Ko smo mi?

Izobilje, dostunost – u svim segmentima života, kao i, velika potreba da se potrebe zadovolje sada i odmah, ukratko bi bile glavne crte onoga što zovemo savremeni život. Ni jedna civilizacija do sada nije imala takvu privilegiju da svoj život učini, toliko i tako, konfornim i lakim. Pa  ipak… gladni Afrike nisu sitiji, Ozonska rupa sve je veća, planeta Zemlja nikada nije bila zatrpanija smećem, a farmaceutska insustrija nikada nije toliko zarađivala na anti-depresiv lekovima. Otuđenost je sve prisutna. Čovek je izgubio dobru meru u svemu a rešenje se ne nazire ni u tragovima.
Ko sam ja? Koji je moj smisao? Odakle dolazim i kuda idem?
Preteška i preozbiljna pitanja za saveremenog čoveka na koje on nema vremena da odgovori i zašto bi?! Zar nije dokazao da može bez njih? Na Googlu može da nađe sve što mu je potrebno od rešavanja matematičkih problema do toga kako da uvek ostane mlad, svež i bez bora. Međutim, u velikom izobilju informacija i znanja  negde se izgubila suštinska potreba čoveka da  sebi odgovori na pitanje „Ko sam ja? A shodno tome „ko smo svi mi?“.  Mali broj ljudi je spreman da krene na to neizvesno putovanje,  a ako ipak odluči – gde i od koga može da nađe odgovore. Filozofija kao majka svih nauka davno je izgubila trku sa naukama koje su iz nje proistekle. Dvadeseti vek je definitivno bio vek nauke, a filozofija je morala da se postiđeno povuče i da se zapita „Čemu još filozofija?“.  Tek mali broj entuzijasta bio je spreman na borbu i delanje… ali istinskih mudraca koje bi sledio veliki broj ljudi nije bilo, tek sporadični glasovi koji viču u pustinji opšte krize. To je stvorilo idealnu situaciju za lažne gurue, za simulatore mudrosti… za ljude koji suštinsku potrebu, pre svega, mladog čoveka – žele da iskoriste i zloupotrebe. Otuda tako mnogo sekti sa Istoka, koji polažu pravo na Sveti gral mudrosti i vrbuju mlade ljude u svoje redove. U takvoj situaciji, zaista,  ne zna se ko ima veću odgovornost lažni mudraci ili ljudi koji beže od svoje odgovornosti. Situcija je pogoršana dodatnim pritiskom da se bude uspešen, lep i mlad (po mogućstvu – večno). Esteska diskriminacija je na vrhuncu a standardi se stalno menjaju… mladom čoveku koji želi da nađe svoju mesto u tom i takvom svetu – nije lako. A tu im odrasli nisu od neke pomoći  i sami suočeni sa egzistencijonalnom krizom. U svetu koji je sve autističniji mogu samo da se nadaju da njihovo dete neće biti žrtva lažnih gurua, narkomanije i loših odluka.
Iskušenja ima na sve strane dok saveta  - gotova i da nema. Ni društvne mreže ne doprinose boljitku, naprotiv! I one su postale sredstvo raznih manipulacija. Zato je za početak najbolje staviti sve pod sumnju, preispitivanje… postaviti sebi vrlo jednostavno pitanje: „Šta me čini srećnim? Kada se osećam ispunjeno? Koji je moj talenat? Kako da pomognem, pre svega, sebi a onda i drugima? Kako da se oslobodim nepotrebnih znanja i dođem do svoje suštine? Kako da saznam – ko sam ja, zapravo? Ne, kolika mi je plata, kuća, funkcija, račun u banci? Ko sam ja kada mi se oduzmu fukcija, novac, kuća?!  I tek, kada se odgovori na ta i takva pitanja ozbiljno, studiozno i najiskrenije – moguć je boljitak i sva iskušenja gore navedena u tekstu neće biti iskušenja. A izobilje i konformizam koje nam nudi 21. vek neće nam  smetati  da budemo bolji ljudi, naprotiv!

Teodora Popović