Istanbul – grad sa mnogo lica

 

Metropola sa istorijom dugom 3000 godina, grad koji  je nosio različita imena: Bizantion, Novi Rim, Konstantinopolj, Carigrad, i od 1930. godine Istanbul, bremenit je razlićitošću jer se u njemu  prepliću novo i staro, Orjent i Evropa, islam i hrišćanstvo. Prostire se na obe strane Bosfora, koji je spona između Crnog i Mramornog mora, kao i između dva kontinteta – Evrope i Azije. Iza svakog ugla, na svakom kamenu, zdanju, crkvi, džamiji  ispisana je istorija triju carstva: Rimskog, Vizantiskog I Otomanskog. Napoleon je ovaj grad smatrao idealnim glavnim gradom, ukoliko bi svet bio jedna država.

Grad čine tri celine: na evropskoj strani nalazi se Zlatni rog, dug  7km, i kvart Galata severno od zaliva, dok je na azijkoj strani Novi Grad. Evropski deo je trgovačko poslovni centar, dok je azijski deo  namenjen stanovanju. Po poslednjem proračunu grad ima 16.mil. stanovnika, ali taj broj rapidno raste svake godine. Kako bi što bolje funkcionisao podeljen je na 39 okruga ili kvarta. Grad koji nikada ne spava, osim burnog noćnog života, sjajnih restorana, dobre brze hrane, privlači milione turista svake godine i svojim zdanjima. Kako biste obišli sva zdanja najbolje je da imate dobrog turističkog vodiča, mi smo se odlučili za agenciju  Party travel i Miloša Mićića.

Obilazak Isanbula započinjemo remek-delom Vizantijske arhitekture Aja Sofijom tj. Crkvom Svete mudrosti. Delo dvojice arhitekata Antenijusa i Isidorusa, podignuta je u vreme cara Justinijana 537. godine. Veruje se da je na njenoj izgradnji radilo 10000 radnika i da je završena za pet godina. Ima četrdeset lukova i čerdeset prozora, stubovi su izgrađeni od mermera donetog iz Marmornog mora koji se smatra najboljim na svetu. Četiri stuba nose kupolu prečnika 32 metra na visini od 55 metra. Kada je izgrađena bila je najveća crkva u hrišćanskom svetu. Svojom lepotom budila je divljenje i privlačila  mnoge hodočasnike i putnike namernike. Njena sudbina se drastično menja 1453. godine kada je Vizantiju ostovijo  Muhamed Osvajač. Aja Sofija je pretvorena u džamiju, prekrivene su i zazidane njene ikone, i dozidani su minareti. Tokom gotovo 500 godina ona postaje mesto molitve za muslimanski svet, sve do 1935. godine kada je, progresivni predsednik Ataturk , proglašava za muzej. Sada se u njoj mogu videti mnoge ikone koje su nekim čudom sačuvale svoj sjaj.
Plava džamija je nastala kao odgovor na Aja Sofiju. Plava džamija je veliki projekat sultana Ahmeta. Građena je u periodu od 1603. do 1617. godine. Graditelj ove džamije je arhitekta Sedefhar Mehmed Aga, i u vreme kada je građena bila je pravo čudo arapskog sveta. Ima šest minareta, više nego bilo koja džamija iz tog vremena. Kako je po raskoši, lepoti i broju minareta pretila da nadmaši i džamiju u Meki, sultan je bio prinuđen da finansira podizanje još jednog minareta u Meki ne bi li umirio nezadovoljstvo vernika. I sada ova džamija privlači vernike ali i radoznale turiste iz svih delova sveta. Procenjuje se da je u proseku svake godine poseti preko dvesta hiljada ljudi.

Od kada su osvojili Konstantinopolj osmanjlije su vredno gradile ne bi li ostavili svoj pečat u njemu. Topkapi palata je urpavo takvo zdanje. Izgrađena je na mestu nekadašnjih bedema i kapija drevnog Konstantinopolja. Bila je grad u gradu u kome je živeo sultan i njegova svita. Procenjuje se da je u njemu boravilo i do 4000 ljudi. Topkapi palata ili saraj, između osalog u okviru svojih zidina imao je i harem pa je to razlog za razne spekulacije i priče u njemu. Međutim, istoričari kategorički tvrde da je u njemu sve imalo svoj red i pravila u kojima je zapravo majka sultana bila glavna. Topkapi palata je bila dom za 25 sultana  tokom 400 godina. Sada ona čuva bogatu riznicu i vredna istoriska dokumenta. U 19. veku  gubi svoju funkciju i zamenjuje je Dolambahče palata.

