Novo doba – Nove dileme

New Age ili Novo doba je naša stvarnost priznali to sebi ili ne! Šta čini Novo doba drugačijim od svih prethodnih? Pa svakako, imperativ hedonizma, ali i konformistička svet, kao i  egoizam koji gubi dobru meru. Gotovo autistična svest jednog njuejdžera  da njegovim životom vladaju čula (pri čemu on daje prednost čulu vida i ukusa), pa najveći prostor u medijima dobijaju stilisti, modni gurui i kulinarski majstori. Poželjna zanimanja nisu više lekar, advokat, naučni radnik,  sada su škole pune dece koja sanjaju Mišelinovu zvezdicu. Veliki medijski prostor zauzimaju stilisti i kuvari, pa oni tako nisu više samo ljudi koji se snalaze u modi ili kuhinji, oni su sada sociolozi, psiholozi, spasioci posrnulih generacija, putopisci, mislioci… Niko nije iznenađen što su biblioteke prazne, a teretane pune! U teretanama mladići razvijaju svoje mišiće da bi parirali devojkama koje svoj život ne mogu da zamisle bez luj viton torbe.Ulicama šetaju mladi, lepi i prazni u očajničkoj potrazi za ljubavlju! Tu im (ma koliko se trudili) vešti kuvari i stilisti ne mogu pomoći ma koliko se trudili da svije kulinarske veštine primene i u drugim sferama života. Situacija je malo ozbiljnija i ni jedan dobar začin tu ne može da pomogne. Jer, kako kaže Erih From u Umeću ljubavi, “čovek – svakog doba i kulture – mora rešiti uvek jedno te isto pitanje, kako prevazići odvojenost, kako postići jedinstvo, kako da se vlastiti individualni život prevaziđe i nađe sklad?”. U svim nabildovanim mladićima i sređenim devojkama čuče uplašena deca koju niko nije naučio kako da vole.

Biti ili imati? – pitanje je koje se postavlja pred svakim čovekom. Odgovarajući na to pitanje, čovek dvadeset prvog veka odgovara zapravo na najvažnije egzistencijalističko pitanje koje glasi : Ko sam ja? Naučen od medija da je najvažnije imati luksuznu kuću ili stan, najnoviji model automobila, jahtu, brendiranu odeću i obuću, a u skladu sa svim tim i partnera ili partnerku koji su po standardima modne industrije, čovek ovoga veka duboko je nesrećan ako nije vlasnik istih. Imperativ koji se postavlja pred njim je posedovati, ali i vrlo brzo sve to odbaciti i zameniti a novi auto, luksuzniju kuću i novog partnera ili partnerku. Ja želim da imam… to je polazište svih njegovih misli i težnji! Da li ga iko uči da bude dobar muž,dobra žena, odnosno – dobar čovek? Ne, zato što to nije poželjno ponašanje. Svetu, kako je danas koncipiran, nije važan čovek koji je došao do svog egzistencijalističkog odgovora sedeći sam sa sobom (bez tehnoloških pomagala – televozora, kompjutera, mobilnog telefona, ajpeda …) i u savršenoj tišini odgovarajući na najintimniju potrebu da prevlada sopstvenu teskobu.
Prevladavanje teskobe nije ni lako, ni brzo ali je svakako ostvarivo, ako zaroni duboko u sopstveno biće i spozna svoje JA i u toj spoznaji dođe do odgovora da ga može usrećiti još jedna takva autentična osoba ( Jer “muškarac + žena=čovek.” – Imanuel Kant). Sposobnost da se voli i daje a ne uzima i menja, jeste ponašanje za koje je sposobna samo autentična osoba koja je pronašla sklad sa sobom. Dakle, u tom fromovskom biti ili imati? odvija se čitava drama ljudske egzistencije modernog čoveka. Otuda toliki broj razvoda, kratkih veza, i veliki broj singl osoba. Njujork kao najbolji reprezent nju ejdža pun je samih osoba koje svoj životni stil hoće da predstave kao modus vivendi. Budući da nju ejdžere  demantuje sam život, koji i jeste – najveći i najvažniji učitelj, ne može a da se ne nametne potreba za dubljim preispitivanjem i menjanjem. Promišljanje i prespitivanje sveta u kome živimo u biti jeste najvažniji zadatak koji nam je dat kao ljudskim bićima, da li ćemo biti ispunjeni u pukom posedovanju ili u istinskom ostvarivanju, uvek zavisi od nas samih!

Zato, iako Novo doba krije nove izazove, nove zadatke i prepoznavanje novih trojanskih konja, na nama je da ponovo uspostavimo sistem vrednosti u kome će svako raditi ono što najbolje zna, kuvari će kuvati, stilisti će se baviti dizajnom, a filozofi, sociolozi i psiholozi rešavati, kao i do sada,  komplikovane međuljudske odnose.

Tanja Petrović Miljković