Drezden – Sinteza nemogućeg



Grad Drezden je sinteza umetnosti, divnih pejzaža i raskošne arhitekture
. To je utisak koji turista stekne kada zakorači u grad koji je centar Saksonske regije. Međutim, grad Drezden nije samo to… u njegovim zidinama i idiličnim ulicama krije se burna istorija koja je, zaparavo, važan deo njegovog identiteta. Proputovanje koje je organizovala agencija Party Travel sa odličnom organizacijom Miloša Mičića, nakon  idiličnog Praga dovela nas je i do Drezdena. 
Prvi utisak o gradu je gotovo
savršena uređenost i sklad. Ušuškan oko reke Elbe sa zgradama, dvorcima, muzejima, te kućama i restoranima pastelnih boja uvlači vas u svoju priču  gde svakog časa očekujete nekog od junaka iz Grimovih  bajki. Ali, istorija ovoga grada daleko je od idile koja vas na prvi pogled obuzme.
Naime, priča o Drezdenu obično počinje pričom o bombardovanju u Drugom sveskom ratu,
kada je gotovo čitav grad bukvalno uništen i u kome je poginulo više od 25.000 ljudi. Napad su 13. i 14. februara organizovali Britanci i SAD, a zašto je ovaj grad bio meta takvog razaranja do današnjeg dana istoričari nisu mogli da utvrde. Međutim, snaga ovoga grada i ljudi u njemu demostrirana je na fascinatan način. Grad se podigao i rekonstruisan je gotovo do detalja, zato ga mnogi porede sa pticom Feniks, dok ga drugi, zbog lepote i šarma zovu “Firencom na Elbi”.

Ono što se za Drezden sa pravom može reći je da je prava riznica umetničkog blaga. Svoj procvet i bogatsvo stekao je u vreme vladavine Fridriha Avgusta Snažnog. Vladao je Saksonijom krajem XVII veka i za njegovo ime vezuju se mnoge kontraverze i legende. Legende pripovedaju da je njegova snaga bila neverovatna da je mogao golim rukama da savije potkovicu ili polomi srebrni tanjir. Bio je veliki ljubitelj žena i iz mnogobrojih veza veruje se da je ostovio potomsvo koje broji neverovatnih 370 dece. Ono što nije legenda, jeste činjenica da je voleo Drezden i da je svu svoju snagu, volju i viziju preneo na grad. Do kraja svoje vladavine uspeo je da od grada napravi umetničko delo. Kako je sve radio sa strašću tako je i strasno voleo. Međutim, jedina žena za koju se veruje  da je istiski voleo bila je Ana Konstanca (koja je pripadala drugom čoveku). Kako bi viđao svoju dragu  sagradio je Tašenberg palatu (koja je tajnim prolazom bila povezana sa dvorcem u kome je boravio).  Tašenberg palata je sada raskošni hotel “Kompinski” u samom centru starog Drezdena. A stanovnici Drezdena se i sada sa ponosom sećaju Avgusta Snažnog – odužili su mu se tako što su podigli impozantan zlatni kip  1736. godine.

Ono što se svakako, nikako ne sme propustiti: Cviger palata, Bogorodičina crkva, Zid ili mozaiki saksonskih vojvoda, kao i velelepna operu Zemper. Takođe, sa kompleksom parkova, smeštena na Brilskoj terasi, na tzv.”Balkonu Evrope”, pruža se veličanstven pogled na Novi grad, koji je okružen građevinama kao što su Umetnička akademija i Albertinum sa galerijom Novih majstora.
Jedina građevina koji je nekim čudom preživela bombardovanje je Zid ili mozaik Sasksonskih vojvoda. Zid Saksonskih vojvoda predstavlja hiljadogodišnju istoriju porodica Witton, od XII veka Konrada Velikog, pa sve do Fridriha III poslednjeg saksonskog kralja (čija je vladavina završena 1918.godine). Zid ili mozaik je napravljen od 25.000 porcelanskih pločica, dug je 105 metara i visok 10 metara, smatra se najvećim i najoriginalnijim prikazom te vrste na svetu. 
Cvinger palata
je sigurno najveća atrakcija Drezdena. Barokna zgrada građena je od 1710-1728. godine po planu arhitekte Pepelmana. Veliko dvorište sa svih strana okružuju muzeji. Na samom ulazu sa leve nalazi Muzej oružja, sa kolekcijom od 10.000 komada oružja i kostima. Preko puta ovog muzeja je Galerija slika Starih Majstora. Jedna je od najbogatijih kolekcija na svetu sa delima: Rafaela, Đorđena, Ticijana, Rubinsa, Bernarda Belota, Vernera i mnogih drugih. U kompleksu ovog zdanja nalazi se i salon matematike i fizike.

