Idem korak po korak – Marko Dolaš

Marko Dolaš ima tu sposobnost da ga ljudi prihvate odmah kao čoveka kome veruju. I kako svakoga jutra, budući da radi u jutarnjem programu Heppy televizije,  “svraća” u njihove domove imaju utisak da je “njihov”. Neposrednost jeste njegov zaštitni znak. Ono što mnogi ne znaju  o  Marku  je da je on, pre svega, glumac i da se odlično snašao u ulozi Zverke u “Balkanskom seks i gradu”, takođe, malo je  poznat njegov muzički talenat.
U doba korone kada svi menjamo svoje živote i kada zastajemo da bismo mogli da nastavimo, Marko je pronašao način da nam svima to vreme učini lakšim, svake večeri u osam on radi nastupe uživo. O svemu tome, ali i o gostovanju u Moskvi, za Put u Art  govori Marko Dolaš.

G.Dolaš, gledaoci Vas uglavnom znaju sa Heppy televizije, svakog jutra Vi ulazite u njihove domove i za njih ste neko “njihov” pričate jezikom koji im je blizak. Ono što je manje poznato je da ste glumac i da imate završenu akademiju, takođe, ste odličan pevač. Imate mnogo talenata. Kako sebe vidite kao glumica, voditelja ili pevača?
Pa kako kada. Kada glumim ja sebe vidim kao glumca, kad vodim kao voditelja, itd…:) Šalu na stranu volim sve tri profesije ali sam se ipak školovao za glumca, pa eto možda je ipak to ono što je moj prvi poziv, iako zapravo, što je slučaj kod mene, te profesije samo dopunjuju jedna drugu.

Upravo Vaše odlične pevačke sposobnosti su Vas odvede u Rusiju, pozvani ste da učestvujete na velikom koncertu Državnog radija Orfej pod dirigentskom palicom Aleksandra Klevickog gde ste predstavljali Srbiju, nažalost, to je malo medijski proprećeno,kažite nam nešto više o tom festivalu.
Na koncertu radija Orfej učestovali su poznati ruski pevači, Igor Portnoj, Jaroslav Bajarunas, Trio „Misterio“ – Ekaterina Agapova, Natalija Ponočovnaja i Valerija Čajka, a specijalni gosti na koncertu bili su ruska zvezda Aleksandar Ajvazov i moja malenkost kao predstavnik iz Srbije. Pevani su strani pop i rok hitovi 70tih i 80tih, Abba, Tom Džons, Bi – džiz, Boni M itd, a ja sam imao čast da nastupim sa numerama našeg čuvenog Đorđa Marjanovića, Devojko mala, Marko Polo…koji je u Rusiji i dalje ikona tog vremena. Reakcije su bile zaista neverovatne. Radost je bila zaista obostrana i prihvaćen sam zaista otvorenog srca, sa toliko emocija i pre svega ljubavi.

Ubrzo nakon toga proglašeno je vanredno stanje, morali ste u samoizolaciju koju poštujete, Vaš odgovor na ovu situaciju je live uključenje svakog dana u osam odmah nakon aplauza, ono što je meni zanimljivo je da je mnogo ljudi iz Rusije koji Vas gledaju, pa onda ljudi iz celog regiona, dakle, cela bivša Jugoslavija. Pevate ruske pesme, srpske, hrvatske, evergrin… Uspeli ste da okupite ljude i da im skrenete misli u ovoj za sve nas vrlo teškoj situaciji. Kakav je osećaj i koliko se to razlikuje od drugih iskustva kada ste imali žive nastupe?
Tačno. Dosta ljudi je sa nama uveče, na mom profilu u 20h, iz Rusije i Rusa i Srba, Ukrajine, Australije, Kazahstana, Izraela, Amerike, zvuči nekako previše pompezno kada se nabrajaju sve ove zemlje ali jednostavno živimo u eri interneta kada je, kako je rekao neko od proroka, svet obmotan jednom žicom. To su sve ljudi koje lično poznajem, ali ima i dosta onih sa kojima sam samo povezan putem društvenih mreža. Jutarnji program TV Happy je takođe gledan u našoj dijaspori tako da koncert prati i dosta naših zemljaka iz dijaspore. Mislim da je svaka vrsta komunikacije dobra, pogotovu u ovim trenucima. Svima nam je potreban neki ventil, on je trenutno na društvenim mrežama. Ja sam pobornik toga da ne bi trebalo dozvoliti da bilo šta utiče na nas u negativnom smislu, tako da ja sviram prvo sebi pa onda ostalima. Možda to grubo zvuči, ali, da meni nije lepo onda sigurno ne bi bilo lepo ni drugima. Tako da ja misleći na sebe mislim na druge. Eto i malo filozofije. Što se tiče živih nastupa, pa slično je kao i televizija. Jedino što nemate baš nikakvog „zvučnog“ sagovornika već možete samo čitati poruke koje vaši gledaoci-slušaoci pišu. Sa repertoarom je jedino komplikovano jer ne možete svima ispuniti želju, niti svi slušaju istu vrstu muzike pa je teško svima ugoditi. Ali su svi strpljivi, što je jako bitno.

Prošla godina Vam je bila dinamična, igrali ste u komediji “Balkanski seks i grad” i to najviše u Hrvatskoj, da li priželjkuje neki novi angažman?
Bila je. Priželjkujem, naravno. Videćemo šta će se događati, mnogi bi voleli da mi ništa ne planiramo ali to se neće dogoditi. Obavezno treba planirati šta raditi kada sve ovo prođe, da nas ne sačeka neka situacija nespremne, to motiviše čoveka. Naravno, u granicama realnosti.

Možda će neke ljude iznenaditi ali Vi se odlično snalazite i u “Filozofskom performansu” gde ste moderator. Kakvo je to iskustvo za Vas?
Pa, istina boli, ali otrežnjuje. Šalu na stranu, volim filozofiju koja je primenjljiva, dakle praktičnu filozofiju.  Svaka filozofija je primenjljiva, ali uz maestralno pripremljene teme od strane Tanje Petrović Miljković sva ta (za neke ljude) gomila nejasnih izreka i misli velikih filozofa, je divno dešifrovana, usmerena i prilagođena na taj način da ih svako može primeniti u životu, što i jeste smisao ovog performansa.

Za sada je sve neizvesno i nije realno praviti planove, a opet, ne možemo bez planova. Šta planirate kad se sve ovo završi?
Planiram dosta stvari, ali ćemo videti šta će od toga moći da se ostvari. Idemo korak po korak, prvo planiram kafu na sunčanoj obali Dunava.

Tanja Petrović Miljković