Marija Jelić – Živim svoj san

Opera „Krunisanje Pompeje“  Klaudija Monteverdija premijerno je prikazana na sceni Madlenijanuma 15. juna. Internacionalni ansambl pod vođstvom Predraga Goste i kreativnog tima stao je iza ovog ostvaranja. S obzirom da već dugo na ovim prostorima vlada inernost i mirenje sa opštim bujenjem kiča i šunda, posebno u svetu muzike, za skeptike je postavljanje ovakve predstave –  nemoguća  misija. No, uprkos njihovoj skepsi  ovaj smeo poduhvat beleži uspeh. Da je moguće stvari i događaje usmeriti ka boljem i lepšem dokazuje i mlada Marija Jelić, direktor za razvoj, marketing i komunikacije u Novoj beogradskoj operi. Njena angažovanost ne samo u Novoj beogradskoj operi već i u Školi poslovnih veština, solo pevanju i njenim studijama na Elektotehničkom fakultetu zahteva veliku energiju i mnogo veština. Kako organizuje svoje vreme, koji je njen životni moto, ali i  šta još možemo očekivati od Nove beogradske opera razgovarali samo sa Marijom Jelić.

Svedoci smo bujanja kiča, čini se, da se  njegovo bujanje naročito  primeti u sferi muzike. Projekat koji je pokrenuo Predrag Gosta sa drugim kreativnim ljudima iz Srbije i regiona, ohrabruje… Kakva je Vaša uloga, budući da ste direktor za razvoj, marketing i komunikacije Nove beogradske opere? Kao i, kolika količina energije i truda je bila potrebna da bi se ralizovala  premijera “Krunisanje Popeje” 15. juna na sceni Madlenianuma?
Marija: Bilo je potrebno mnogo rada i energije da se premijera održi. Izabrali smo Monteverdijevu operu ” Krunisanje Popeje ” kao simboliku početka rada nove operske kuće u Beogradu. Nakon audicija koje smo održali u februaru izabrali smo sjajne pevače sa međunarodnim karijerama od Milanske skale u kojima su pojedini nastupali do Berlinske opere. Mislim da smo napravili odličan izbor ne samo opere kao muzičkog dela, već i pevača koji su dobili najbolje kritike i jako sam ponosna što su dve predstave izuzetno prihvaćene od strane publike i što je Beograd imao prilike da čuje nešto sasvim novo. Moja uloga je da radim na strategiji, razvoju i marketingu opere kao stubu održivosti. Srećna sam što kada sublimiram utiske ovog višemesečnog rada na predstavi mogu da kažem da je vredelo mog potpunog angažmana. „Krunisanje Popeje“ kao priča je izuzetno kontroverzna, puna preplitanja likova i donekle njihovog sažimanja, želje za vlasti i moći. Mnogo likova koji su potpuno odani nekim svojim nerealnim željama koje na kraju dolaze do izražaja, dok sa druge strane kao protivteža duhovnost i patnja.

Okupljen je internacionalni ansambl, nastupaju solisti iz Italije, Bugarske, Hrvatske, Crne Gore, i naravno, Srbije… Na sceni to funkcioniše besprekorno. Kako će Nova opera funkcionisati u budućnosti, hoće li se ovaj princip rada zadržati?
Trudićemo se da održimo nivo kojim smo počeli uključujući i internacionalni ansambl i pevače. Želimo da publici prikažemo jedan svetski nivo rada i umetnosti. U Srbiji ima kvalitetnih umetnika koji nisu imali priike da pevaju u produkcijama zbog nedostatka operskih kuća kod nas, trudimo se da to promenimo. Kada vam je prva opera doživela ovoliki uspeh i sjajne kritike, u obavezi ste da nastavite sa principom rada kojim ste počeli. Nadam se da ćemo ispuniti očekivanja publike i u narednom periodu.

