam ja prvi učesnik iz Srbije. Nastojaću da se prikažem na najbolji mogući način. Pozivi za Hrvatsku, Sloveniju, Tursku, Tajland, Holandiju, Filipine su usledili, no da li će do realizicije svih doći, videćemo. Mogućnosti postoje, a njihovo kristalisanje će tek uslediti.

Ivana Mitrović Cvetanović