Za razliku od Topkapi palate koja je izgrađena u orjentalnom stilu, Dolmabahče palata je sagrađena po ugledu na evropske dvorove. Jedan od najimpresivnijih detalja je luster težak 4,5 tona na kome gori 750 lampi. Dolmabahče palata se nalazi na evropskoj strani Bosforskog moreuza, na ulazu u Mramorno more. Ovde se nekda sakupljala flota pred polazak u pohode. Današnja palata izgrađena je u vreme Abulmedžita i njena gradnja trajala je između 1842. i 1856. godine. Ukupna površina palate iznosi 14.595m2 i sadrži 334 sobe, 25 salona, 6 kupatila i 6 terasa. Stil je mešavina baroka, rokokoa i imperijalnog turskog stila.
Od 1923. godine Turska postaje moderna sekularna država.
U čast velikih promena koje je Turska doživela, kao i reformatora Ataturka podinut je spomenik Spomenik nezavisnosti  1928. godine. Kvart Taksim je srce evropskog i modernog dela Istanbula. Taksim je najveća turistička četvrt, na njegovom središtu nalazi se Spomenik nezavisnosti. Trg Taksim je mesto sastanka i građana Istambula i mnogobrojnih turista. Na kraju ovog trga počinje najprometnija i najpoznatija pešačka zona Avenija nezavisnosti.

Ukoliko vam vreva, gužva i užurbanost, slučajno dosade, pravo mesto da smirite svoj um i telo su Prinčevska ostrava. Arhipelag koji čine 9 ostrva koji se nalaze u Mramornom moru. Njihova lepota je uvek privlačila turiste, pa i u vreme Vizantije. Danas je turistima lako da dođu do njih. Do ostrva se dolazi stalnim brodovima koji voze u okviru gradskog prevoza. Na ostrvima živi oko 15000 stanovnika. Na idiličnim ulicama ne možete čuti motorna vozila. Glavno prevozno sredstvo su konjske zaprege ili bicikl. Veliko ostrvo najpoznatije je i nudi turistima najviše sadržaja. Na ostrvu se nalaze hoteli, restorani, ali i kuće za odmor napravljene od drveta. Na ostrvu se, takođe, nalazi manastir posvećen Sv. Đorđu. Drugi manastir je Preobraženje i nalazi se na vrhu takozvanog Hristovog brda. Mnoge poznate ličnosti imale su  na ostrvu svoje letnjikovce. Zaniljivo je da je ovde, čitave 4 godine, boravio Lav Trocki. Na Prinčerskim ostrivima možete i da uživate na nekoj od mnogobrojnih plaža.

Nikako ne treba propusti krstarenje Bosforom. Lepota i raskoš ovoga grada se tek sa Bosfora može doživeti na pravi način. Ako ste ljubitelj šopinga onda je neizostavno da posetite Veliki bazar ili Kapali čaršiju. Ona je jedna od simbola Istanbula. Jedna od najvećih pokretnih pijaca na svetu sa 60 sokaka i 5000 prodavnica. Zanimljivo je da mnogi prodavci govore srpski pa svakako treba iskoristiti tu prednost u cenjkanju jer su spreni da daju  po tri puta nižu cenu. U ovom kompleksu su i dve džamije, četiri fontane, dva amama, kafići i restorani. Veliki bazar ili Kapali čaršija nalazi se na 15 minuta od Aja Sofije.

Ako spadate u grupu onih koji vole da osete orjent onda, svakako, ne propustite hamam i Tursko veče. Jer u hamamu je kupanje deo obreda i deo uživanja. Prvo se ide u prostoriju (saunu) koja se neprestano zagreva toplim vazduhom što pospešuje znojenje tj. detoksikaciju tela. Nakon toga sledi kupanje hladnom vodom i masaža. Zanimljivo je da je hamam u vreme Osmanlija bio mesto druženja. Kada ostetite duh otjenta onda ćete, naravno, poželeti i Tursko veće koje podrazumeva zanosnu trbušnu plesačicu i odličnu orjentalnu hranu.
Sve što smo pomenuli tek je delić onoga što možete posetiti i doživeti. Jer Istanbul je sve to i još više od toga. Nizostavno je videti i Devojačku kulu, Hipodrom, Egipatsku pijacu, Galata kulu… Agencija Party travel može vam omogućiti odličan provod ali i obilazak najznačajnih znamenitosti. Ako posetite Istanbul, sva je prilika da ćete se ponova vratiti.

Tanja Petrović Miljković