GAJTON, POLIOVIRUSI, PARALIZA I „REŠENJE“

U ovom tekstu biće dotaknuti poliovirusi. Fokus je taj, jer se ovi virusi povezuju sa pričom čuvenog fiziologa Artura Gajtona. Koje su bile njegove ambicije pre bolesti? Da li je klonuo duhom, razbolevši se? Ili je našao rešenje? Da li gotovo u svakoj situaciji, kada se tlo ruši pod nogama, razboritošću možemo doći do „izlaza iz tunela“?
Ali prvo…
Virusna čestica (virion) se sastoji iz jezgra i omotača.
Jezgro virusa čini jedna od nukleinskih kiselina, DNK ili RNK. Virusi su jedini oblik žive materije sa genetskim materijalom zapisanim u RNK (ribonukleinska kiselina).
Enterovirusi su dobili naziv po mestu svog prirodnog boravka, crevima ljudi i životinja (grč. enteron = crevo). Njima pripadaju poliovirusi.
Rezervoar poliovirusa je samo inficirani čovek, a izvor zaraze su stolica i nazofaringealni sekret (nazofarinks je gornji deo ždrela). Infekcija se prenosi kontaktom (prljave ruke) ili kontaminiranom vodom i hranom.
Upravo je jedan tip poliovirusa donekle onesposobio fiziologa Gajtona. Na koji način, saznaćemo uskoro…Paralitički poliomijelitis – koji je nateža posledica infekcije jednim tipom poliovirusa (poliovirus je podeljen u 3 tipa). Paralitički poliomijelitis – glavni znak su mlitave paralize zbog oštećenja donjih motornih neurona. Stepen i broj oštećenja variraju od slučaja do slučaja. Lokalizacija paralize zavisi od lokalizacije destrukcije nervnog tkiva. Noge su češće zahvaćene nego ruke. Smrt može nastupiti usled paralize respiratornih mišića. U lakšim slučajevima ozdravljenje je obično u toku 6 meseci.
Hajde sada da vidimo na koji način je virus uticao na Gajtona. Šta je bolest oduzela njegovom životu? Da li je izvukao najbolje iz date situacije? Jasno je da zdravlje nema cenu, ali i prevazilaženje bolesti je cilj koji bolestan čovek sebi treba da postavi. Na kraju, možda je Gajton, uprkos bolesti, ostavio večan trag.
Kao što je rečeno, jedan od tipova poliovirusa bio je uzrok hendikepa čuvenog fiziologa Artura Gajtona, koji je onemogućio ovog velikog čoveka da se bavi hirurgijom, obzirom na to da je kod njega usledila paraliza noge i ramena. Mnogi bi možda poklekli i predali se, ali on nije. Genije i borac u jednom, shvatajući da je onesposobljen za ono što je želeo da radi, usmerio je svoju energiju na ono što može da uradi. Može li da pomogne sebi i sebi sličnima? U njegovom slučaju, i te kako,  jer su njegov izum motorizovana kolica, koja kontroliše električni džojstik. Šta još može da iskoristi u svoju korist? Znanje! Svoj inovativni um okupirao je i uposlio izučavanjem fiziologije. Proučavao je, podučavao, napisao udženik koji je postao prihvaćen, prevođen i iz kojeg se uči na fakultetima širom sveta. Da, čuvena Gajtonova Medicinska fiziologija!

Da li vas zanima nešto više od njegovog naučnog rada i bolesti? Možda za naučnike vlada misao da su samotnjaci u svojoj čauri, ali Gajtonov primer to demantuje. Bio je oženjen i imao čak desetoro dece. Zanimljivo je i to da su njegova deca krenula očevim stopama i svi su postali lekari… Da li je to sticaj okolnosti, ljubav i saosećanje sa ocem, puki slučaj ili neka poruka Univerzuma,,,ne mozemo znati… Ali možemo nešto da zaključimo…

Epilog teksta nije samo informativan, već i poučan i podsticajan! Traženje alternativnih rešenja u nekim teškim situacijama, dalje – njihova realizacija, ne definiše se samo kao uspeh, nego i kao nešto egzistencijalno i potrebno svima nama, bilo da smo zdravi, a posebno u slučaju bolesti. To nešto, esencijalno i održivo je snaga volje!

Izvor za pisanje stručnog dela: Medicinska virusologija – Ljubiša Krstić

Autor teksta: Ana Cakić