Promocija romana ”Vreme smrti” Dobrice Ćosića

Velika sala Studenskog kulturnog centra (nekada Oficirkog doma), svojom elegancijom bila je dostojno mesto za promociju reizdanja tetralogije“Vreme smrti“ akademika Dobrice Ćosića. Izdavačka kuća Laguna“ je ovim reizdanjem odala počast nedavno preminulom piscu, ali i dala svoj doprinos obeležanju 100 godišnjice od početka Velikog rata. O značaju  i ulozi ove knjige na formiranje identiteta srpskog naroda govorili su akademik i pisac Dušan Kovaćević, istoričar Predrag Marković, direktor i glavni urednik „Nedeljnika“ Veljko Lalić i pisac Marko Krstić. Čini se da je organizator mislio na sve, pa je dobroj atmosferi doprinelo i prisustvo ćerke Ane Ćosić -Vukić kao i monolog glumca Miše Janketića u ulozi generala Živojina Mišića.

Kao da se i sada u miru nakon 100 godina od početka Velikog rata, postavlja isto pitanje pred nama, kao i davne 1914. godine  „Gde to idemo? Koliko nas ima? I kakvi smo?“ Uvek u nekoj Hamletovskoj dilemi „biti ili ne biti“ neodlučni i neupućeni, skloni novotarijama… Podeljeni na one koji se ne odriču prošlosti i tradicije, svojih korena i onih kojima je sve draže nego biti Srbin.  Dobrica Ćosić je bio i onaj koji se odrekao sopstvenog naroda u ime idealogije, ali i onaj koji se pokajao i prigrlio svoje nasleđe, svoje korene tako čvrsto i strasveno da je, u tom i takvom pokajanju, napisao veliko delo „Vreme smrti“. Upravo na primeru jednog takvog pisca i političkog disidenta koji je svoj život morao da živi upravo tako kako ga je živeo, očitava se istorija i sudbina čitavog narada.

Na promociji su zato i govorili ljudi koji su delili isto mišljenje i isto uverenje. Akademik i dramski pisac Dušan Kovačević svoje impresije o Dobrici Ćosiću i knjizi poledio je sa publikom:
”Veliki rukopis velikog pisca a koji bi se mogao podeliti u dva dela… Prvi, možemo sagledati kao revolucionarni sa svim posledicama pobede i poraza, i drugi, nacionalni, kao posvetu srpskom narodu bez ideoloških predznaka”.
Kovačević je još dodao:

”Za mene je „Vreme smrti“ spomenik nad žrtvama Velikog rata čija nas senka i danas prikriva sa svim posledicama života pod tim nadgrobnim znakom. Veliki roman o Velikom ratu”.
Istoričar Predrag Marković je rekao da „dobra književnost znatno više utiče na svest ljudi nego istorijske studije – i dodao:
”Postoje tri knjige, tri dela koja su formirala nacionalnu svest kod Srba. To su junačke pesme, Njegošev „Gorski vjenac“ i „Vreme smrti“. Ćosićevo delo je nama najbliže. Lično, mogu reći da je uticalo na moj izbor zanimanja, bavljenje istorijom”.
Pisac Marko Krstić, koji je pisao predgovor ovog dela, pozvao je čitaoce na drugačiju precepciju, drugačiju dimenziju čitanja.
”Moj tekst je poziv da „Vreme smrti“ gledamo iz prerspektive budućnosti.Poslednja rečenica ovog romana upravo je poruka omladini“Noseći ih nekud niz more“. Po mom mišljenju, to je ključ, ne samo ove knjige nego celokupnog dela. Ono nam je otvorilo pitanje „gde idemo“.
Privilegiju da uradi i objavi poslednji intervju sa Dobricom Ćosićem pripao je Veljku Laliću i časopisu „Nedeljnik“. On je sa ponosom rekao da bi svet bio bolji kada bi svi mogli da provedu dva sata sa Dobricom kao što je on imao tu priliku.
„Vreme smrti“ davno je prešlo granice ove zemlje i ovog područja, „Chicago Tribune Book World“ o „Vremenu smrti“ je pisao da je to „srpski „Rat i mir“, tj. delo koje neprocenjivom snagom svedoči gde smo počeli u 20. veku i kako smo ga završili.“

Tanja Petrović Miljković