Obnavljanje lekcije: FEST

Danas je otrcano po ko zna koji put pričati o slavnim počecima Međunarodnog filmskog festivala FEST-a, ali nekako svako od nas pribegava, da pomene šta se dešavalo sedamdesetih godina 20.veka kada je otac ovog festivala Milutin Čolić uspeo da se dodvori tadašnjim jugoslovenskim funkcionerima i u Beograd dovede ljude iz celog sveta. Mislim da to više znaju i ptice na grani. Kao da govori tek rođeno dete jer je i ono naučilo 100 puta ponovljenu lekciju: ”To su zapravo bile godine kada je svaka peta kuća imala televizor, svaka deseta fiću, a gotovo svi išli na more…Velike sile su digle ruke od nas, SFRJ i njene prestonice, Beograda. Bila je to zemlja o kojoj je, mlađanom Lars von Triru, njegova majka, danska komunistkinja, pričala kao o Raju na zemlji. Istok na zapadu i vice versa”. 
I tako, obnovićemo lekciju, 1971.godine,
u rasterećenoj zemlji, nije se organizovao festival ratnog filma, kako su neki predlagali, niti anti-ratnog, ili ljubavnog filma, već se krenulo na slavnim nogama i to na međunarodnim nogama. Ulicama Beograda, hodali su Coppola, koji je kako se pričalo završio kod trubača u Skadarliji, Akira Kurosawa, Robert de Niro sa svojom pričom da traga za Nišlijama koji su ga ugostili kada je kao klinac krstario Evropom, pa onda Jack Nicholson, Peter Bogdanovich, Cybill Shepherd, pa famozna Gina Lolobrigida, valjda nisam mnogo gradiva propustio.
Matrica socijalističkog realizma mogla je da izdrži filmove ”Paklena pomorandža”, ”Goli u sedlu”, Odiseja u svemiru” i to nikome nije bilo čudno i svi domaćini su se slagali da taj ”svet” mora da upozna jedan drugačiji, naš tj. jugoslovenski svet, liberalan na neki svoj način koji će sigurno razumeti nabrojane filmove.
I šta reći sa današnje vremenske distance uz obnovljenu lekciju? Početak je bio spektakularan i priznaćete neobičan za političke diskurse zemlje organizatora pa se veoma lako takav spektakl i zapatio. Danas se kao nekakva legenda, sa kolena na koleno, više dosadno, prenose priče o slavnim danima FEST-a, sa uzdasima starijih naratora.
Tako je danas u ranim četrdesetim, ne tako blizak klimaksu, naš FEST kao nekava dobro posađena biljka doživeo svoj 41.rođendan. Pa Srećan ti rođendan, ja ću te svojim finansiskim budžetom udostojiti ove godine izborom 6 filmova koja ću pogledati, čekaću neku poznatu facu da projuri limuzinom kroz Beograd, igraću onu igru pretpostavki ovo je ”bio taj i taj” i imaću u mislima ideju da si definitivno najznačajnije balkansko filmsko dešavanje, doduše, danas, bez Lolobrigide.

Mikac