Zemper ili Smper opera se smatra remek delom arhitektonske umetnosti i jedna je od najvećih operskih kuća na svetu. Uprkos njenoj veličanstvenosti Semper opera je imala zlu kob, naime, nakon 28 godina od izgradnje stradala je u velikom požaru. Uporni i istrajni Saksonci uspeli su da joj povrete stari sjaj pa je obnavljena i otvorena 1878. godine. Svoje drugo veliko razaranje pretpela je tog kobnog 13. februara 1945. godine. I ovoga puta nije se štededelo na entuzijazmu ali i novcu pa je Semper opera zablistala u svoj svojoj raskoši 1985. godine kada je još bila u sastavu Istočne Nemačke. Danas se u njoj izvode najveća dela klasike. Može se pohvaliti vrhunskim predstavama koji se odvijaju tokom čitave godine.
Bogorodičina crkva
ili Frauenkirhe delo je arhitekte Georga Bera i građena je od 1726 – 1743. godine. Smatra se jednom od najlepših evanđeliskih crkava u Nemačkoj. Čast da bude otvorena pripao je Johanu Sebastijanu Bahu i ogulje koje su postvljene tada i sada ispunjavaju muzikom ovo velepeno zdanje. Najznačajnija karakteristika ove crkve je kupola, impozantne visine od 93 metra i težine 12 ton, pa je iz tih razloga dobila naziv „Kameno zvono“. Kao i čitavo jezgo Drezdena i njena sudbina nije bila drugačija, porušena je u bombardovanju 1945. godine. Stanovnici Drezdena su vredno i pedantno skupljali blokove od ostatka porušene crkve i njih uzidali u novo zdanje. Ta patina vremena koja se vidi na fasadi crkve stvara iluziju da crkva nikada nije ni bila porušena.

Ali Drezden nije okrenut samo tradiciji. Deo kulturne ponude Drezdena je i džez. Međunarodni diksilend festival se upravo održava u Drezdenu. A Božićni sajam je nešto što se ne propušta, počinje 27. novebra i okuplja nebrojeno mnogo ljudi iz celoga sveta koji uživaju na ulicama prepunim mirisa božićnih kolačića od cimeta, kuvanom vinu i uličnim sviračima.
Prazničnom duhu doprinose i kočije koje su vrlo važno prevozno sredtsvo bez obzira da li se živa spustila ispod nule.
Ako želite da ponesete neki suvenir iz ovog grada morate znati da je Drezden kolevka evropskog porcelana koji se i sada izrađuje ručno. „Belo zlato“ kako ga zovu vrlo je primamljivo i kvalitetno. Inače, glavna ulica sa robnim kućama je Praška ulica. Ali ako hoćete da pazarite jeftinije onda su za vas manje prodavnice, uglavnomautleti“, u kojima po nižim cenama možete kupiti odeću, nakit, suvenire i nalaze se na Altmarktu. Drezden je grad koji nadahnjuje ne samo svojom lepotom i šarmom već, pre svega, snagom duha ljudi koji su živeli i koji žive u njemu. U njemu je živeo čitavih sedam godina  Ruski predsednik Vladimir Putin. Tu je, takođe, Fridrih Šiler napisao tekst „Oda radosti“. I možda baš iz tih razloga i uprkos svima i svemu što je pretrpeo on i dalje stoji lep i prkosan  na zadovoljstvo svih koji su imali prilike da borave u njemu ali i da požele  da se vrate ne bi li ga  još bolje upoznali.

Tanja Petrović Miljković