Jelena Đorđević


Svoj Vrt uživanja umetnica Jelena Đorđević danas stvara u društvu velikih imena iz sveta stripa. Njen specifičan crtež, pun senki i simbola, odveo ju je do imena kakva su scenarista Magnus Aspli, ko-scenarista Michael DeShane,  i leterer Gaspar Saladino sa kojima, danas, radi na stripu ”Empire of Blood”.
Internet je odigrao ključnu ulogu u povezivanju ovih umetnika sa različitih krajeva sveta. Naime, Jelenina prezentacija na deviantART-u privukla je pažnju Asplija, etabliranog strip scenariste iz Norveške a sve ostalo deo je njenog umeća, inteligencije i posebnog šmeka. Sada je taj projekat u toku, a kako se u njen crtež, pun senki nije uklopilo kompjutersko pisanje tako u pomoć priskače vremešna legenda Gaspar Saladino i svojim pedesetogodišnjim iskustvom, u radu za DC comics, prepoznaje mesto za svoje oblačiće u Jeleninom crtežu.
Sam strip ”Empire of Blood” (”Imperija krvi”) Magnus opisuje kao ”Epsku isotrijsku dramu utemeljenu na realizmu, koja u isto vreme uključuje fantastične elemente slovenskog folklora, anahronu tehnologiju i aspekte horor žanra”. Radnja počinje 1855. godine u Rusiji, za vreme velikih previranja u toku Krimskog rata. Priča prati sudbinu dva potpuno različita karaktera: jednog revolucionara i jednog vurdulaka (ruski pandan vampira), njihovi putevi su isprepletani sa sudbinom čitave nacije. Jelenin crtež pun nervoznih pokreta ne ostavlja ravnodušnim posmatrača ratnih prizora, zahteva temeljno posmatranje svake scene a mirne i setne doživljaje budi u nama preko alegorijskog minimalizma. Ova umetnica otkriva nam deo svojih impresija u radu na stripu ”Imperija krvi”.

Kako je biti u društvu velikih majstora, doduše putem net-a, budući da živiš i radiš u Nišu?

Jelena: Da nije net-a, ne bi bilo ni takvog društva. Nekada je bilo nezamislivo da iko fizički udaljen od tebe vidi tvoje početničke radove i to jeste velika prekretnica za princip po kome funkcioniše saradnja među ljudima koji stvaraju danas. Istovremeno, net je doprineo popuštanju mnogih barijera u smislu razlike u statusu ljudi koji komuniciraju i tako velikani nisu više nedodirljivi, a i mi, ”mali” smo malo porasli u svetu generalne dostupnosti svakoga i svačega. Po mom iskustvu, stvarno uspešni ljudi su jako, jako prijatni i puni podrške i sve što razmenjujemo odvija se u atmosferi gotovo detinje radosti. Važno je razumevanje i zajenički doživljaj onoga što želimo da stvorimo i sve je podređeno tome. Svi mi smo samo alati kojima se stvara savršena priča. Gaspar Saladino je zaista retka legenda svoga posla, ali on naravno sebe ne doživljava tako. Znam da je jako uživao u radu na našim stranicama i reakcijama mnogih dobrih ljudi na njegov povratak.

Zašto te je strip uzeo pod svoje?
Jelena:
To je teško reći, uvek je strip bio tu, to je neka vrsta fascinacije i to neprolazne, u smislu čitanja kao i stvaranja. Kada sam pre neku godinu počela ozbiljno da se bavim crtanjem, mislim da mi se tada jasno javilo objašnjenje zašto baš strip-forma. Pitala sam se: zašto da ovde bude samo jedan prikaz nečega, kada tu mogu da budu tri i da međusobno utiču jedni na druge! Strip je slika koja traje i menja se – od toga, za mene, nema ništa bolje.
Da li je crtanje po scenariju za određeni strip rudarski posao ili je
Vrt uživanja?

Jelena:
Znam ljude kojima je to jako teško. Za mene je idealno, pošto sam prosečan/loš scenarista. Praćenje scenarija ne znači slepu realizaciju tuđih ideja. To je za mene interpretacija sa puno slobode, svaka stranica mora da bude potpuno stvorena u vizuelnom smislu i redovno bude iznenađenje za sve nas. Pisci, naravno, znaju šta treba da se desi, budu i veoma detaljni u pogledu broja i sadržaja panela, ali imaju prilično apstraktnu predstavu o tome kako će to zaista da izgleda. A meni je kao poklon to da ne moram da brinem o dijalozima i radnji. Profesionalno crtanje, generalno, je posao i zahteva vreme i posvećenost. Posebno kada znate da vas čeka još 30-tak izdanja u budućnosti, ako je serija u pitanju. Moj metod je da sve lepo podelim na delove i onda likujem posle svake završene scene kao da je sve zaokruženo. Onda idem dalje, zalogaj po zalogaj. Crtanje je za mene radost, mada znam i mnoge sjajne autore koji se strašno muče dok rade, tako da to nije presudno za kvalitet rada. Mada jeste za kvalitet življenja.

