Filozofski performans Tanje Petrović Miljković na tragu četvrte godine postojanja

Filozofkinja Tanja Petrović Miljković

Projekat Filozofski ogledi, koji je u protekloj 2018.godini funkcionisao kao Filozofski performans, pod vođstvom filozofkinje Tanje Petrović Miljković doživeo je svoju punu formu. Predavanja kojih se ona ne odriče su sve traženija, posetioci su sve zadovoljniji a ona sama još upornija i istrajnija u ideji da se filozofska misao mora da čuje što više i što jače. Jer ko će ako ne filozof da govori o filozofiji? O naporu da njena početna ideja opstane i o budućnosti razgovaramo na kraju godine upravo sa istrajnim nosiocem ovog projekta Tanjom Petrović Miljković.

Za više od tri godine postojanja Vaše Filozofske radionice prošle su kroz različite faze. Od Filozofskog kafea do performansnog koncepta stekli ste status iskusnog predavača koji, koliko primećujem, ima svoju redovnu publiku. Volela bih da krenemo sa osvrtom na Vaš protekli rad, pa ćemo se u nastavku intervjua svakako baviti i planovima.
Tanja Petrović Miljković
: Filozofski kafe je krenuo iz čistog entuzijazma  mojih kolega i mene. Kasnije smo u radu sa ljudima shvatili koliko je takva forma nedostajala i koliko su ljudi duhovno gladni. Laž je da ljudi ne žele i nisu spremni za ozbiljnije sadržaje, da su postali plitiki i površni, to apsolutno nije tačno. Od studenata do ljudi srednjih godina (koji su dolazili na naše radionice) svi su, pre svega, vrlo obrazovani i spremni da  i dalje uče i napreduju. Tako da sam sa tih radiononica ponela jako lepa iskustva, i naravno, ne odustajem od njih.

Dobro uigrana ekipa čini Vaša predavanja dinamičnim. Publika ima pred sobom nekakav živi organizam. Slušaoci razmišljaju sa Vama ali i pevaju i uživaju u poeziji. Bilo bi lepo da ovakvih skupova, čije su krilatice filozofija i umetnost, bude na svakom koraku. Intrigantan je spoj filozofije i performansa pritom je i suštinski ukoliko se vratimo u Antiku.

Da, moju ekipu trenutno čine glumac Marko Dolaš i pijaniskinja Elena Nestorović (koja je zamenila Jelenu Krasić Mihailović). Ideja je da se objedine veliki filozofski, književni i muzički umovi. Zato se kod nas, sem interpretacije Platonove filozofije, može čuti Preverova ili Nerudina poezija uz muziku  Kloda Debisija, recimo. Filozofski performans je otvorena forma i može da ponudi ljudima različite sadržaje, a pre svega, da im omogući da se uključe i budu deo našeg performansa. Kada se publika uključi onda je to jedna zaokružena celina. Ali naš cilj je, takođe,  da se ljudima pomogne u nekim životnim situacijama i izazovima. Vođeni smo Epikurovom rečenicom da „Filozofija koja ne nastoji da ljude oslobodi patnje, ne zaslužuje da postoji“ , koja je naš modus vivenidi. I otud vraćanje filozofa praktičara antičinim korenima.

Filozofkinja Tanja Petrović Miljković, glumac Marko Dolaš i pijaniskinja Elena Nestorović

Novinarka Sonja Todorovic Šegrt, pijaniskinja Elena Nestorović i gitarista Predrag Marković


Na Vašim predavanjima, čiji sam redovni konzument, su pre svega inspirativne teme kojima se bavite. One uglavnom budu uokvirene jednim filozofskim mišljenjem ili jednim filozofom. Malo pomodno zvuči ali ideja zaista jeste najdragocenija . U to ime recite nam kako oblikujete teme za svako buduće pojavljivanje.

