Petra – san isklesan u stenama

Petra je blago antičkog sveta, lepota ovog grada  srazmerna je  dramatičnosti njenog   istorijata. Grad nomadskog plemena Nabatejaca od 3. veka pre nove ere počinje da beleži svoj rast i značaj. Nalazio se na tromeđi Azije, Afrike i Evrope što je u vreme njenog nastanka bio najbolji položaj za razvoj i rast grada kao trgovačkog centra. Vrhunac svoje moći grad Petra je doživeo u 4. veku. Idealan položaj Petre na središtu velikih trgovačkih puteva, od Arabije do Mesopotamije pa sve do Sredozemnog mora i luka u Siriji, od Petre su stvorile bogat i uticajan grad koji je u jednom momentu brojao preko 40000 stanovnika.

Grad isklesan iz stena, što i samo ime grada govori budući da Petra na hebrejskom znači – stena, jedno je od  vrhunaca arhitektonske umetnosti. Svoj susret sa ovim gradom čuveni Lorens od Arabije u svom delu „Sedam stubova mudrosti“ opisuje kratkom rečenicom:“Ovo je najdivnije mesto na svetu.“ Ovaj misteriozan grad sa bogatom i burnom istorijom od šesnaestog pa sve do devetnaestog veka bio je dobro čuvana tajna od strane Arapskog sveta a za dobar deo čovečanstva – zaboravljen i izgubljen. Zahvaljujući avanturisti švajcarskog porekla Johanu Ludvigu Burkahrtu, grad je ponovo otkriven 1812. godine. Ponovno otkriće dovodi ga u žižu interesovanja svetske javnosti, opčinjeni lepotom i mistikom ovog mesta filmadžije su poželele da snimaju baš u Petri,tako i čuvena scena iz  filma „Indijana Jones“ kada Harison Ford prelazi uzak kanjon na konju,  po mnogima spada u filmske klasike upravo zbog autentičnosti ambijenta. Sada Petra spada u sedam novih svetskih čuda a 1985. godine  UNESKO je uvrstio u svetsku kulturnu baštinu.

Šta Petru čini tako drugačijom od svega do sada viđenog?
Tehnika kojom su se Nabatejski graditelji služili i sada ostaje velika zagonetka za stručnjake, isklesana iz stena sa odličnim sistemom za navodnjavanje i ogromnim rezervoarima za skladištenje vode, u vremenu kada je voda za taj stenoviti deo zemlje vredela više od zlata, može samo da  se objasni genijalnošću njenih stanovnika. Kuriozitet ovog mesta se krije i u činjenici da nikada nije vojnički osvojen, ali jeste osvojen na prevaru. Naime, 106. godine u vreme vladavine rimskog cara Trojana pokušano je osvajanje Petre, kako im to vojnički nije pošlo za rukom poslali su svog špijuna koji je prerušen u trgovca proveo nekoliko meseci u Petri pokušavajući da nađe slabu tačku odbrane. Kako se u Petri sve vrti oko vode, špijun je uspeo da otkrije udubljenje pokriveno pločama od kamena preko koga su stanovnici Petre dobijali vodu, onog trenutka kada je dotok presečen Petra je bila osvojena, tako i počinje početak kraja ovog čarobnog mesta. Nakon više osvajača, dva razorna zemljotresa i promene puta karavana, iz Petre se u 13. veku iseljava poslednji stanovnik i ona postaje zaboravljeni grad

Šta je ostalo od Petre sada i šta to  u ovaj grad dovodi reku turista?
Najpoznatija građevina je Khazne al-Firaun, beduini su je nazvali  „Faraonska riznica“ a da biste došli do nje morate preći usku klisuru dugačku preko jednog kilometra  i visoku oko dvesta metara, što čitavom putu daje još veću mističnost. Osim, Khazne al-Firaun sa leve strane nalazi se dobro očuvan amfiteatar iz 1. veka isklesan iz stena koji je mogao da primi od 3000-4000 gledalaca, zanimljivo je  što se u njemu nikada nisu odigravale gladijatorske borbe na život i smrt, služio je isključivo za umetničke predstave. Petra se nalazi  u Jordanu, na pola puta od zaliva Akaba prema Mrtvom moru i na oko 260km južno od Amana. Ovaj grad ružine boje remek delo je ljudske kulture, uprkos osvajačima, zemljotresima i u jednom trenutku zaboravu uspeo je da opstane, jer da nije – čovečanstvo bi bilo uskraćeno za jedan san isklesan u stenama.

Tanja Petrović Miljković