Kuba – zemlja šarma

Kuba je  zemlja sa identitetom. Karipski dragulj, raj na zemlji, kako je obično zovu,  prepoznatljiva je, pre svega,  po prkosu koji traje od 1959. godine. Gotovo da ne postoji čovek na zemlji koji na pomen Kube ne pomisli na velikog revolucionara Če Gevaru,  Fidela Kastra i otpor SAD. Nepokolebljiva  na svom putu socijalima, izopštena, okružena okeanom i neprijateljima, daleko od svojih saveznika po katkad se činila kao da je zatočenica sopstvenih zabluda. Ali… svi koji su imali sreću da odu na ovo divno ostrvo vraćali su se oduševljani lakoćom života na Kubi, bezbrižnošću njenih stanovnika, zaraznom veselošću koja se prenosila na namrgođene turiste. Njeni stanovici žive po principu minimum maksimuma, što će reći da imalu sve neophodne stvari od stana, hrane do besplatnog školovanja i  zdravstva. Ne oskudevaju – ali ne žive u luksuzu, nemaju sve ono što ljudi iz Evrope ili Severne Amerike smatraju neohodnim, kao što su kompjuter, iPod, mobilni telefon, internet. Ulicama Havane krstare stari automobili iz 60-ih godina prošlog veka, fasade su musave i stare, ali… Kuba upkos velikim pritiscima SAD, ali i, gubitkom najznačajnijeg saveznika – bivšeg Sovjeskog Saveza, uspeva ne samo da preživi nego i da bude jedna od vodećih zemalja u oblasti medicine i farmaceutske industrije.  Naravno, turizam je i sada dominatan i značajan za Kubu.  A kako i ne bi, kada se njihove plaže smatraju jednim  od najlepših na svetu, dok je  more divne tirkizne boje i kristalno čisto.

Kuba je od otkrića Amerike pa sve do prve polivine dvadesetog veka bila nečija kolonija. Okupirali su je Španci u prvoj polovini šesnaestog veka. Nemilosrdan odnos prema stavnovništvu koje su tamo zatekli tj. prema plemenima Taino, Siboni i Ganajatabi, gotovo da  je potuno istrebio starosedeoce. Kako bi se održalo radno sposobno stanovništvo Španci su bili prinuđeni da dovode robove iz Afrike. Na desetine hiljada robova radilo je na plantažama šećerne trske. Tokom čitavnog 17. i 18. veka dovođeni su robovi koji su u neljudskim uslovima radili. Zato i  ne čudi da su prvi ustanci za oslobađanje od ropstva  krenuli, upravo, sa Kube.

Ropstvo je ukinuto 1886. godine, a zahvaljujući američkoj intervenciji - Španija je morala 1898. godine da se odrekne Kube. Ceh takavog gesta stavnovništvo Kube je skupo i dugo plaćalo. Sjedinjene države su Kubu držale kao koloniju sve do 1902. godine, kada su je formalno proglasile nezavisnom ali su i nakon toga dominirale ostrvom. Većina poseda bila u u rukama američkih državljana tj. 75% kubanske zemlje. Kastrov „Pokret 26. jul“ prekinuo je dominaciju Sjedinjenih država i preuzeo ostrvo i vlast 1959. godine. Gest odmazde je stigao u vidu emarga već 1960. godine, a  već 1961. godine uz pomoć kubanskih izbeglica Sjedinjene države su  pokušale da svrgne Kastra sa vlasti, ali bezuspešno. Kastrova suverna vladavina trajala je sve do 31.7.2006. godine kada ga je zbog bolesti zamenio brat Raul Kastro

Primamljive plaže i odlični uslovi za uzgoj šećerne trske i sada su privlačne za mnoge investiteore. Međutim, poučeni istorijskim iskustvom kubanska vlada je donela vrlo stroge i jasne zakone ne bi li zaštitila svoju teritoriju. Naime, strani investitori mogu da postanu vlasnici (nekog hotela, na primer) pod uslovom da prepuste 51%vlasništva kubanskoj državi, sa posebnom stavkom u ugovoru da posle dvadeset godina apsolutno vlasništvo na objektom prezme kubanska država.
Kuba je po mnogo čemu jedinstvena. U kontestu globalizacije koja se odvija na gotovo svakom kutku planete Zemlje, neverovatno je da  globalizacija Kubu, gotovo nije dotakla. Centar njihove pažnje i dalje je čovek, a davno zaboravljene iluzije o tome da su svi jednaki može se naći još samo u tom delu sveta. Čovek koji je gajio iste ideale i bio veliki i vatreni kritičar neoliberalne globalizacije bio je  Ugo Čavez predsednik Venecuele. Nažalost,  umro je  5. marta 2013. godine,  njegova prerana smrt sprečila je Kastra da veruje da će njegov san o svetu gde su svi jednaki biti ostvren. Isti san  koji je  zajedno sa Če Gevarom pokušao da ostvari davne 1959. godine.

Ono što je država Kuba najozbiljnije shvatila  je borba protiv kancera. Ta opaka bolest koja odnosi na milione života svake godine, zahvaljujući lekarima i farmaceutima sa Kube, može da bude zaustavljena. Pouzana informacija da je lek zaista pronađen još uvek, nažalost, nije zvanično potrvđena, ono što je  činjenica da su oni još 2012. godine počeli sa vakcinom protiv kancera pluća.  Ne mali broj  Američkih građana i ljudi iz Evrope svoje izlečenje traže upravo na Kubi. I ne samo od kancera, na Kubi se  uspešno leče vitaligo, gangrena (od koje je izlačen i naš glumac Velimir Bata Živojinović) kao i mnoge druge bolesti.
Najvažniji razlog odlaska na ovo ostrvo su i dalje  besprekorno more i divne plaže od najfinijeg belog peska. Vraćanje u prošlost, veselo stanovništvo, bezbednost turista, salsa i vrlo povoljne cene i dalje su vrlo primaljiv za turiste iz celog sveta. Ovo ostrvo najviše posećuju Kanađani ali ne izostaju ni Amerikanci koji zbog embarga moraju da putuju iz Kande. Naših turista, uprkos činjenici da je za put potrebno odvojiti pozamišnu cifru i voziti se desetak sati avionom, ima. I svako ko je jedanput okusio čari ovog Karipskog dragulja redovno se vraća. Kuba je prelepa zemlja sa neverovatnom istorijom, sa ljudima koji su bili doboljno ubeljivi da su postali globalni simboli otpora i prkosa.

Tanja Petrović Miljković