Violeta Dimitrić Aleksić Život u boji – Ni crno, ni belo

Violeta Dimitrić – Aleksić je novinar, tv autor, urednik i voditelj. Potrebu da stvari i događaje istraži bolje i bliže, kao i da uvede kulturu u sve sfere i segmente života dovela je, nakon dvadeset godina rada, do autorske emisije „Ni crno, ni belo“ na Televiziji Kopernikus. Svesna da „mediji formiraju ukus i postavljaju kriterijume …“ pri izboru svojih gostiju i tema, vrlo je oprezna. U  emisiji Violete Dimitrić Aleksić svoje mesto  našli  su afirmisani umetnici, ali i  mladi umetnici koji zaslužuju da im se pruži podrška i medijski prostor. Uvek sa razlogom i povodom za emisiju „Ni crno, ni belo“ govorili su: glumica Vjera Mujović, Slobodan Boda Ninković, sestre Bogavac, pisac i novinar  Zoran Lj. Nikolić, grupa Legende, grupa “Ođila”, Vanja Bulić, Branislava Mićić, Simonida Milojković, Jasmina Mihajlović, Marko Vidojković kao i mnogi drugi. Novinarstvo nije jedino polje rada ove sofisticirane žene.  Književnost i astrologija su ljubavi kojih se  nikada nije odrekla.
Njen roman „Draganova suza“, koji će se uskoro pojaviti pred čitaocima, je povratak prvoj ljubavi – književnosti. O svojim budućim planovima i profesionalnalnim izazovima koji joj predstoje, za Put u Art govori Violeta Dimitrić – Aleksić.

Gospođo Dimitrić – Aleksić, jesenju programsku šemu na televiziji KCN Svet plus ste počeli s novom autorskom emisijom „Ni crno, ni belo“ koja se emituje svakog utorka u 21.30 min. Šta su teme Vaših emisija?
Obrađujem teme koje se tiču aktuelnih događaja iz kulture koju sagledavam iz šire perspektive, kao fenomen koji obitava u svim sferama života a ne samo u umetnosti. Neophodno je da kultura postoji u svakodnevici, u komunikaciji, u biznisu, modi, stanovanju, medicini, saobraćaju, estetici… Kad radite u medijima važno je kakvu poruku šaljete auditorijumu. Ne treba da zaboravimo da mediji formiraju ukus, postvaljaju kriterijume i utiču na društvenu svest. Mislim da na našem podneblju postoji veliki kreativni potencijal, ali da nema dovoljno medijskog prostora za promovisanje umetničkih i kulturnih sadržaja. Zato sam i zakoračila u ovu oblast, mada kolege mi govore da to nije finansijski isplativo, ipak sam entuzijasta.
Ko su Vaši gosti, ljudi od autoriteta, znalci ili mladi autori  kojima bi trebalo dati šansu da pokažu talenat?
Trudim se da pravim balans između afirmisanih autora i onih koji su na početku stvaralaštva. Ima puno interasntnih sagovornika o kojima se u javnosti malo zna, mnogi su multimedijalni umetnici. Recimo zanimljiv je razgovor s Danijelom Sremac, predsednikom Srpskog instituta u Vašingtonu, ženom koja promoviše srpsko kulturno nasleđe već dvadest godina, piše knjige i lobira za našu zemlju. Zatim, za Sajam knjiga pozvaću autore koji pišu kvalitetnu literaturu ali nemaju priliku da predstave svoje radove. Inače, televizija Kopernikus me podržava u idejama jer želi da u program uvrsti i ozbiljnije emisije  a ne samo zabavni sadržaj. To mi olakšava rad jer imam slobodu kreiranja. Zamisli mogu da predstavim publici u celom svetu jer se program televizije Kopernikus- KCN vidi putem satelita. Ima puno gledaoca iz dijaspore kojima želimo da pružim informacije o događajima i  potnecijalima u zemlji.
Zašto ste emisiju nazvali “Ni crno, ni belo”?
Smatram da u životu nije moguća podela na „crno i belo“, zato sam se odlučila za taj naziv. Razmišljala sam kako da zaintrigiram gledaoce a naziv je prva stavka u ličnoj karti emsije. I forma “Ni crno, ni belo” daje mogućnost gledaocima da definišu svet iz sopstvene perspektive. Svako od nas može da pronađe ono što ga interesuje u okviru tok spektra različitosti. Važno je da svaki gledalac ima pravo na slobodu izbora.

