Aoj, ne orite bar Andrića

#onokadpametnizacute
Gledao sam nešto na drugom programu javnog servisa. Kažem nešto, jer ne znam šta je.  Valjda nije proslava Sarajevskog atentata. Ne znam da se ijedan atentat slavio ikada. Valjda nije proslava početka najvećeg krvoprolića sa početka dvadesetog veka. Ne znam da se ikada slavilo krvoproliće. A video sam da je proslava. To jesam.
Video sam i našeg Nemanju Radulovića gde mu nije mesto.  Kategorično tvrdim. Takav talenat i pravi ambasador kulture naše jadne zemlje je tu samo zalutao. I njegov repertoar u čudnom džiberskom hevi metal aranžmanu to dokazuje (tako je nekada moja generacija zvala ovako čudne neuspešne fuzije muzičkih pravaca). Video sam i Dejana Sparavala, druga i saborca Kusturice i dr. Neleta,  i njegovo  nesrećno viđenje  balkanskog etno džeza (tačka nije za dalje komentarisanje kao i Zabranjeno Pušenje, pardon, No smoking orchestra,  od kada im se Emir pridružio).
Kako je počeo performans inspirisan atentatom na prestolonaslednika austrougarskog prestola, znak pitanja iznad moje glave se samo još više povećavao. Priznajem, ne volim performanse, ne razumem ih kao vid izražavanja baš najbolje, ali ovaj sa upotrebom satelitske navigacije i odlaganjem pucnjeva na tako iritantan i bizaran način, i uz muzičku podlogu Štrausovog Lepog plavog Dunava (?!) još manje.  I dalje me je organizator uveravao da je to proslava, jer čemu lepi valcer u suprotnom?
Potom, kao intermeco,  gledaoci su mogli, a nisu ni morali videti, igrani deo sa suđenja Gavrilu Principu.  Negde oko Andrićevog spomenika (…) Tetralno i bez poente, ali meni  brzo prošlo, jer se  Radulović u međuvremenu vratio i maestralno odsvirao Vivaldijevu Zimu, malo kao podlogu, a malo i bez ometanja dijalozima pomenutog igranog dela priredbe.
Neko (konferansije ili narator, ne znam) zatim reče kako već čitav vek Gavrilo Princip nosi  krst krivca, i poče vatromet. Onda sam ugasio televizor u strahu. Nisam smeo da gledam dalje. Jer šta može da se desi u priredbi posle apologije i vatrometa u isto vreme. Leteća riba? Ništa dobro, u svakom slučaju. U to sam ubeđen…
A Andrić? Pa, valjda su njegove simpatije prema Mladoj Bosni organizatoru bile zicer za poprište priredbe. Ali čovek je za to robijao. Zašto bi ga “kažnjavali” i posthumno?! 
Svejedno, Andrić je samo još više uvukao glavu u kragnu kaputa. Možda mi se i učinilo, a možda je čovek doživeo transfer neprijatnosti…

Chedous