Mladi ste a već ste na važnim fukcijama, učite solo pevanje, a i student ste Elektrotehničkog fakulteta, mnogo zanimanja, mnogo obaveza za tako mladu osobu… Kako izgleda Vaš dan i koji je Vaš recept za dobro obavljen posao?
Mislim da je ključ za uspeh da volite to što radite. Od malena se bavim sa dosta stvari i navikla sam da puno radim, jednostavno ne mogu da dozvolim da mi dan izgleda ” prazno “. Deluje mi da su ljudi nemotivisani, da su zbog depresivne atmosfere u Srbiji izgubili volju za radom, usavršavanjem i napretkom. Mene niko ne može da ubedi da čovek koji želi da radi ne može u Srbiji da nađe svoje mesto za rad. Moj dan izgleda prilično ispunjeno, sve mi je striktno isplanirano, naravno desi se da ima manjih izmena, ali u principu se držim rasporeda. Takođe, uvek u toku dana pored svih obaveza ostavim za sebe par sati, za čitanje knjiga, odmaranje, posete pozorištima, muzejima, sportske aktivnosti. Čovek uvek mora da nađe vremena za sebe i svoje usavršavanje. Recept za dobro obavljen posao za mene su tri reči koje dovode do njega: nikad ali nikad odustajanje, kreativnost i rad. Ja sam veliki maštar i moram da priznam da su mi se do sad ostvarili svi snovi, tako da preporučujem svima da maštaju i žele jer će onda od svog života dobijati samo uspehe.

Bavite se klasičnom muzikom ali po načinu na koji radite  Vi ste dete Novog doba… nema čekanja, nema kuknjave, planira se korak unapred, jesam li u pravu?
Pored pevanja koje učim u klasi profesorke Ane Jovanović, završila sam i flautu. Muzika me je oplemenila kao osobu i dosta doprinela mom razvoju i takođe razvoju moje kreativnosti. Mislim da je za muziku jako važan profesor, pogotovu za pevanje, jer sam od svoje profesorke naučila mnogo, ne samo o pevanju već i o poštovanju kolega, učenju, trudu i mnogim ljudskim vrlinama kojima me je naučila jer je ona pre svega sjajan čovek a zatim i izuzetan pevač. Nikad nisam kukala i čekala, uvek sam preuzimala stvari u svoje ruke. Bilo je dosta prepreka i sputavanja, ali čovek koji voli to što radi i želi da uspe preko svega pređe i nastavi dalje. Jako je težak put umetnosti i svega čime se bavim, ali je istrajnost moja deviza za uspeh i motivacija koja je isključivo unutrašnjeg tipa. Kada ste motivisani svrhom, uspeh ne može izostati. Uvek postavljam kratkoročne i dugoročne ciljeve i stremim ka njima bez posustajanja. Dosta se preispitujem jer je za mene kao mladu osobu nekad jako teško da se suočim sa uspehom, dosta mladih posle uspeha postaje nadmeno i prepotentno, a to je ključ za brzo propadanje. Uvek sam težila da budem skromna, jer pevač može da uspe jedino ako na sceni zrači dobrotom i pleni ljupkošću, naravno, pored dobrog pevanja.

Koje još predstave  možemo očekivati od kretaivnog tima Nove beogradske opere?
U narednoj godini možemo očekivati dosta lepih i velikih iznenađenja. Tu će se narepertoaru sigurno naći dečja opera
” Snežana i sedam patuljaka ” Dragana Karolića, Mocartov ” Idomeneo “, ” Opsada Beograda ” Stivena Storaćea i jedna od Hendlovih opera koju ćemo raditi na X Festivalu rane muzike. U planu je i jedna moderna opera koja se sada komponuje a koja će zbog sastava ljudi koji će pevati u njoj, režisera i svih drugih učesnika biti pravo osveženje koje se pored svih opera koje radimo i na način koji radimo, nisu čule na našim prostorima.
I za kraj, koji su Vaši lični planovi u budućem periodu?
Imam dosta posla na fakultetu i oko opere, a takođe i oko studentskog projekta Škola poslovnih veština koji vodim i koji sada širimo na region. Pripremam svoju prvu ulogu koju ću pevati u inostranstvu, par koncerata od kojih je jedan za manje od mesec dana u Ženevi, takođe putujem u septembru na Svetski ekonomski forum kao učesnik, ali sam spojila i nešto lepo, a to je svakako pevanje i tamo ću takođe nastupiti što je za mene velika čast. Do kraja godine me očekuje jako puno angažmana i posla, ali nadam se da ću sve uspeti da postignem i opet Vam reći da i dalje živim svoj san.

Tanja Petrović Miljković