Pedro Almodovar


“Nagradu za trajni doprinos svetskoj kinematografiji”
krajem godine, Evropska filmska akademija (EFA) uručiće Pedru Almodovaru. Ovom neprevaziđenom, bar za sada, šezdesetčetvorogodišnjaku priznanje za životno delo biće uručeno na 26. dodeli Evropskih filmskih nagrada, 12. decembra, u Berlinu. Njegove su impresije, povodom ove nagrade veoma skromne ”Od osnivanja, EFA je bila veoma velikodušna prema meni i mojim saradnicima, sa kojima delim radost zbog ove vesti”. Ovo laskavo priznanje malo koga je, zapravo, iznenadilo, jer Almodovar danas važi za jednog od najuticajnijih reditelja. Ipak, za njega ova nagrada dolazi u pravo vreme posle loših kritika kojima je zasuto njegovo poslednje ostvarenje “Slučajni ljubavnici”. Mada je u prvoj nedelji prikazivanja film u Španiji zaradio mnogo, usledila je negativna reklama “prepričavanja”, pa je broj gledalaca drastično opadao. Na uticajnijim filmskim sajtovima, “Slučajni ljubavnici” su najlošije ocenjen Almodovarov film. Reditelj i scenarista, na čiju se komediju čekalo 14 godina, još od “Žena na ivici nervnog sloma”, ne reaguje na ove prozivke. Na svom predzadnjem filmu ”Koža u kojoj živim”, u kome ponovo sarađuje sa Antonio Banderasom, radio je jednu deceniju ”Na scenariju za ovaj film radio sam 10 godina, što ne znači da sam samo to radio. U međuvremenu sam snimio pet filmova i svaki put kad bih završio film vratio bih se ovom scenariju, ali nikada nisam bio potpuno zadovoljan pa sam više voleo da čekam”, rekao je Almodovar.
Ne samo poslednja dva filma već listom svaki njegov film karakteriše izuzeno složena priča. Elementi pop kulture svakom filmu dodaju poseban šarm, a satiričan humor, jake boje i blještav dekor samo poentiraju čitav film koji nekako uvek, slučajno ili namerno, iznenadi gledaoca. Najviše se bavi temama kao što su želja, strast, porodica i lični identitet, od ”Visokih potpetica” i ”Kike” pa sve do ”Sve o mojoj majci” i ”Pričaj s njom”. Ta posebnost njegovih izbora da nam baš o tim temama govori u filmu je nezamenljiv doživljaj za posmatrača. Realno je sve to moguće mada je ispričano bizarno i na način na koji nam se u trenutku može učiniti da je naš subjektivni doživljaj zastranio. Autentičnost njegovih filmova potpuno je samosvojna, mada iz nje izviruju vrlo često Luis Bunjuel i Alfre Hičkok, reditelji kojima se Almodovar najviše divi.

Najpoznatiji Španski reditelj posle Luisa Bunjuela rođen je u malom gradu (Kalzada de Kalatrava) u siromašnoj regiji La Manča. U Madrid je stigao 1968, gde je preživljavao prodajući polovne artikle na buvljoj pijaci El Rastro. Almodovar nije mogao da studira režiju jer studije nije mogao priuštiti. Štaviše, sve filmske škole su zatvorene u ranim sedamdesetim od strane Frankovog režima. Umesto studija, našao je posao u Španskoj telefonskoj kompaniji i štedeo od svoje plate kako bi kupio Super 8 kameru. Od 1972 do 1978, posvetio se stvaranju kratkih filmova zajedno sa prijateljima. Premijere tih ranih filmova su postale čuvene u svetu španske kontra-kulture. Za nekoliko godina, Almodovar je postao zvezda “La Movide”, pokreta pop kulture u Madridu kasnih sedamdesetih.
Do sada je režirao trideset i tri ostvarenja i isto toliko puta bio scenarista.

Ivana Mitrović Cvetanović

Foto: Promo – plakati