Beogradski festival igre – Aja Jung

Beogradski festival igre, manifestacija koja sada već predstavlja jednu kulturnu instituciju po kojoj se Beograd prepoznaje u svetu, insistira na kvalitetu i kontinuitetu bez obzira na sve. Ove godine festival će se održati po 11. put od 30. marta do 14. aprila. Najavlju se igrači i koreografi iz Evrope, SAD-a, Kanade i Australije. Trupa‘’Hubbard Street Dance’’ iz Čikaga sa koreografom Alehandrom Serudom otvara festival u Velikoj sali Sava centra a trupa ‘’Michèle Noiret Company’’ iz Belgije će ga 14. aprila zatvoriti koreografijom “Zapisnik sa lica mesta” u Madlenianumu. Razgovaramo sa Ajom Jung, idejnim tvorcem i programskim selektorom festivala.
Recite nam još neka značajna imena učesnika koja će po Vama, obeležiti ovogodišnji festival. Volela bih da ovim razgovorom inspirišemo što veći broj ljudi za dolazak na festival koji će ove godine biti na značajnim mestima u gradu: Sava centru, Beogradskom dramskom pozorištu, Madlenianumu i u Pozorištu naTerazijama.

Aja Jung: Beogradski festival igre po jedanaesti put najavljuje najinteresantnije produkcije sa svetske plesne scene. Od 30. marta do 14. aprila, jedan od najboljih evropskih festivala umetničke igre, donosi pred domaću publiku sveža koreografska ostvarenja i prestižne trupe.   U Centru Sava ćemo gledati pomenutu američku kompaniju Hubbard Street Dance iz Čikaga sa predstavom inspirisanom vitražima Marka Šagala, zatim Kompaniju Akrama Kana, jednog od najznačajnijih koreografa britanske scene sa novom postavkom na muziku Igora Stravinskog, ali i čuveni Veliki kanadski balet iz Montrela sa predstavom “Minus Jedan”, izraelskog koreografa Ohada Naharina. Veliki kanadski balet iz Montrela će gostovati i u Novom Sadu, i to 12. aprila u Srpskom narodnom pozorištu, a dobitnik ovogodišnjeg priznanja Vip poziva je dugogodišnji umetnički direktor ove trupe, Gradimir Pankov.  U Madlenianum po prvi put stižu belgijska Kompanija Mišel Noare sa postavkom inspirisanom Hičkokovim nemim filmovima “Zapisnik sa lica mesta”, ali i Balet Augzburg sa čudesnom ”Igrom senki” u koreografiji Icika Galilija, predstavom koja će biti izvedena i u Narodnom pozorištu u Vršcu. Takođe, u Madlenianum stiže i Kompanija Andonisa Fonjadakisa, koreografa koji je već postao miljenik beogradske publike sa naslovima kojima su se predstavile neke druge važne trupe na prethodnim festivalima. Njegov komad  ”Wisteria Maiden”, u produkciji Fondacije Onazis, imaće u Beogradu svoju svetsku premijeru.  Pozorište na Terazijama će ugostiti čuvenu švajcarsku trupu Cimerman and de Pero, sa predstavom “Šija je bila Vrat”, svojevrsnim teatrom bez reči, punom apsurdnog humora i duboke ljubavi prema detaljima. Na istoj sceni će se predstaviti i prva trupa iz dalekog Sidneja na Beogradskom festivalu igre. Biće to Kompanija Šona Parkera, sa predstavom “Srećan kao Lari”, zabavnim, razigranim i dirljivim plesnim teatrom, koji istražuje neuhvatljivu prirodu ljudske sreće. U Beogradskom dramskom pozorištu, gostuju tri kompanije. Gledaćemo dve koreografske legende zajedno na sceni, odnosno Matildu Monije i La Ribot u plesnoj burleski ”Gustavija”, zatim Kompaniju Roberta Zapale sa Sicilije, koja nudi neponovljivo putovanje sa ciljem novog otkrivanja ovog italijanskog ostrva kroz posve jedinstven plesni jezik. Kompanija Malka iz Grenobla, hrabro donosi novu igru na Festival, hip hop koji vraća veru u umetnost, a njihovu predstavu “Šaputanja” gledaće i publika u Pančevu.

Vi ste, zapravo, osnivač i direktor festivala koji je zaživeo 2003. godine na inicijativu Međunarodnog saveta za igru CID UNESCO iz Pariza . Da li se sa ove vremenske distance može govoriti o početnim mukama koje su iza Vas, ili su svake godine veći problemi u realizaciji festivala, imajući na umu nedostatak sluha za kulturna dešavanja u našoj zemlji?

