Prag via Party Travel

Nekoliko nas iz redakcije magazina Put u Art, sa Turističkom agencijom Party Travel, krenulo je na putovanje u Prag. Prateći puteve umetnosti, čini se da se nismo prevarili što nam je prva destinacija jedna prava, evropska prestonica kulture, umetnosti i istorijskih prevrata, koja ubedljivo i snažno nosi ime ”Srce Evrope”.

”Zlatni grad”, ”Grad stotinu tornjeva”, ”Holivud na istoku” samo su neki od njegovih prepoznatljivih nadimaka ali ma kako ga zvali ono što je fascinantno kada ste u Pragu je osećaj zadivljujućeg putovanja kroz vekove koji su u savršenom skladu. Sve oko vas je stameno i impozantno, sve vrvi od emocija, velikog broja turista, i utiska da ste u velikom dvorcu, gde vas iza svakog od mnogobrojnih tornjeva, katedrala ili mostova čeka nešto novo i lepše. A ono ”lepše” ćete morati sami da izaberete. Smiraj koji vam može pomoći u takvoj odluci je krstarenje rekom Vltavom koja protiče kroz Prag i sa čije obale, deo onoga što ste videli pulsira još većom snagom. Ovde ćete shvatiti zbog čega je ovakva lepota pogleda bila Dvoržakova inspiracija za njegovo delo ”Vltava”, zbog čega je Kafka jedinstven u svetskoj književnosti, Mocart upravo ovde napisao operu ”Don Đovani”, a kontraverzni David Černi svojim instalacijama nervirao uštogljene posmatrače.

Svaki, baš svaki lavirint aleja, kaldrmisana ulica i prolaz je lepota za sebe, sa fasadama punim skulptura i ornamenata pa će vam od velike pomoći biti dobar turistički vodič da bi vam skrenuo pažnju na one najznačajnije grđevine u čijim se razgledanjima lako može da zaluta.U jesen se otkriva mistično lice ovog grada kada se sa prvim maglama ulice starog grada preobražavaju u ulice ”duhova i golema”, a gotske katedrale intenzivno trepere. Na našu sreću ovo jesenje lice pulsirajućeg Praga bilo je bez kiše, mada je kišobran bio presudan za sve one koji su u nadi da se ne izgube pratili zatvorene kišobrane svojih turističkih vodiča.

Obilazak Praga započeli smo na Hradčanima – najbliži prevod bi bio ”skup tvrđava”. Odatle potiče legenda o kneginji Pšemislovića Libuši koja je pokazavši rukom na mesto gde će se sagraditi dvorac, odredila odakle će se vladati Češkom. I već kada čujete tu legendu potrebno je u glavi napraviti selekciju informacija, jer ćete u suprotnom biti zatrpani istorijskim detaljima i zanemariti da dišete punim plućima. Na našu sreću vodič ove agencije je svojim neposredim pričama uspeo, bar meni, da ne dozvoli da zaboravim osećaj da sam u Pragu. Hradčani su me potpuno fascinirali. Taj veliki kompleks sa najvećeim dvorcem na svetu po Ginisovoj knjizi rekorda zaista ostavlja bez daha. Sagrađen je u 9.veku, potom već u 10. veku ovaj Praški dvorac postao je ne samo sedište državnih vlasti, nego i sedište crkvenih vlasti, pa i obrazovno kulturni centar. Doba njegovog velikog napretka je 14. vek, za vreme vladavine Karla IV, češkog kralja i potom cara Svetog rimskog carstva. Česi ga zovu Otac Nacije. Zamak je proširen tokom 16. veka, naročito posle požara koji je uništio jedan njegov deo. Zadržao je klasičan izgled koji je dobio u 18. veku tokom vladavine Marije Terezije i oduvek je bio sedište čeških vladara, pa tako i danas služi kao sedište predsednika Češke republike. Dovoljno informacija u ovoj šetnji kroz vekove, koja je bez obzira na veliki broj turista oko nas, bila čudesno mirna i intimna.

Na Hradčanima ipak dominira Katedrala Svetog Vita. Ona je jedan pravi gotski simbol Praga. Na tom mestu kao da su se spojili muzej i riznica pod jednim krovom. Češki kraljevi krunisani su i počivaju u ovom remek delu visokom trideset četri metara. Čitav niz graditeljskih majstora radilo je na njoj od 1344. godine kada je počela njena izgradnja po nalogu Karla IV. Završena je skoro 500 godina kasnije. Moram da priznam da sam se oko ove katedrale najviše trudila da je uslikam na njen dominantan način. Nekako me je mamilo da je ograničim kroz objektiv ali tako gordu i intrigantnu nisam uspela da je obuzdam čak ni kada sam fotografisala njene raskošne vitraže.
Bazilika Svetog Đorđa
je u romaničkom stilu iz 1142.godine i ima dva tornja nejednake širine. Interesantna je alegorija jer širi toranj predstavlja Adama koji štiti uži toranj Evu. U njenoj kripti se nalazi intrigantna i zastrašujuća, skulptura devojke Brigite koju je vajar Spineti ovekovečio na krajnje bizaran način.
Zlatna ulica je u svakom smislu posebna. Naziv je dobila zbog alhemičara i zlatara koji su tu živeli početkom 17. veka i sastoji se, koliko sam uspela da vidim iz niza malenih kućica šćućurenih pod zidinama tvrđave. Kroz ovu ulicu nismo prošli zbog toga što nije otvorena stalno za turiste. Vodič nam je rekao da je na kratko u njoj živeo Kafka u kućici broj 22, pa je Zamak  svakako bio inspiracija za istoimeni nezavršeni roman.

