Bluz belog čoveka – Intervju Goribor

Pula, avgust 2006. Art and Music festival.
Trojica suvonjavih nepoznatih mladića se penju na binu i u tišini pripremaju za nastup. Publika radoznalo posmatra šta će se desiti. Jedan od njih se približava mikrofonu i kaže:
“Dobro veče, mi smo Goribor iz istočne Srbije i naterali smo kompjuter da svira bluz.“
Ostalo je istorija. Bar za nas. Za sve ljude željne dobrog, nekontaminiranog zvuka. Za one kojima je bilo dosta bombardovanja bubnih opni orijentalnim cijukanjem, a bogami  i reciklaže bezidejnih  matorih bendova.
Da ironija bude veća, bilo je potrebno da nam komšije predoče kakav kulturni biser imamo.
Nije to prvi put doduše, verovatno ni poslednji. Ni Pekića ne bi baš primetili da ga Englezi nisu primili pod svoje.
Goribor je u međuvremenu postao jedan od najkvalitetnijih  muzičkih izvoznih proizvoda regiona. Za dva zvanična studijska albuma (Goribor, 2007, i Evo je banja, 2012) muzička kritika ima samo reči hvale, a posle njihovih koncerata odabrana publika odlazi bogatija za jedno posebno životno iskustvo.
Udarni kreativni dvojac Goribora tokom svih ovih godina čine Aleksandar Stojković  ST, pevač i poeta benda, i Željko Ljubić Piti, gitarista. Ogoljeni introspektivni tekstovi  ST-a  i Pitijev ezoteričan a minimalistički zvuk gitare zajedno čine magnetičnu privlačnost pesama Goribora.
Možda je naziv knjige pesama ST-a  „Ne možeš mnogo, ali možeš malo“  najadekvatniji za početak razgovora, pa ga pitamo:
Koliko je potrebno da jedan umetnik uradi da bi bio zadovoljan učinjenim?

ST: Sama potreba da se nešto stvara je mistična i zavodljiva. Kao da ulazite u paralelni univerzum; refleksija stvarnosti kroz kreaciju i misli; nekakav, najprostije rečeno, drugačiji način prihvatanja onog što nazivamo životom. Ultimativno umetničko delo, što se mene tiče, je sam život iliti život sa smislom. To je projekat, kad ga čovek osvesti, koji traje i posle naše smrti. Zato, šta god da čovek dobro radi, neka ne odustaje…

Muzički kritičari imaju glavobolju kada žele da imenuju pravac muzike kojem pripadate. Valjda je najpreciznija odrednica trip hop bluz. Trip hop zbog prisutne karakteristične ritam i bas linije, ali bluz odrednica je ovde mnogo bitnija. Bluz je u vašoj muzici prisutan ontološki. Šta za tebe predstavlja bluz i koliko je uticao na tebe?
Da, bluz kao životna filozofija. Rob bere pamuk preko dana, dolazi umoran i gladan u svoju šupu, uzima gitaru i počinje da svira i peva. Ostali se okupljaju oko njega, neko vadi usnu harmoniku, neko lupa u ritmu flašama, žene pevuše iza glavnog glasa i ubrzo svi plešu i gibaju se. Ulaze tako  u noć i do jutra su slobodni ljudi.

Pesma „Baš Cunami“  možda najbolje opisuje nadrealnu medijsku pompu i kolektivno stanje svesti za vreme nedavne poplave koja je zadesila Srbiju.  Da li te iznenadi kada neka tvoja pesma inspirisana određenom situacijom ili trenutkom u  tvom životu iznova postaje aktuelna?
To je moć umetnosti. Najintimnije i najdublje stvari u čoveku  postaju univerzalne. Mi smo kao ogromna baza podataka i na svakome od nas je da nauči kako te podatke da isčitava.

Omot (Cover art) za album „Evo je banja“ je umetničko delo samo za sebe. Ovako ozbiljan pristup albumu kao celokupnom audio vizuelnom doživljaju je danas vrlo redak. Posle Idola i Goranke Matić, kod nas  se retko ko time bavio na ozbiljan a opet uspešan način.  Reci nam ko je autor i otkud ideja za ovakav omot.
Milan Stošić. Naš prijatelj iz detinjastva i odrastanja u Boru. Kad dođe vreme za omot, on nam prosledi šta ima i to bude to. Pošto je deo naših života, prirodno se uklapa i u priču o Goriboru.
Da li naziv albuma Evo  je banja ima neke veze sa putem Bor – Borsko jezero via Brestovačka banja?

Da. To je uspomena na jedan period naših života. Znali smo u startu da neće biti ‘lak’naslov ali bez obzira, drago mi je što smo to tako uradili.
Od drugog albuma imate bubnjara za koncertnu podršku. Nisi rigidan po pitanju promena u zvuku i izrazu?

Ako sve bude kako treba, tek nas čekaju inovacije i istraživanja.

 

Jednom prilikom si rekao da je tvoj princip pisanja ustvari razgovor sa samim sobom. O čemu pričaš sa sobom ovih dana?
Trenutno sam u fazi sortiranja. Kako sa preostalim kartama što bolje igru privesti kraju.
Odrastao si u Boru. Šta je tvoj rodni grad utkao u tvoju ličnost?

Da je moguce pobeći iz pakla…
Rambo je davno rekao da je „otiš’o svak’ ko valja“. Da li planiraš da se ikada vratiš u Bor da živiš?

Trenutno ne. Ako dođem do te faze duha da ništa od spolja ne može da me poremeti, onda neće biti ni bitno gde sam…

Hoćemo li videti  u nekom narednom spotu  prizor borskog neba koje gori, tu inspiraciju za ime grupe? Verujem da sve fanove zanima kako to izgleda nebo iznad Bora dok se izliva šljaka iz topionice RTB-a.
Da, bilo bi interesantno da to neko usnimi.
I za kraj, šta slušaš, a šta čitaš trenutno? Preporuka za vrelo leto i hladnu glavu?

Preporucujem da svako nađe za sebe šta mu najviše prija da čita i sluša.

   Chedous