Kristina Stanek

Samostalna izložba, četvrta po redu, slikarke Kristine Stanek počela je 10. maja u ­galeriji Bogić. Sve do 30. maja posetioci ove galerije moći će da pogledaju njene vesele radove.
Ono po čemu bismo ovu umetnicu mogli izdvojiti je dominantna želja, da u delima, što više zadre u zarobljeni trenutak urbanog života. Na njenim slikama prepoznajemo osnovne simbole moderne egzistencije koji su tu samo da bi nas podstakli na razmišljanje o posledicama ali i lepoti upravo tog modernizma. Kroz motive kao što su odlučne, samosvesne žene, automobili i romantični delovi grada ona lako uspeva da nam prikaže sopstveni doživljaj izabranog trenutka. U tom ubedljivom prikazu najveći saradnik su joj vatrene boje, temperamentno nanešene na platno. Crvena joj je, čini se, znak raspoznavanja kroz koju poentira na jaku emociju u međuljudskim odnosima, naročito tipujući na osnovni odnos muškarac – žena. Sa ovom umetnicom razgovarali smo o njenom radu i planovima za budućnost.

Da li je ova izložba retrospektiva dosadašnjeg rada?
Kristina: Izložba nije retrospektiva dosadašnjeg rada. Sastvljena je od dva ciklusa slika, jedan deo pripada ciklusu ”Zverke” a drugi deo ciklusu ”Dama na potezu”. Ciklus ”Dama na potezu” je tek početak, pod tim nazivom će biti objedinjene i slike koje budu nastale u narednom periodu. Već od 1. juna biće otvaranje druge izložbe takođe u Beogradu, u Gleriji biblioteke Branko Miljković pod istim nazivom, sa istom postavkom ali će biti dopunjena slikama koje su nastale u proteklih mesec dana.
Kako bismo mogli da definišemo vaše radove, kom pravcu su najbliži?

Kristina: Ne bih da se deklarišem kom pravcu pripadaju moje slike. Ekspresionizam je pravac koji ja lično volim pa se tako na mojim radovima mogu i naći elementi koji su simbolički predstavljeni da bi opisali unutrašnje stanje mene kao umetnika. Mislim da sam na početku, da imam još puno da istražujem ali i učim.
Koji su motivi najinspirativniji za vas i kako ih birate?
Kristina: To su uglavnom urbani motivi, jer to je ono što me okružuje. Život jeste sam po sebi dovoljno inspirativan. Motive biram na osnovu situacija koje su ostavile jak utisak na mene. Odnos muškarca i žene je nešto čime se bavim, što istražujem. Imamo četiri vrste odnosa: duhovnu vezu muškarca i žene, intelektualnu, emotivnu i fizičku i zato je to tako teško uklopiti.

Postoji li slikar za koga biste rekli da je najviše uticao na Vaš stil?
Kristina: Nemam idola, ali recimo da me ispunjava Klod Mone, Van Gogh pa sad kad sam ih nabrojala kako da ne pomenem Sezana a kod nas Nadeždu Petrovć. Ima dosta slikara koji su me inspirisali i uticali naravno na moj rad da stvaram nešto svoje.
Sa jedne strane prikazujete žensku odlučnost i odvažnost da može sama da uživa, recimo u vožnji automobila, ali zato sa druge strane imate i slike koje prikazuju romantični trenutak sa muškarcem. Žena je na vašim slikama oslobođena ali i zaljubljena, da li je ta ženska kontraverza ono što vas je povuklo da slikate i jedne i druge prizore?

Kristina: Pa zapravo baš je tako, vaše pitanje je i moj odgovor. Ženi je jako teško danas, nametnuto joj je da bude jaka, da sve može. Koreni ovakve situacije u kojoj su se našle devojke, žene, majke jeste u emancipaciji koja je na pogrešan način shvaćena. Kroz slike sam htela da prikažem da iako je hrabra, odvažna, slobodna ona je ipak samo žena koja može biti zajubljena i slaba u isto vreme.
Diplomirali ste 2002. godine na
Akademiji Lepih Umetnosti u Beogradu u klasi profesora Momčila Mome Antonovića. Koliko ste sazreli kao slikar, od tada pa do danas, iz vašeg ugla gledanja?
Kristina: Samo sazrevanje mene kao slikara zavisi od mog ličnog sazrevanja. Nakon završenih studija životne okolnosti su mi uskratile mogućnost da se u kontinuitetu usavršavam. Imala sam veliku pauzu  od 6 godina. To je dobro i loše, vreme ne mogu da    nadoknadim ali zato sve ideje koje imam u glavi su mi dostupne i raduje me to što sam na samom početku.

Može li se živeti od prodaje slika – koliko sam shvatila vi radite i naručene slike?
Kristina: Slikanje po porudžbini sam neplanirano počela da radim. Za mene je to još samo jedan izazov. Da li se od toga može živeti zavisi od vas koliko ćete se angažovati. To je već komercijalni deo koji ima potpuno drugačiji pristup. Možete slikati po porudžbini i ceniti sliku toliko da vam godinama visi na zidu a možete se i prilagoditi okolnostima u kojima živimo.

Sara Val