Od Praškog dvorca polako smo se spuštali stepenicama do Male strane. Tu je na jednoj zaravni vidikovac, odakle se pruža veličanstven pogled na grad. Sva umetnički nastrojena, ova Mala strana Praga je novija u odnosu na dve istorijske četvrti. Svaka kućica ovde izgleda poput zamka, palate oslikanih fasada, raskošne crkve, ovde se prepoznaje barok u punom sjaju. Uz put je i Kafkin muzej koji je napravljen na prostorima nekadašnje Hergetove ciglane s početka 18. veka, a ono što će vam svakako zadržati pogled biće dve bronzane figure obnaženih muškaraca ispred Kafkinog muzeja. Umetnik David Černi je kroz ovaj pokretni performans koji je postavio na karti Češke, pokušao da prikaže simboliku rivaliteta dva najveća Češka grada Brna i Praga. U najmanju ruku je uspeo da kod većine izazove osmeh na licu zbog vode za piće koja je meni najkontraverznija ‘’česma’’ koju sam mogla da zamislim. Spuštajući se do Vltave tu je i simpatična najuža ulica na svetu. Bila je zgodna da se na brzinu, ponaosob u nju svrati i sačeka semafor.

Da bi dospeli na desnu stranu reke, krenuli smo na živopisni Karlov most do koga kažu vode svi putevi ovog grada. Verglaši sviraju pored diksi bendova, ulični slikari i štandovi sa suvenirima, ekipa filma snima dokumentarac, sve nekako životno i puno. Jedan je od 18 mostova, koliko ih ima u Pragu, ali pre svih jedinstven i najlepši. Njegovu gradnju započeo je Karlo IV, 1357. god, 9. jula u 5:31h. Čitava meni ne baš potpuno jasna numerologija stoji iza ovog datuma, ali čini mi se da se zbog bojazni od poplave smatralo da će niz neparnih brojeva koji se dobija na ovaj način, 13597531, doneti sreću. Most je pretvoren u pešačku zonu tek 1965.godine. Njegova unikatna galerija kipova je iz 17.veka ima ih 31, uglavnom su rađeni u baroknom stilu a najznačajniji je kip svetog Ivana Nepomuka.

Kad pređete Karlov most ulazite u Staro mesto. Najvažnije mesto okupljanja turista jeste Stari trg i eto nas do Astronomskog sata. Astronomski sat posebno je zanimljiv i složen u svom objašnjenju, ali meni je uporno odvlačila pogled Tinska crkva i pored dužeg zaustavljanja kod ovog sata kako bismo sačekali ‘’izlazak apostola’’. Tinska crkva je u  gotskom stilu, sa baroknim enterijerom. Njenu izgradnju finansiralo je samo praško građanstvo. U okruženju joj se nalazi Starogradska većnica jedna od najlepših riznica “nove umetnosti” koja sadrži mnoge dekoracije unutra i spolja a na njenoj fasadi se nalazi mozaik “U čast Praga”, potom barokna Crkva Sv. Nikole, Kuća “ kamenog zvona” i spomenik Janu Husu, sve značajnije od značajnijeg. Kad pomislim samo koliko toga nisam pomenula, moraću ipak da se vratim do Manastira Svete Ane koji je zapravo kompleks crkvenih i stambenih objekata, podignutih od strane kralja Venceslava. Danas se tu nalazi galerija slika i skulptura čeških umetnika 19. veka kao i koncertna sala, pa zatim Karolinum prvobitna zgrada Karlovog univerziteta, osnovanog još 1348. Danas se ovde održavaju ceremonije dodele diploma Karlovog univerziteta.

Tako šetajući dolazite do Novog Mesta. Moj pogled na ovaj trg kojim dominira statua Svetog Vaclava na konju bio je nepomičan punih 20 minuta. Pogled se pruža do Narodnog muzeja. Jedan div u neorenesansnom stilu sa pompeznim stepeništem i kupolom dvospratne Počasne hale. Češko plemstvo ga je osnovalo u 19.veku kao Patriotski muzej. Nedaleko od muzeja je mesto gde je tragično u ime slobode završio Jan Palah.

Posle ovako podignutog adrenalina obavezno morate priuštiti sebi smiraj – krstarenje po Vltavi i uveče obići neku od pivnica kojih u Pragu ima u izobilju. Tu u pivnici ćete najbolje razumeti svog vodiča koji se čitavog dana trudio u objašnjenjima, probati knedličke ili gulaš i povratiti snagu za idući dan. A idućeg dana Drezden pa Karlovi Vari kao nezaobilazni fakultativni izleti. Treba napuniti baterije naročito za Drezden – grad jedne istorijske drame koja je trajala samo dva dana. Priča o pivu meni nije baš svojstvena ali znam da je ono u Češkoj jeftinije od vode, da ga žene konzumiraju više od muškaraca, da je svako njihovo pivo dobro a ja ću vam preporučiti Krušovice. Moraću na kraju nenametljivo, ali sa razlogom, da pohvalim profesionalnost agencije Party Travel (Miloša, lepog Mareta, dvojicu odličnih vozača i nezamenljivog Caneta čiju vam reportažu preporučujem u nastavku ovog teksta) koja je sve vreme brinula o veseloj grupi ljudi koja je ovog puta zaista uživala u njihovom aranžmanu u Pragu.

Ivana Mitrović Cvetanović