Svaka je godina sve teža za ovaj Festival, iako se on vrlo brzo izborio za svoje mesto na svetskoj festivalskoj mapi, ali i za svoju vernu publiku u zemlji i inostranstvu. Verovala sam da će samo prve godine biti naporne, dok se ne dođe do rezultata. Međutim, vremena su sve neizvesnija, kriza je bolno nesaglediva, izbori se uvek dešavaju sa prolećem, dok istovremeno u Srbiji nije preporučljivo biti uspešan, nije popularno vredeti i skretati pažnju. Mnogi su projekti nagrađeni unapred, bučno najavljeni  a onda izvedeni samo jednom, sa očiglednim neuspehom. I o tome svi uglavnom ćute. Na stranu činjenica da mi nismo zemlja umetnosti i kulture. Mi smo zemlja estrade i jeftine zabave.

’Beogradski festival igre je znao, možda više od bilo kog festivala u Evropi, da oseti promene i senzibilitet novog vremena, zahvaljujući viziji i inicijativi direktorke Aje Jung, koja je hrabro i profesionalno postala nosilac tih promena, i ostvarila međunarodni uspeh manifestacije’’. Ovako vas opisuje Maria Luisa Buzzi, urednik uticajnog časopisa Danza&Danza iz Milana. Moje pitanje je šta zapravo znači biti reformator sopstvenog dela?

To znači da nikada ne budete zadovoljni onim što ste uradili. Ovaj festival je rastao i napredovao samo zato što ja nikada nisam smatrala da smo dotakli vrh, čak ni nakon gostovanja velikih zvezda poput Silvi Gilem, Mise Barisnjikova, Baleta milanske Skale, Baleta Monte Karla ili Holandskog plesnog teatra. Uvek sam smatrala da može daleko više. Činjenica je da smo uspeli da prikažemo mnoge značajne produkcije,  umetnike i trupe, ali se svaki aplauz potvrđuje tek narednim aplauzom, narednom predstavom, narednom manifestacijom. Aplauzi se na žalost ne pamte. Bitno je samo ovo gde smo sada i šta ćemo uraditi dalje. Svaki festival je tako hrabriji od prethodnog, i lestvica koju postavljamo uvek je viša.

Kako vidite, nakon decenije rada, ulogu festivala u smislu otvaranja vidika za moderne tendencije našoj publici i baletskoj sceni kod nas. Da li se, u tom smislu, uticaj festivala može uporediti sa BITEF-om i njegovim značajem za pozorište u Srbiji?

Beogradski festival igre opstaje uglavnom zahvaljujući donatorima, i radi se mahom o firmama koje imaju inostrane menadžmente. Tako je Vip mobile već sedam godina generalni sponzor manifestacije, a podršku pružaju i Societe Generale banka, brend Nivea, kompanije Bambi, Roche, Doncafé, Heineken, Grand Casino Beograd, Henkel Srbija, TeleGroup, Carpetland, Nestlé Adriatic, DDOR Novi Sad, Eko Petroleum, hotel Hyatt Regency Beograd, saobraćajno preduzeće Lasta, Fondacija Hemofarm, i mnogi drugi. Festival je takođe na vreme osigurao podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulture AP Vojvodine, Delegacije EU u Srbiji, gradova Pančevo i Vršac, a očekuje se i podrška Ministarstva kulture Republike Srbije i Grada Beograda. Ne zna se samo kada će ista stići i kolika će biti. Da se razumemo, uloga i pomoć Grada  Beograda i Republike, odnosno Ministarstva, u kreiranju ove manifestacije nikada  nije iznosio više od 20% od ukupne vrednosti produkcije, a radi se o načinu da se obezbede uslovi da naša publika gleda najbolje plesne i baletske predstave po ceni koja je pristojna za domaće prilike, a daleko ispod cene ulaznice za iste ove naslove u inostranstvu. Njihova je uloga i u tome da se ovaj Festival dobro najavi u lokalnoj i inostranoj štampi, i da Grad profitira od nekog finijeg, odnosno kulturnijeg turizma. U tom smislu, ovaj se Festival ne moze uporediti sa svojom festivalskom sabraćom koja su rasla u mnogo boljim prilikama, ali i čiji kompletan program i funkcionisanje i danas zavise iskljucivo od podrške države i grada. Nažalost, bojim se da se ne možemo porediti ni po prepoznatljivosti u svetu, ali o tome neka govore drugi.

Da li su mogući planovi za budućnost Beogradskog festivala igre, ili sebi dozvoljavate samo grube procene njegovog nastavka? 

U ovom trenutku postoji program za 2015 i 2016 godinu, jer se radi o ozbiljnom festivalu. To ne isključuje, međutim, mogućnost da festival više ne bude Beogradski. Sve zavisi od Beograda.


Ivana Mitrović Cvetanović