Jesu li teme Rusije 19.veka i slovenske mitologije inspirativne?
Jelena:
Nalazim da mi 19. vek  ”leži”, zbog mog stila crtanja koji je donekle ”starinski” usled tone detaljnog senčenja. Zanimljivo je, isto tako, bazirati se na prošlosti, sa gomilom istorijskih referenci, koje onda možemo da začinimo sa trunkom steampunk-a i horora. U svakom slučaju, nije mi mrsko što je tematika evropska, mada je za moje zadovoljstvo presudno što je scenario dobro napisan. Postoji tona likova i različitih lokacija, što sve daje dovoljno raznovrsnosti za crtača, da rad bude stalni izazov.
Da li ti to što si po vokaciji diplomirani psiholog pomaže, u  neku ruku, da uđeš u karakter lika koji crtaš?

Jelena:
Bah, ja to nešto javno puno ni ne ističem, da ne pomisle ljudi da sam neki stručnjak za karaktere. Profesija mi je prilično u pasivi, kada se bavim crtanjem. Ostali autori su uvek bili veoma zadovoljni prikazanim izrazima lica i detaljima koji odaju karkter likova, ali ja ne smatram da je to zbog mog obrazovanja. I kada se jasno vidi provučeno nešto ”psihološko”, trudim se da to činim prirodno, crtež ne treba da bude racionalan, po mom mišljenju. Racionalna analiza može da dođe posle, ali smeta procesu.

Očekivano je bilo da ”Empire of Blood” izađe krajem novembra, da li je?

Jelena: O, ne, mi smo završili submisioni paket novembra i dug je put pred nama. Sada polako završavamo izdanje, dok čekamo na prve reakcije izdavača. Naravno, prvi pokušaji su kod Stvarno Velikih Izdavača i čeka se zaista dugo na bilo kakvu povratnu informaciju (zato se to i zove ”industrija stripa”). Dobra stvar je što smo imali sjajne preporuke za editore, pre svega zaslugom Clem Robins-a, još jednog sjajnog leterera i velikog prijatelja projekta, a trenutno se uzdamo u odgovor Will Dennis-a iz Vertiga, zacelo najljubaznijeg velikog editora koga smo do sada sreli. Submisije su uvek jako stresne, posebno što traju tako dugo, a ishod im je neizvestan.

Ti radiš i ilustracije, reci nam nešto o tome?

IJelena: lustracije su potreba da se razbije šablon, da se da originalna autorska izjava. Ne privlači me mnogo fantastika (i ako uživam u njoj kao publika), smatram da obične svakodnevne, čak i trivijalne stvari mogu da budu jednako mistične i uzbudljive ako se prikažu na pravi način. Volim stare dokumente kao reference i primese prošlosti iz raznih epoha. Noir, vintaž, sve sa prizvukom melanholije i donekle uznemirujuće, ali suptilno, sa merom.

Na kraju, egzistencija. Može li se živeti od crtanja stripa?
Jelena:
Ja ne živim od crtanja stripova u ovom trenutku, ali teoretski – da, može. Generalno, postoje dva osnovna načina: da se kao crtač ugradiš u neki postojeći uspešni serijal. To je mainstream uspeh i klasičan ”američki san”. Kako je naše podneblje u vreme kada smo odrastali bilo izdvojeno iz globalne maistrim strip scene (mislim na superheroje i mange), nikada nisam imala slične ambicije. Drugi način je napraviti sopstvenu originalnu grafičku novelu. Ovo više liči na pisanje, recimo, velikog romana. Autorski strip se danas visoko ceni, i pored standardne obimne superheroj-produkcije. Tako je najprodavaniji na Amazonu ove godine upravo Chris Ware sa Building Stories, što nikako nije mainstream komercijala i možemo biti zadovoljni zbog toga. Dakle, kao i za pisanje romana, za kvalitetnu OGN potreban je dug vremenski period slobodan of finansijskih briga, što je veliki luksuz. To se autoru omogućava na dva načina: izdavač finansijski pokriva okončanje rada na izdanju ili se autor snađe dok ne završi delo i profit vidi tek kada ga objavi. Ja se nadam privom scenariju, a trenutno živim drugi, imajući ludu sreću da moj rad podržava i ceni moj životni partner, Daniele Giardini, koji je isto tako strip-autor. Ovo liči na tipske rečenice ”Želela bih da zahvalim…”, s tim što je u ovom slučaju to cela istina.

 Jelena Đorđević na deviantART-u .

 

Ivana Mitrović Cvetanović