Oprobali ste se u pisanim medijima, kao i na raznim televizijama. Da li je lakše živeti u svetu reči, ili u svetu slika? Da li su TV lica zaista narcisi otrovani sopstvenim egom ili je u pitanju samo drugi medij, drugi izražajni pristup istom zanatu, istim pričama, istim problemima. Šta Vi mislite o tome?
Da radila sam u pisanim medijima, uređivala portale, radila na nacionalnoj televiziji, lokalnim televizijima, bila urednik jedne specijalizovane televizije.  Mislim da su svet slike i reči isprepletani, i teško je povući granicu između pisanog i onog što izgovorite. Cilj novinara u oba medija je sličan, a to je da prenese informaciju i poruku. Samo je reč o drugačijoj formi i načinu rada. A ne bih se složila da je u vizuelnim medijima reč o narcisidnosti onih koji u njima rade.
Postoji nešto drugo što bih nazvala magija reflektora, tj. televizijskih kamera, slično je i s magijom mikrofona u radiju. Jednostavno svako ko je jednom stao pred kameru želi da to opet ponovi. Kako je moja emisija i edukativnog karaktera želim da podsetim da je pozorište nastalo iz okupljanja oko ognjišta, pesma i ples drevnog čoveka oko vatre su prvi pojavni oblici prenošenja misli kroz pokret, mimiku i svojevrsne preteča, tj. pra- pozorišta, televizije… Samo ta vatra su danas reflektori ili svetla pozornice. I, to je negde zapisnao u našim genima.

Saznali smo, a Vi to i ne krijete, da ste se na neki način vratili „korenima“. Naime, studirali ste književnost, ali se njom nikad niste bavili, osim što ste je „(zlo)upotrebljavali“ u novinarstvu. Međutim, dugo već pišete roman u kome će putovanje kroz svet ezoterije postati realnost, a ljubav, erotika i niske strasti deo „nebeskog svoda“ koji samo mašta jedne žene može da smisli. Kad će roman biti gotov?
Pišem dva romana. Interesantno je kako se dogodilo da  počnem da pišem obe knjige istovremeno. Nekako sličajnost ili proviđenje, ne bih mogla da definišem, me je odvela u Moskvu i tamo sam počela da zapisujem impresije, i valjda energija ruskih klasika koja i danas lebdi nad Kremljom, probudila je u meni poriv za pisanjem,  počeo je da se rađa roman.
Imala sam takve nalete inspiracije da u pojedinim trenucima nisam mogla da zaustivim misli, morala sam da ih govorim u diktafon jer ono što bih napisla  u polusvesnom, kreativnom magnovenju nisam mogla da dešifrujem u racionalnom stanju i tako sam počela da pišem roman “Dragonova suza”. Uporedo moja draga prijateljica, izdavač mi je predložila da ono što je moj hobi pretočim u knjigu, a to je astrologija, i to posebna grana slovenska astrologija. Pisanje ove knjige je ozbiljan poduhvat u smislu prikupljanja činjenica, podataka i njihova sublimacija za one čitaoce koji se ne bave profesionalno ovom tematikom. Potrebno je objediniti mitologiju, istorijske podatke i ezoterijske simbole. Kad će biti završeni, ne mogu da kažem precizno.
Pišete li Vi svoj roman ili Vaš roman „piše“ Vas?
Rekla bih da je to interaktivan odnos. Autor stvara roman, a roman se u jednom trenutku otrgne i počinje da živi, to se događa pod okriljem autora ali on postaje samo vodič, ili neko ko usmerava tok misli i reči.

Jedan ste od urednika u poznatom magazinu za žene „Ona“. Dakle, bavite se „ženskim pitanjem“ koje kreira surova svakodnevica. A onda, u trenutku, pređete u tajnoviti svet zvezda i planeta, postajući astrolog. Pa sve to začinite okultnim tarotom čiji ste vrsni poznavalac. Kako uspevate da posećujete te, naizgled, nedoidirljive svetove, da se prilagođavate njihovim zakonitostima, a onda da se „prizemite“ i bavite se prozaičnim stvarima običnog života?
Moj duh je avanturistički, a priroda znatiželjna. Sve što stvaram produkt je toga, zato sam uspela da objedinim različite oblasti i da podjednako uživam u svemu što radim. Mislim da postoje prirodne predispozicije i da ih kasnije samo razvijate stičući i produbljujući znanja.
Sećam se da sam još u detinjstvu umesto da se igram s lutkama sedela i posmatrala nebo, i pitala se šta postoji tamo visoko, gde je početak i kraj svega. Takava razmišljanja su bila osnova da me kasnije zainteresuju mitologija, istorija, da se otisnem na studije književnsoti, da proučavam astrologiju i tarot kao skup simbola, i uživala sam baveći se ovim istraživanjima. Kasnije sam puno putovala i ono o čemu sam saznavala u literaturi videla sam uživo. Neobično je to da kad god sam dobila neku energetski jaku knjigu usledilo je putovanje koje je nosilo energiju destinacije iz te knjige. Smatram, da reči kao i reflektori zaista imaju magijsko dejstvo.
Da li se na kraju razgovora s nekim kao Vi kaže istrajte ili odustanite? Koju od ove dve želje smatrate celishodnijom?
Meni je uvek u svemu u životu istrajte i negujte optimizam. Verujem u pozitivne ishode, verujem da svaki uložen trud donose rezultat, verujem da ne treba odustajati od ideje do poslednjeg atoma snage.

Tanja Petrović Miljković

Ni crno, ni belo