Osluškujem ljude i vreme u kome egzitiraju.  Apsurd 21. veka se krije  u činjenici da ima svega previše. Previše stvari, previše informacija, previše komfora, naracizma… svega, a premalo sopstva. Nedostaju individue sa karakterom. Jaki ljudi, koji se ne plaše da izađu iz zone komfora. To je postao suštinski problem čoveka Novog doba ili Doba postmoderne. Stare paradigme su porušene ali novih nema. I kako biće koje je pozvano na razvoj (a u  svojoj biti osuđeno na slobodu , kako Sartr kaže) da se razvija kada ga sa svih strana ubeđuju da to nije nužno? Da autentičnost buća nije nužna, a da se forsira jednoobraznost . Velika većina pristaje na tu jednoobraznost, nažalost.  Ali ima i onih koji ne pristaju da budu deo stada. Taj bunt koji je tako prirodan kod mladih nas inspiriše na rad.

Galerija 73

Life coach je u poslednje vreme, izgleda, postalo zanimanje kao i svako drugo. Sve više je Životnih učitelja a sve manje nasmejanih lica. Kakvo je Vaše viđenje Life coachinga?

Life coaching me podseća na jedan drugi pokret koji je osamdesetih godina prošlog veka bio vrlo popularan u Evropi i svetu,  zvao se Transcedentalna meditacija. Možda se neko seća još tog pokreta?  Dakle, i oni su  nudili  ljudima brza rešanja, kao i life coach.  Mene ne čudi njihova popularnost, jer  oni jesu produkt upravo ovog doba tj. new ege –a.
Čovek konformističke svesti se  najviše plaši da se suoči sa sobom, svojim manama  i svojom patnjom. Ali ako to ne uradi nikada se neće razviti, ako se ne suoči sa životom i donese  odluku za svoj život sa punom odgovornošću  nikada neće biti u stanju da se suoči sa bilo kojim gubitkom. A život, kao što znamo neminovno nas suočava sa gubicima. Dakle, moje pitanje je kako ignorisati jedan ogroman deo negativnih iskustava svakog od nas? I kako nam life coach može pomoći? Bojim se da ne može. Oni mogu samo da nam usmere pažnju ka lepim stvarima i pozitivnom mišljenju, ali šta ćemo, kako je to lepo Šopenhauer primetio, sa onim zlim nagonskim u nama?  Ko će nas zaštititi od nas samih, i od drugih, ako mi sami sebe na zaštitimo? Suočite se sa zlom, prvo u sebi, a onda sa zlom u svetu, kaže Vladeta Jerotić, i ja se potpuno slažem sa njim.

Svečana sala opštine Varačar

Interakcija sa publikom je dragocena, ona naime i potvrđuje ljudsku zainteresovanost. Meni je spoj predavača i onih koji slušaju pa i učestvuju u polemici dokaz da je ljudima do konverzacije pa i otvaranja pred drugima. Kako Vi doživljavate one koji Vam se na kraju svakog performansa obraćaju, pitaju pa i savetuju se sa Vama.

Njihova prisutnost je dokaz da ovo što radimo jeste ono što je potrebno ljudima. Filozofska tradicija je duga preko dve i po hiljada godina. Ona jeste riznica znanja i iskustava najumijih ljudi. Do sada su svi uzimali nešto od filozofije i vreme je da  se filozofija predstavi ljudima onakva kakva jeste, kao nauka koja može i mora da pomaže ljudima u razvoju. I zato ja na kraju svakog performansa uživam u razgovoru sa publikom, i nadam se, oni sa mnom.

Šta ćemo moći u ovom trenutku da navedemo kao plan za 2019.godinu. Dakle, gde ćemo moći da Vas slušamo u idućoj godini. Hvala Vam na razgovoru, redakcija magazina Put u Art Vam želi uspešnu godinu.
Sledeće godine ćemo nastaviti u Galleriji 73 na Banovom brdu, gde smo bili proteklih godinu dana. Filozofski performans se širi, pa ćemo nastupati i u Galerijskom prostoru opštine Varačar, i jako se radujemo zbog toga. Hvala Vama na pozivu i vremenu.  Vašim čitaocima  i Vama želim, pre svega, da budete gospodari  svojih života i vremena, a vreme je kako je to primetio Aleksandar Veliki nešto najdragocenije u našim životima, zato pažljivo birajte kome ga poklanjate.  Srećna Nova 2019. godina!

Ivana Mitrović Cvetanović