Boyhood – Savršena drama ili savršeni marketing

Cinema verite na američki način

U maju 2002. američki nezavisni reditelj i scenarista Richard Linklater
najavio je početak snimanja novog filma u svom rodnom mestu Hjuston u Teksasu. Tom prilikom je rekao: “Odavno imam želju da snimim film o odnosu deteta i roditelja koji će ispratiti period od početka osnovnog školovanja do polaska na koledž. Problem je u tome što se deca u periodu odrastanja menjaju do te mere da je nemoguće pokriti sve mogućnosti u scenariju. Stoga sam spreman da se u potpunosti adaptiram priči za koju nisam siguran gde će me odvesti“. Po ovoj objavi okupljena je glumačka ekipa i napravljen je plan snimanja za narednih 12 godina. I evo, nepunih 12 godina kasnije, rezultat je pred nama.

Treba prvo reći da ovo nije prvi put da Linklater pokušava da uhvati život
na sličan način i isprati svoje zamišljene junake tokom dužeg vremenskog perioda, i dobijeni rezultat preslika na ekran. Njegova trilogija Before (Before Sunrise, Before Sunset, Before Midnight), koja ga je upravo i proslavila, takođe, prati glumce kroz različite periode života. Ethan Hawke i Julie Delpy su igrali nesuđeni ljubavni par u tri navrata 1995, 2004. i 2013-te, na svakih devet godina, tačnije. Ukoliko niste do sada, obavezno pogledajte sve tri čudesne melodrame o nesrećnoj (?!)  ljubavi amerikanca i francuskinje.

Takođe treba napomenuti da je u Velikoj Britaniji davne 1964.
započet sličan eksperiment koji još uvek traje. Naime, britanski studio Granada je tada započeo dokumentarnu studiju o četrnaestoro britanskih sedmogodišnjaka srednje klase. Napravljen je plan da se na svakih sedam godina snimi po jedan film sa istim akterima. Danas je Up serija svojevrstan sociološki eksperiment o odrastanju, a ujedno i najdugovečniji poznati dokumentarni serijal. Počevši od 1964-te pa do danas snimljeno je ukupno sedam filmova-epizoda iz života, danas već pedesetogodišnjaka. Na svakih sedam godina, gledaoci su mogli da vide šta se desilo u životima njihovih junaka.

Elem, Boyhood je film o odrastanju dečaka Mejsona (Ellar Coltrane), u porodici sa starijom sestrom (Lorelei Linklater) i samohranom majkom (Patricia Arquette). Ono što Boyhood izdvaja od filmova slične tematike je njegova super realističnost koja je postignuta najviše činjenicom da je snimljen tokom perioda od 2002-20013, za ukupno 39 dana. Dakle, gledalac je u prilici da vidi stvarno odrastanje i razvoj glumaca, a potom i junaka filma. Osim izuzetnog dočaravanja weltschmerz-a mladog glumca Coltrane-a, koji apsolutno dominira filmom (bez obzira na činjenicu da je minutaža pojedinačnih uloga dosta ujednačena), sa ekrana pleni pojava miss Arquette. Spoj fizičke transformacije ove glumice (tokom filmskih i realnih 11 godina života), i volšebnog razvoja lika (od izgubljene samohrane majke do ostvarene zadovoljne žene) ostavlja domaći zadatak mnogo zvučnijim imenima njenih koleginica. Za razliku od nje, Eathan Hawke, u ulozi oca, briljira, ali samo na trenutke. Ovaj odličan glumac  je imao osnovnu prepreku u svom mladalačkom izgledu, koji se za 12 godina skoro nije ni promenio. Šteta, jer je uloga oca (na početku nezrelog i neodgovornog roditelja neuspelih ambicija, a do kraja sazrelog u pažljivog porodičnog čoveka) najbolje napisana i najdublje obrađena.

Tajna uspeha ovog filma (prvo merilo nemilosrdne industrije) je njegova pitkost. Gledalac prosto ne može da primeti kada mu je prošlo skoro tri sata života (TT: 165 min). Intimistička naracija gledaoca potpuno uvlači u film i stavlja ga u ulogu tihog svedoka zbivanja. S obzirom na činjenicu da se radi o drami o odrastanju, a ne o epskom spektaklu ili filmu katastrofe, Linklaterov plod rada je vredan divljenja.

Upravo pitkošću film uspeva da zakamuflira svoj najveći (uslovno rečeno) nedostatak –  scenario.
Ukoliko gledate Boyhood bez ikakvog predznanja o nastanku, i uspete da odolite fluidnoj naraciji i uverljivim likovima, vrlo je moguće da ćete se osećati malkice prevarenim. Scenario filma tek na par mesta nagoveštava konflikte, pokazuje njihove početke, i bavi se njihovim posledicama. Prave drame nema. Bar ne moderne, eksplicitne.

Skriveni kvalitet Boyhood-a je verni prikaz života američke srednje klase. Linklater je sa lakoćom uspeo da nam u potpunosti predoči, s jedne strane potrebe i aspiracije, a sa druge mogućnosti i načine postizanja ciljeva, kako dece, tako i odraslih ljudi u jednoj građanskoj porodici razvijenog kapitalističkog društva. Upotrebom autentičnog žargona sa realistično siromašnim rečnikom mladih (na trenutke iritantno za uho, ali neophodno za ovakav pristup filmu) i svedenom glumačkom igrom, autor je stvorio apsolutne paradigme za članove već pomenute tipične građanske porodice.

Neskriveni, najveći, najupečatljiviji kvalitet Boyhood-a  je njegova iskrenost. Linklater je pun ljubavi za svoje junake, te iz filma izbija velika količina ogoljene iskrenosti. Gledaocu neće biti nimalo teško da se poistoveti, ili čak prepozna u nekom od glavnih ili sporednih junaka ove priče. Ovo nije film veći od života, ovaj film je sam život.

Renomirani web portal Metacritic je na osnovu 49 tekstova
poznatih svetskih filmskih kritičara dodelio filmu Boyhood maksimalni koeficijent 100. Za sada je to najbolje ocenjeno delo filmske umetnosti nastalo nakon osnivanja ovog portala. Rollingstone ga je već proglasio filmom godine, a The Guardian jednim od najboljih filmova dekade.
Na uložena četiri miliona, film je zaradio do sada 43 miliona dolara širom sveta. Uzimajući u obzir i da je ovo jedan autorski film sa skromnim budžetom, zarada je ogromna. Dakle, jedan od retkih slučajeva koji je ujedino i publiku i kritiku u krajnje pozitivnoj oceni.

Boyhood je jedan od onih filmova koji će vam posle gledanja nametnuti introspekciju i još dugo, dugo ostati u glavi. Uostalom, čemu uopšte umetnost ako nas ne nagoni na preispitivanje i želju da postanemo bolji kako prema drugima, tako i prema sebi.
Linklater je uspeo da ostane fokusiran tokom godina snimanja, da se uspešno prilagodi mikro promenama u društvu, razvojem likova, strpljivo izgradi priču, i na kraju nam podari zaokruženo autorsko delo velike izražajne snage. Posle gledanja filma nekako se nameće pitanje – da li bi Tolstoj u XXI veku bio pisac ili filmski autor.
Boyhood je, na posletku, film koji je zaslužio da bude snimljen.

Chedous

Foto: Promo