Slaviša Čurović – Svet trči bez cilja

Slaviša Čurović je u trenutku kada je proglašeno vanredno stanje snimao paralelno četiri serije. Morao je da daje svoj maksimum i onda je tu stvarnost zamenio nekom drugom,  kao i svako od nas.  Zastao je i otišao tamo gde mu najviše prija, u prirodu.
Ono što smo mi želeli da saznamo je kako jedan umetnik reaguje na kriznu situaciju, ali još važnije, šta može iz ovoga da nauči i promeni.  Podelio je sa nama svoje viđenje sveta  i glumačke profesije, kao i zašto je boks njegova pasija, od koga je učio, ko su mu uzori i šta je najvažnije u životu.
G. Čuroviću, u trenutku kada je proglašeno vanredno stanje, gde ste bili i šta ste snimali? Budući da važite za jednog od, trenutno, najangažovanijih glumica?
Snimao sam 4 serije paralelno: Crveni mesec, Preživeti Beograd, Igra sudbine i Žigosane u reketu. Nisam stao od maja prošle godine i onda kao i svima. Ćuti i čekaj, sve je zaustavljeno, do daljnjeg. Krivo mi je zbog gledalaca i kolega…a meni samom nije teško palo zaustavljanje.
Da li ste se oprobali u još nečemu sem u glumi?
Radio sam i na Areni sport kao komentator boksa. Arena sport i direktor Zugić su i nama honorarcima, obezbedili puna primanja i tako sve ljude u ovom vremenu rasteretili. Producenti serija su bili korektni i ispunili svoje obaveze.To pokazuje da smo ljudi.
Svi u ovom trenutku delimo svoj život na onaj pre i posle korone. S obzirom da ste Vi bili toliko angažovani kakav je osećaj kada ne morate da snimate? Šta Vam sada najviše nedostaje?
Nedostaje mi samo ćerka, prijatelji koje volim, drugo ama baš ništa. Posao kao posao, nisam vam ja nešto zaljubljen u isti, niti sam lud za ulogama. Volim snimanja, volim neke uloge, ali više volim ljude sa kojima radim i stvaram, nego sam posao, tako da mi nedostaju ljudi, drugo ništa.
Napisali ste ubrzo nakon objavljivanja vanrednog stanja: “Možda nas ova pošast nauči da smo mali, ranjivi, ljudi, da smo malo zrnce peska svjeta da svi oni koji sanjaju materijalno, ostaju kao prah koji može oduvati prvi vjetar koji naiđe…” Da li verujete da ćemo, zaista, nešto promeniti i da će nam fokus od imati skrenuti ka biti? 
Na žalost neće ništa promeniti. Mi smo ljudi koji trče kao Forest Gamp, bez cilja, mada on trči jer je zaljubljen i traži svoju ljubav, tako da nije dobro poređenje. Društvo, svuda u svetu, je nametnulo ovu nivelatorsku kulturu hamburgera i koka kole – kulturu, cigli, džipova, napumpanih usana, ovih pomamnih ljetovanja na Bahamima i Grčkama raznim, ovog užasa koji je svuda oko nas…
I to će tako nastaviti čim ova pošast prođe, jer će vrlo malo ljudi shvatiti da je najvažnije imati ljubav, a ne ove gluposti koje se kupuju parama.
I sve će opet biti isto, starlete, budale, one glupe emisije za domaćice i razni debili će zagospodariti televizijama, a mi ćemo to gledati i bežati – kao i do sada.
Jedna od velikih pasija pored glume je boks, zašto baš boks?
Boks. Zato što je to ovaplođenje života i zato što je najveći sport od svih. Ako je dao jednog od najvećih ljudi  20. vijeka, a sigurno najvećeg sportistu ikada Muhameda Alija, onda je sve jasno.
I zato što me je otac, pokojni, od kad sam bio mali vodio na mečeve gde sam gledao heroje. Heroje kao Perunovica, Puzovica, Bajrovica. To jesu moji heroji, ja druge nemam. Sada se družim sa njima – ima li nešto lepše?
Ko je na Vas najviše uticao ili utiče? Šta ili ko Vas pokreće? Pri tom, mislim na Slavišu Čurovića privatno.
Najviše je uticao moj profesor Minja Dedić, moja pokojna majka, moji prijatelji…
Pokreće me ljubav i porazi iz kojih naučim da samo beskomprmisnom upornošću, koja se graniči sa fanatizmom, može nešto uraditi.

Okolnosti su sve bile protiv mene. Dječak iz predgradja, bez pedigrea u umetnosti, sa problematicnom buntovnom prirodom i sta sam mogao sem da učim na greškama? Svojim, dakako i da slušam pametnije od sebe, kad mogu i kad umem.
Šta ćete prvo uraditi kad prođe vanredno stanje?
Da pozovem ćerku da bude dugo sa mnom i ostanem da živim na selu. Odavno to želim, jer ne volim grad, gužvu, zabave i gluposti koje su povezane sa dimom automobila.Eto to ću, ako Bog da.