Dve nove knjige pisca iz Bora Jovana S.Mitrovića u izdanju izdavačke kuće ”Sirin”

Фотографија корисника Sirin IzdavastvoU novopokrenutoj ediciji ”Novi savremeni srpski klasici” izdavačke kuće Sirin iz Beograda, borski književnik Jovan S. Mitrović krajem prošle godine objavio je novi roman u dve knjige.
”POVRATAK U ZAVIČAJ -GOVEDAR PA CAR – roman u 24 priče o istinitim ljudima i dogadjajima” i
”POVRATAK U ZAVIČAJ – INTERVJU PLU
S – SA DRAGOISLAVOM SREJOVIĆEM – drugo dopunjeno izdanje rekla-kazala”.

Govoreći o novoj ediciji i o romanu Nenad Plavšić, glavni i odgovorni urednik edicije,
izmedju ostalog kaže:

”Danas, je sve marketing, a marketing je novac. Drugim rečima, ako imate novca, možete objaviti šta god poželite, pa čak i dobiti nagradu, a nakon toga platite reklamu i čitaoci kupuju vašu knjigu uvereni da je to remek delo.
Neznanje će nas potopiti. Trebalo bi da se prave vrednosti podrže i prikažu, da istaknemo kvalitet srpske književnosti danas, a nepobitna činjenica je da kvaliteta ima.
Zato smo napravili ediciju „Novi savremeni srpski klasici” kojom želimo da prikažemo da naša otadžbina ipak ima dostojne naslednike velikana.
Nije slučajno što smo, posle 20 objavljenih knjiga posvećenih rudarima, ovog autora uvrstili u novu ediciju.
Jer, Mitrović je jedini srpski pisac koji se bavi ovom tematikom, za njega je pisanje o rudarima neotkriveni prostor ljudskog tragalaštva i stvaralaštva. Reči su, kao jamski hodnici poput ljudskog mozga, nedokučiva tajna. To je tvrdjava koja se teško osvaja. Nije li i arheologija jedna vrsta kopanja, rudarenje, po istoriji.

Zato, i kada Mitrović piše o rimskoj imperiji, piše o rudarima!
Minula dva sajma knjiga u Beogradu i Nišu su potvrdila da nismo pogrešili, skoro da je prvo izdanje rasprodato i naredne godine planiramo drugo izdanje. Najavljeno nam je i da su neki ruski izdavači zaiunteresovani za ovu storiju rimske imperije koja se lista kroz roman Jovana S.Mitrocića, o kome će tek biti reči, i po najavi recenzenta M.Dimića koji ju je napisao još 2006.godine:
”Ovaj roman će sigurno promeniti teoriju novinarstva, rudarstva i arheologije i o njemu će tek biti reči!”

Inače, Mitorivić je ovaj roman pisao 19 godina, počeo je u Gamzigradskoj banji, gde je bio na lečenju, pred  samo bombardovanje  Srbije, i nastavljao tamo gde je boravio, službovao i lečio se:
Gamzigradska banja, Bor, Zlot, Niš, Niška Banja, Donja Vrežina, Pariz, Zagreb, Beograd, Sarajevo, Dubrovnik, Šušanj.
I po njegovim rečima, ovaj roman je na štampanje čekao preko 5 godina i početkom ove godine Sirin je objavio konkurs za nove knjige i evo pri kraju godine umesto jedne od 650 strana objavljene su dve knjige sa istim naslovom.
Ovakvim, radom Sirin potvrdjuje ono što obeća to i u praksi primenjuje, što je danas kod izdavača retkost. Za mnoge je izdavaštvo samo jagma za novcem.

Inače, ovaj roman Mitrović je štampao uz sponzorstvo svog matičnog preduzeća ŠRIF iz Bora, gde je radio kao novinar punih 4o godina. Ceo roman je posvećen graditelju Feliks Romulijane – Gaju, koji je rodjen na prostorima oko Timoka.
To je priča o rimljanima s kraja 3.veka koji su zaposeli ove krajeve, današnje   istočne Srbije, upravo zbog zlata kojeg ovde i danas ima.

Фотографија корисника Jovan Mitrović

Pisac Jovan.S.Mitrović

Kroz čitavu priču, koja ima dva dela o Galeriju i Srejoviću, mešaće se fantastika, mitologija, snovi i realnost. Priča o Srejoviću skoro da je fantastična, čini nam se kao da je sada čujemo. Da nas pisac kroz drugu knjigu ne uverava da je to samo autentičan romansiran intervju sa profesorom Srejovićem i da je svaka sličnost sa bilo kojim intervjuom puka slučajnost.
Najkraće ova dva romana su priča o rimskoj imperiji, o masonima, o zlatu, Galeriju, o bombardovanju. Priča o našoj prošlosti, ali i sadašnjosti, o rekla-kazala na svakom koraku.

I na kraju opet o izdavaču Sirin, kome je autor predlagao da ne mora da štampa drugo dopunjeno izdanje naslovljeno kao ”Rekla-kazala”.

Medjutim, kako i u samom romanu stoji odgovor da ovaj tekst u potpunosti zadovojava sve profesionalne književne norme:
”Pored toga, stoji u odgovoru, ovaj rukopis se izdvaja i po tome što su mnoge ličnosti, dogadjaji, mitska bića, izreke, mudrosti i druge nepoznanice opisane po svom značenju i karakteristikama čak i vizualno prikazane.
Zato i redakcija, daje saglasnost za štampanje ovog dela u potpunosti.
Skoro da je preslikana sadašnja forma dijaloga-političkog i javnog života kod nas, što je prava slika i potvrda kroz izreku ”Rekla-kazala”.

Ksenija Milivojević