Vudi Alen

Fotografija: Wikipedia.org

Naše vreme, je sigurno vreme hiperprodukcije. Prosto smo zatrpani velikom količinom umetničkih i kvazi-umetničkih sadržaja (performansa, slika, novih muzičkih pravaca…). Zbog obilja svega nam se ponekada čini da postmodernizam i njegove posledice ne mogu da se sagledaju i često smo na kraju dana samo zbunjeni.
Ali, ako se napravi samo površna selekcija malo toga ostaje inteligentnog a u isto vreme zabavnog. Nedostaje satira, izrečena bez dlake na jeziku. Sve ovo zajedno se može vezati za kultnu postmodernističku ličnost čiji su filmovi, scenariji, predstave, knjige pa i muzika uticali na većinu onih koji danas sebe smatraju ljudima slobodnog duha.
Malo je danas takve širine kakvu nam nudi
Vudi Alen, u svim segmentima svoga delovanja, neumarajuće a duhovite inteligencije, koja kroz lake vizuelne i pisane okvire gađa u centar današnjih problema. ”Renesansno svestrana ličnost”, kako ga zovu, promoviše humor kao nepromenljivi ugao posmatranja stvarnosti.

Umetnik je bogate biografije, koji i danas sa 77 godina ne prestaje da nas zadivljuje. Njegov intelektualni ukus formirali su Čaplin, Felini, Bergman i Gručo Marks. Spisak filmskih nagrada koje je dobio je poduži, a opšte mesto je da najpoznatiji holivudski glumci sarađuju sa njim iz prestiža. Glavna rola njegovih filmova često je isfrustrirani intelektualac, hipohondar koga glumi sam Alen. Replike ovog filmskog lika osim što daju uvid u same Alenove strahove i strepnje, daju jedan originalno Alenovski pogled na stvarnost bez konkurencije. Samo neki od naslova njegovih kultnih filmova su ”Uzmi pare i beži”, ”Sve što ste oduvek hteli da znate o seksu”, ”Ljubav i smrt”, ”Eni Hol”, ”Hana i njene sestre”, ”Prokletstvo škorpije od žada”, ”Ljubav u Barseloni”…

Njegov književni opus na našim prostorima, na žalost, malo je promovisan. Neki drugačiji književni sadržaji uzeli su maha i uzimaju se kao merilo vrednosti. Ipak neponovljivo iskustvo je čitati njegova dela ”Kratak, ali koristan, vodič kroz građansku neposlučnost”, ”Nuspojave”, ”Puko bezvlašće”. U njegovim kratkim pričama ima do suza interesanthih poređenja, pištolja iz kojih umesto metaka izlazi natpis ”Beng”, papagaja koji je ministar poljoprivrede, ima opisa manje poznatih baleta, bizarnog viđenja prave zrelosti, letećih tanjira, patuljaka, snova, sve je šareno polu-egzistencijalno a bez drame i dosade. Apsurdno nam je iz njegove vizure približeno i opisano na najbizarniji način, lucidno preporučeno i sve je to oštro i neponovljivo.
Evo jednog odlomka iz knjige ”Sad smo kvit” koja je kod nas izašla 2008.godine u izdanju ”Solarisa”, o tome koliko smo kolektivno umorni od konstrukcija, elokvencija i filozofiranja.
”Razvijanje moje filozofije dogodilo se ovako: Moja žena, pozvavši me da probam njen prvi sufle, slučajno mi je prosula jednu kašiku na stopalo, slomivši nekoliko manjih koščica. Pozvali smo lekare, oni su me snimili rendgenom i pregledali, i naredili mi da ležim mesec dana. Tokom oporavka počeo sam da se bavim delima nekih od mislioca… Prezrevši hronološki rad, počeo sam sa Kjerkegorom i Sartrom, onda brzo prešao na Spinozu, Hjuma, Kafku i Kamija. Nije mi bilo dosadno, kao što sam strahovao; pre sam bio opčinjen hitrinom s kojom su ti veliki umovi nepokolebljivo napadali moral, umetnost, etiku, život i smrt. Sećam se kako sam reagovao na jedno tipično lucidno Kjerkegorovo zapažanje. ” Takav odnos koji se odnosi na svoje ja (to jest, neko ja) zasigurno je ili samo stvorio svoje ja, ili ga je stvorilo neko drugo ja”. Ta ideja mi je naterala suze na oči. Tako mi svega, pomislih, koliko li je dobro biti tako mudar. Istina, odlomak mi je bio potpuno nerazumljiv ali kakve to ima veze ako se Kjerkegor zabavljao?”.

Manje je poznato da je Alen i dramski pisac, do sada je napisao devet drama najpoznatije su ”Smrt”, ”Bog” i brodvejski hit ”Ne pijte vodu”. ”Smrt” ste mogli videti i kod nas, u Jugoslovenskom dramskom pozorištu u režiji Marka Manojlovića.
Njegovo najnovije remek delo je filmska trilogija o tri evrposka grada u koje je zaljubljen: ”Ljubav u Barseloni” (2008), ”Ponoć u Parizu” (2011) i ”Rimu s ljubavlju” (2012). Sva tri filma su ocenjena odličnim kritikama. Jedan novi zanimljivi projekat možete naći na njegovom Sajtu: naime, Vudi je odlučio da za ljubitelje njegove književnosti lično čita svoje ”rane radove”.

Ivana Mitrović Cvetanović