ZAJEDNIČKA IZLOŽBA U KUĆI ĐURE JAKŠIĆA ANE CAKIĆ I MARIJE MILADINOVIĆ

U  prepunoj Kući Đure Jakšića otvorena je zajednička izložba Ane Cakić i Marije Miladinović  9. februara koja će trajati  do 18. februara.
Ciklus izloženih slika Ane Cakić pod nazivom „O ljubavi i drugim demonima“ prožet je jakom emocijamai snažnom impresijom, dok je, slikarski opus Marije Miladinović pod nazivom „Zbivanje UNUTRAšnjosti“ rezultat njenog traganja po sebi i prirodi.

Izložbu je otvorila  filozof  Tanja Petrović Miljković, rečima:
“Veliko zadoljstvo je biti deo izložbe dveju umetnica koje sa neskrivenom pasijom stvaraju svoja dela. Privilegija je biti deo nečega što predstavlja hrabar čin u vremenu površnosti i banalnosti. Večeras se susrećemo sa radom dveju slikarki: Ane Cakić i Marije Miladinović.
Zajednička crta ove dve umetnice je snažna emocija i velika imaginacija. Dok je Ana svoj slikarski svet gradila preko literature, Marija je tragala i nalazila svoje odgovore u prirodi, ali su obe zaronile duboko u sebe i bez imalo straha tražile odgovore ne misleći  na cenu koju su morale za takav čin da plate…
I dodala:
”U hrabrosti i posvećenosti leži sva lepota umetnosti i života. Kao što su davno pre njih to radili meksička slikarka Frida Kalo (na čiji rad nas posećaju Anina dela) ili holadnski slikar Vinsent Van Gog koji je kao i Marija bio zagledan u svaku vlast trave, svaki sucokret ili zvezdanu noć, tako slaveći život i svet. I u čijim slikama pulsira energija, baš kao i u slikama  Marije  Miladinović.  Verujem da će još biti izložbi dveju slikarki i da će njihova imena biti simbol nove srpske umetničke scene.”

O zajedničoj saradnji i razlozima zašto se ona desila govore najbolje same umetnice.
Marija Miladinović: „Tematski i koloritno različite, u tom kontrastu dopunjujemo jedna drugu,te iz mog dela postavke u kome vlada životnost boja, živahnost, posetilac može zaći  u njen deo postavke gde  ulazi u mirnu luku pastelnih, smirenih, snenih tonova, gde vlada melanholičnost, strpljeno obožavanje, potpuna predaja i izgaranje u ljubavi, samoispitivanje…
Dok ja obrađujem uglavnom opšte teme u okvire života, smrti, usmljenosti, majčistva, strahovanja i bega iz sveta realnosti… ona obrađuje sasvim lične zapise, kako sam naziv njene postavke glasi „O ljubavi i drugim demonima“…
Svako od nas ima svoja sagledavanja sveta, obuhvaćeno sopstvenim iskustvima, obrazovanjem, razumevanjem stvari oko sebe, karakterom, saosećanjem, svešnošću i savesnošću itd.
Umetnik u svom opusu ne može pobeći od sebe. Ako se prepusti stvaranju u njemu nema stvarne kontrole… Potez i energija se uvek osete i to je između ostalog, ono što nas razlikuje.
Osnovna poruka je – Budi ono što jesi!
Dalje se čitanje prepušta posmatračima koji sa sopstvenim iskustvima, simbolima, znanjima i emocijom pristupaju svakom delu, a samo delo se opravdava time da li je uspešno prenelo emociju  kojom ga je umetnik stvarao.
Važna premisa u svemu jeste stalan rad i konstantan trud da se bude bolji od samoga sebe.
Pred nama je još mnogo stvaralačkih godina,koje će biti ispunjene tom neprestanom borbom sa samim sobom.
U to ime završiću jednim citatom slavnog Mikelanđela Buonarotija, izrečenog u njegovoj 87. godini života: „Još uvek učim“.

Ana Cakić: Moj opšti utisak izložbe Marije i mene je prvo ulazak u prostor sa Marijinim slikama, pojedine zrače kao Sunce, kao po danu i najjasnijoj svetlosti kada se vide sve nijanse, polutonovi i titraji prirode.
Na slikama vidim i bogat unutrašnji svet, sama izložba je nazvana “Zbivanja UNUTRAsnjosti”. Bilo da je njena unutrašnjost obojena toplim ili mračnijim tonovima, na slikama vidim eksploziju energije i fantastican kolorit. Onda nas put vodi do mojih slika, gde je kolorit sveden i smiren, energija se stišava, nadam se da su opuštajuće, mada neke moždai  uznemire.
Ceo raspored i organizaciju slika u prostoru sam doživela dobrom, kao spoj Sunca i Meseca, obdanice i noći, treptaja i smiraja. Do naše saradnje i druženja je došlo nakon kolonije na Adi. Njen entuzijazam, polet, ljubav i iskrenost u slikarstvu, neposrednost, sam prepoznala i zavolela je kao osobu, a videla sam i da je izvrstan umetnik, u pravom smislu te reci. Neko ko radi predano, željno napredovanja, jer shvata da uvek i do kraja treba istraživati i razvijati se.
Energetski i zračenjem njenih slika me podseca na Vinsenta, a njen svet prirode i povezanost sa istom koja ide do bajkovitosti, njeni simboli, flora, fauna, bogatstvo kolorita, podseća me na Fridu Kalo, ali ona je, pre svega, autentitična i svoja. Moj ciklus slika je nazvan “O ljubavi i drugim demonima” po Markesovom romanu. Sluzila sam se dosta istorijom umetnosti ovom prilikom. Pozajmljena je pozadina slike “Andromeda” čiji je autor Gustav Dore, ali je na mojoj viziji Andromede par autentičan, odeven, što govori o zemaljskoj vezi. Naziv slike “Valcer Dundjerski” zapravo daje opis cele ljubavne priče. Za tu sliku koristila sam Ticijanovu “Urbinsku Veneru”, ali je dodato muško društvo.
Ja sam svesna da zanatski imam i te kako na čemu da radim, i da ta bitna stavka škripi, ali je umetnost moja pasija, pasija povlači delanje, delanje nadam se napredak. Ono ključno što mene pokreće i inspiriše je ljubav, i meni je najbitnije da na platno prenesem emociju koja je duboko proživljena, nekad poletna, nekad izgarajuća, besna do uništenja, tužna do smrti, predana do želje “Karte večnosti”, bez obzira što je, zapravo, neostvarena.

Aleksandra J.

Fotografija: Olga Mihajlović Blagojević