”Strah i drhtanje” i bioskop Zvezda

”Naše vreme priređuje istinsku rasprodaju ne samo u svetu trgovine nego i u svetu ideja. Sve se može dobiti za tako nisku cenu, da je sada veliko pitanje hoće li na kraju još nekoga biti ko će želeti nešto i da nudi”.
Kjerkegor ‘’Strah i drhtanje’’
Ono što se već izvesno vreme dešava sa Pokretom Za Okupaciju Bioskopa je paradigma za NEPRISTAJANJE na učešće u toj velikoj ”rasprodaji”, zbog koje su naši životi ovde i sada na jednoj velikoj buvljoj pijaci, prepunoj  pijačne retorike i rustičnih dešavanja. Jedno od retkih dešavanja  koje je za pohvalu, a za koje se iskreno nadam da neće biti usamljeno, je upravo ovo pokrenuto od strane Pokreta Za Okupaciju Bioskopa.

Svakako, Kjerkegor u svom predgovoru za ”Strah i drhtanje” nije ni naslućivao da će se u ovom kontekstu iskoristiti njegov uvod, ali moram da priznam da je moje ushićenje tim veće. Neću više sa Kjerkegorom, on je u uvodu prozivao hegelovce, a ja prozivam sve one koji se do sada nisu zabrinuli nad svojim ”intelektualnim” životom, koji je zbog sadržaja koji nam se nudi doživeo svoju sramotnu kulminaciju upravo ovih dana u ovoj zemlji Srbiji.

To kako je sled događaja tekao, unutar ideje Pokreta Za Okupaciju Bioskopa, verujem svi već znate. Krenulo je sa Zvezdom” u centru Beograda, koji je sa još 14 bioskopa “Beograd filma” privatizovan i od sredine 2000-ih propada lagano ali sigurno. Meni je zapravo, bilo potrebno vreme da se sastavim i shvatim da ”budući intelektualci” postoje, nekako sam se zamotala u misao da nas je Megatrend potpuno obujmio, ali očigledno je da sam se prevarila, zbog toga i kasnim sa tekstom.
Ideja ovog pokreta da ne pristanu na činjenicu da u budućnosti nemamo bioskope gde ćemo gledati filmove – šta drugo?, je jedna mala ali suštinski ogromna star.
Ja sam se, recimo, u bioskopu ”Zvezda” u gradu Boru prvi put ozbiljno zaljubila u svog današnjeg supruga gledajući film Bigasa Lune ”Mesec i sisa”, pre jedno 20 godina. Onda sam skontala da će me, tada dobar poznavalac filmova, daviti velikim pričama ako mu pružim šansu. Potom sam u bioskopu ”Balkan” u Beogradu doživela njegovo odbijanje poljupca rečenicom ”Ti bi se ljubila u ovakvoj sceni ? ” – scena iz filma ”Profesorka klavira” me i danas proganja.
Poenta moje priče svakako nisam ja, nisu ni moje dogodovštine u tim domaćim bioskopima, poenta priče su ”veliki ljudi” koje bi bilo glupo izdvajati imenovanjem pojedinaca. Ti ”veliki ljudi” iz Pokreta Za Okupaciju Bioskopa, svi skupa, su danima čistili prostorije bioskopa ”Zvezdastvarajući novu Zvezdu, noćima spavali u prašnjavim kancelarijama, organizovali projekcije filmova i to po 4 dnevno, vodili tribine koje su postale jedan ozbiljan aspekt njihovog delanja, i to sve zbog jedne ideje, ideje NEPRISTAJANJA.
Danas će se, recimo, nastaviti serija javnih razgovora u oslobođenom bioskopu ”Zvezda”, debatom o dosadašnjim predlozima u vezi sa rešavanjem mnogih problema u društvu i kulturi na koje je ta akcija ukazala. Biće reči o tome da li se može poništiti privatizacija “Beograd filma” i koje su pravne poteškoće u tom procesu, kako na sve to gledaju radnici Beograd filma, a kako filmski producenti, glumci i distributeri…

Hvala Bogu da je javnosti posle dužeg vremena skrenuta pažnja na drastične posledice pogrešne privatizacije čiji je jedini ishod – zatvaranje bioskopskih dvorana mimo šoping cenatara u glavnom gradu. Skrenuta je pažnja i na ime biznismena Nikole Đivanovića koji je kupio 14 bioskopa sa sve ”Balkanom”, ”Odeonom”, ”Kozarom”, ”Jadranom”, ”Kosmajem” koji ih je potom prodavao kao na buvljoj pijaci za mnogo vecu lovu no što je uložio u njih.
Dakle, pokrenute su mnoge teme, kao što rekoh, mnogi kulturni radnici su podržali ovaj pokret, mnogo dobrih projekcija se desilo, mnogo hladnih sati za njih je prošlo i kada se učinilo da će se nešto pozitivno dogoditi na jednom meni dragom portalu koji nas redovno obaveštava o aktivnostima pokreta pročitam:
”Filmski umetnici Srbije šokirani su Nacrtom izmena i dopuna Zakona o kulturi, navodeći da je u njemu izbrisan pojam kinematografija (kinematografsko stvaralaštvo i kinematografska delatnost) i umesto njega uveden “potpuno apstraktan i neodređen pojam audio-vizuelna delatnost, koji i u teorijskom i u praktičnom smislu može da znači sve i ništa. ” Seecult

I eto nema kraja. Možda ja pogrešno razumem da su ove dve priče u istoj temi, ne znam, ali znam da se moj strah povećava. Pročitala sam da je sporna reč i balet i tu prestala da pišem.
”Na višečasovnoj raspravi u Narodnoj biblioteci Srbije izraženo je negodovanje i zbog nevođenja zapisnika sa tog skupa, kao i zbog neprisustva ministra, državnog sekretara ili pomoćnika. “Ovo je ponižavajuće! Ovo niko ne snima! Šta ćemo onda mi ovde? Kome pričamo uopšte?”, čulo se više puta tokom diskusije, na šta su pravnici Ministarstva kulture ponovili poziv svima da primedbe upute do 15. decembra. ” Seecult
Sledi nastavak

Ivana Mitrović Cvetanović