Urbani kutak Marijane Veličković

U oblasti dizajna nema mesta floskulama i ulepšavanjima. Nešto je dobro, otmeno, ekstravagantno ili klasično, posebno ili jednostavno neukusno. Ono najteže dizajnerima je da zadrže autentični vizuelni identitet, budu inventivni i nikada ne pređu granicu svog viđenja dobrog ukusa. To ”viđenje dobrog ukusa” danas ne ide od ruke svim dizajnerima. Veliki broj domaćih dizajnera često zalazi u hipokriziju, pretvarajući se da njihovi odevni predmeti imaju upotrebnu vrednost. Ali žmureći ili verujući u tako nešto oni, zapravo, propagiraju treš i neukus. Vremenom zbog njihovog ”autoriteta” ulice bivaju zatrpane takvim vrednostima i sve to skupa bode oči onima koji ne pristaju na ”silikonski trend”. Jedna od onih koja je ostala sa ove ”strane dobrog ukusa” a čije se kreacije mogu videti u jednom ne tako zabačenom kutku u Beogradu je naša današnja sagovornica Marijana Veličković.

Šta mislite jesam li prestroga u uvodu našeg intervjua? Ja sam samo ljuta na stanje stvari koje primećujem na našim ulicama. Lepe devojke nose neke čudne šljaštave, šljokičaste, uglavnom provokativne ‘’odevne predmete’’. Zbog toga sam bila presrećna kada sam sasvim slučajno ‘’nabasala’’ na vaše haljine. Moja prva reakcija je bila, da bi sve bilo lepše kada bismo ih češće viđali na ulicama.
Kao prvo moram da Vam se zahvalim što ste odvojili vreme i prostor za nas.
Ne mislim da ste prestrogi. Svakako da modni dizajneri diktiraju modne tokove, ali mislim da se pista i gradsko šetalište bitno razlikuju. Pored toga, ne mislim da su samo dizajneri krivci, veliku ulogu igraju i stilisti kao i poznate ličnosti, svih branši, koje na neki način predstavljaju „modne ikone“. Kod nas u Srbiji, nažalost, taj stil diktiraju ljudi kojima nije bitno kako nešto izgleda i kakav uticaj to ima na masu nego šta se brzo i lako prodaje. Kultura i moda su neraskidivo povezane, degradiranje i marginalizacija kulture odrazile su se i na modu. Otuda kič svuda oko nas.

Vaše haljine su tako harmonične, romantične a pored toga su i maštovito oslikane. Možda sam pristrasna ali doživljavam ih kao mala umetnička dela. Recite nam nešto o vašem radu i o tim haljinama.
Imala sam tu sreću da sam od malih nogu bila okružena ljudima koji su cenili umetnost. Moja mama je oduvek volela te romantične i ženstvene stvari pa sam valjda od nje nasledila taj osećaj za lepo. Zapravo, da nije bilo nje ne bi ni bilo ničega od ovoga. Naše haljine su van vremena, one su prosto klasika. Nisu podređene modnim trendovima ali nisu ni potpuno van njih. To je ono što ih čini posebnima. Trudimo se da svaki komad bude drugačiji, da ih izrađujemo od prirodnih materijala i da ih ukrašavamo na prepoznatljiv način – slikama. Ali pravim oslikavanjem, ne štampom. Tako ih dodatno oživljavamo.

Šta Vam je najčešća inspiracija u radu, pitam zbog toga što me čitav koncept vašeg kutka asocira na urbani retro fazon?
Želja nam je bila da Beogradu podarimo mesto koje će održati duh grada. Odeću koju smo gledale po “belom svetu”, ono nešto što je ovom gradu falilo. Eto, primarno odatle. A posle smo jednostavno počele da razvijamo svoj stil. Sudar generacija daje prave rezultate ako znate da ga iskoristite na pravi način. Nas dve ne smatramo za sebe da smo dizajneri. Moja mama stalno govori “U modi je već sve izmišljeno, na nama je samo da od dosadnog napravimo originalno”.

Vaš rad je koliko sam shvatila, mala porodična manufaktura. Kako, zapravo, nastaju svi vaši odevni predmeti, da li je to dugotrajan proces?
Jeste to jedan složen ali ne uvek i dugotrajan proces. Zavisi od toga šta proizvodimo. Nas dve smo se poprilično lepo podelile tako da svaka radi ono što najbolje ume i u čemu je najefikasnija. Mama šije, ja oslikavam garderobu i pravim nakit. Materijale biramo zajedno, kao i modele. Suština je u tome da mi volimo to što radimo i da u tome uživamo. Svakom komadu poklonimo pažnju, možda je baš zbog toga naša garderoba tako posebna.
Nisam pitala za uzore, ni za obrazovanje, to prestaje da bude važno kada su u pitanju Vaše haljine, ali ako hoćete odgovorite i na ovo poslednje pitanje.

Mama je upisala Poljoprivredni fakultet ali ga nikada nije završila, pošto je na vreme shvatila da to nije za nju. Naknadno je završavala razne kurseve: slikanje na tekstilu I svili, mašinski vez, modelarstvo, … Ja sam apsolvent na Megatrend univerzitetu, fakultet za Kulturu i medije. Budući menadžer. Mada ne verujem da ću se time u životu baviti ali lepo je imati neko zvanje. Od kurseva nemam ništa, mama mi je objasnila tehniku oslikavanja tekstila, a što se tiče nakita to sam manje vise morala sama. Micikinoj tufni, odnosno mojoj mami, je najveći uzor Coco Chanel.
Meni je najveći uzor Micikina tufna. Šalim se malo. Ne mogu nikoga konkretno da izdvojim. Neka ipak bude mama.
Ivana Mitrović Cvetanović

Zavirite u Marijanin kutak na adresi:
Faxy Lady
Facebook