Contradictio in adjecto

Svet je podeljen na razne načine, na dobro i zlo, dan i noć, ljubav i mržnju, znanje i neznanje, bogatsvo i siromaštvo i dr. I tako podeljen, on i  mi sa njim, fukcioniše u nekom čudnom savezu tih nepomirljivih suprotnosti. U toj divnoj raznolikosti, u kojoj je svako od nas samim svojim rođenjem izložen, i mora da donosi odluke i opredeljuje  se za dobro ili zlo, znanje ili neznanje, ljubav ili mržnju, mir ili rat, gradi svoj mikro kosmos. I pri  tom,  postaje gospodar svog sveta i života, i nesvesno ili svesno utiče  na živote ljudi oko sebe ( neko sa većim, a neko sa manjim uticajem).
Šta se desi kada jedno društvo zaboravi da ispravno postavi stvari? Kada se zlo proglasi za dobro,  neznanje za znanje?  Šta se desi kada ljudi koji nemaju potrebne kvalifikacije i obrazovanje rade odgovorne poslove?
U svetu logike to je contradiction in adjecto, u stvarnom svetu to je posledica nalažanja posla “preko veze”. U našem drušvu više nije važno da li ste završili prestižni fakultet, i nije presudno sa kojom ocenom ste diplomirali, pitanje svih pitanja je: “Da li imate “vezu”? Ako imate, onda znate da možete da radite bilo šta, bilo gde… I da vam niko ništa ne može. U starnom svetu moguće je da radite sa završenom biologijom posao saobraćajnog inženjera u bivšem JAT-u, ili da u jednom prestižnom beogratskom pozorištu budete šef sa završenom osnovnom školom! Primera ima, zaista, bezboroj,  sve to ne bi bilo tako strašno da hiljade i hiljade mladih sa završenim fakultetima ne čeka taj isti posao. Takav sistem u svetu logike ne bi opsao jer je to svet logike, u našem svetu taj sistem traljavo opstaje iz vrlo prostog razloga – jer nema logike!
Život ima svoje zakone, oni nisu tako jaki i nemilosrdni kao zakoni prirode, ( na primer, ako ignorišete zakon gravitacije nastradaćete) ali, i životni zakoni kažnjavaju one koji ih ignostišu, pre ili kasnije. Drušvo koje već dugo svoj sistem koncipita na pogrešnim postavkama, u najboljem slučaju ne može da bude uspešno, a na duge staze nema velike šanse da opstane.
Da li smo svi nemoćni da se stvari promene, ili previše zauzeti gledanjem realiti programa? Ili naprosto očekujemo da neko rešava važne stvari umesto nas? Bilo kako bilo, imamo ne baš zavidnu situaciju u kojom deca najvište trpe. Školama nedostaje kvalitetan kadar, roditelji su prezauzeti, a bake i deke  po čitav dan gledaju “Farmu”. Ima mnogo korova, i kako je to lepo rekao dr Zoran Đinđić:” Svuda ima korova, samo se u Srbiji korov zaliva!“. Zato, rešimo se loših kadrova, progovorimo o nepravdama, uvažavajmo znanje, vredne ljude, favorizujmo poštenje i rad, učimo decu da čuvaju svoju okolinu, budimo im svetao primer! I kada  svako bude radio ono što najbalje ume i za šta je obrazovan, onda će nam i škole, vrtići, bolnice,  fakulteti,  banke i pošte  biti prijatna i efikasna mesta, a društvo, a pre svega deca, srećniji!

Tanja Petrović Miljković