SANDA RISTOVSKI GRLIĆ – LJUBAV I STRAST U POSLU UVEK DONASE REZULTAT

Foto: Ivan Grlić

Sanda Ristovski Grlić je krha žena ali vrlo snažne volje. Rođena u umetničkoj porodici u kojoj je naučila da se samo vrednim i predanim radom može nešto postići, svoju karijeru modnog kreatora gradila je strpljivo.
Od oca muzičara i kompozitora Laze Ristovskog nasledila je upornost i ambiciju, a od majke Vesne Ristovski (magistra vajarstva) ljubav ka slikartvu i svakom vidu vizualne umetnosti. Odlazeća 2017. godina bila je po mnogo čemu, njena godina. Za mnoge koji sumnjaju da je ovde moguće napraviti rezultat, Sanda je dobar primer koji ohrabruje mlade umetnike i sve ljude koji se bave kulturom, da je tako nešto moguće.  Zato je bilo veliko zadovoljstvo raditi intervju sa ovom talentovanom i hrabrom umetnicom.

Odalezeća 2017. godina bila je po našem skromnom mišljenju, Vaša godina.
Puno i naporno ste radili čime ste dokazali da uspeh nije slučajnost.
Kako Vi gledate na odlazeću godinu, da li ste zadovoljni?
Sanda Ristovski Grlić: Veliko Vam hvala. Tačno je da su se u protekloj godini materijalizovali mnogi moji dugogodišnji napori kada su moda i slikarstvo u pitanju.
Izlagala sam na tri najznačajnije,  grupne,  prestižne izložbe udruženja ULUS, u galeriji Cvijeta Zuzorić i u ULUS –ovoj galeriji,
a moja modna revija na Fashion Selectionu je zaista privukla veliku pažnju.
Kada odlučite da se bavite samo umetnošću i da vam to ne bude hobi, već zanimanje, prihvatate izazov da se stalno, iznova dokazujete i da  to, što ste pre godinu dana napravili sjajnu kolekciju ili izložbu,
ne znači ništa, kada su u pitanju neki potencijalni sponzori ili donatori koji bi mogli da vam pomognu, već je svaki novi umetnički projekat, nova borba i pitanje lične istrajnosti, da ne kažem ludila.

Foto: Ivan Grlić

Vaš rad traje relativno dugo i obeležen je traganjem za novim materijalima, novim formama i novim načinima oslikavanja materijala.
U ovoj godina desila se zanimljiva sradnja između vaše modne linije Sunny i fabrike nameštaja „Atlas“, koja je održana 26. 10. u Belexpo Centru u okviru XXXI Fashion Selektiona. To je bila dobra prilika da se Vaša kreativnost pokaže u novoj i drugačijoj formi. Da li je to za Vas bio izazov? Kako ste se osećali pre i posle revije?

Bila sam veoma iznenađena kada sam  odabrana od modne agencije Select, sa još dvoje dizajnera čiji rad veoma cenim, i kada mi je ponuđena saradnja  sa fabrikom nameštaja Atlas.
Materijali koje sam koristila su prekrasni štofovi i najkvalitetnije kože, pa sam imala mogućnost da izrazim svu svoju kreativnost. Osim kombinezona i haljina od štofova, izradila sam kožne tašne, jakne, kao i kožni kaput, naravno, sve je oslikano postojanim bojama i veoma sam ponosna na tu svoju kolekciju. Moj suprug i  ja smo proveli ceo jedan dan u fabrici da bi snimili proces izrade kaputa, jer je štepan na poseban način, pa je na reviji prikazan i zanimljiv, umetnički video rad na kom se vidi proces od nastajanja skice, pa do fotografisanja gotovih modela. Čak sam ubedila ljude iz fabrike da mi dozvole da oslikam i jednu fotelju, koja je sve vreme stajala na pisti.

Vi se osim, modnim dizajnom, bavite i slikartvom. Da li svoje slikarske sposobnosti koristite kada kreirate?
Slikarstvom se bavim od davne 1996. godine. Prvo sam završila Konzervaciju u klasi Zdravka Vajagića a zatim  Slikarstvo u klasi Mome Antonovića. Ne postoji ni jedan vid likovne i primenjene umetnosti koji kroz slikarstvo nisam istražila, od izrade mozaika, oslikavanja crkava, kreiranja  vizuelnog identiteta za velike kompanije, pa je dizajniranje i oslikavanje odevnih predmeta došlo potpuno prirodno i spontano. To je polje na kome istrajavam već celu deceniju i nikad mi nije dosta. Počela sam od svilenih haljina, a sada sam svoj rad proširila i na sve odevne komade, uključujući i unikatne, kožne tašne.
Na Vašoj reviji su prošetale i kuce, na nameštaju ali i na jaknama (od kože) može se videti lik bele mace. Vaša poruka je, pretpostavljam,  koju  ljudima želite da prenesete  humana, a to je da su životinje deo našeg sveta i da ih ne treba zanemarivati, ili još gore ugnjetavati. Da li je moje viđenje tačno?

Potpuno ste u pravu. Životinje obožavam.
Kuce koje su bile manekeni su psići moje mame i moje saradnice Tanje. Bele mace, koje su moja najveća ljubav i inspiracija su Strahinja i Srećko, dva posebna bića koja su na neobičan način ušli u moj život i postali članovi naše porodice.
Srećka smo udomili sa drveta, a Strahinju preko mačkarske grupe, i o njemu je moj sin Toma pisao dirljive priče koje su već objavljivane. Razumeti  životinje, i imati ih u blizini je veliki blagoslov.
One nam pružaju bezuslovnu ljubav i raduju nas svakodnevno. Kao umetnik, uvek ću se zalagati i činiti sve što je u mojoj moći kako bih podigla svest o tome koliko je važno udomiti i spasiti bar jedno divno biće sa ulice.

Imali ste ciklus slika koji ste nazvali „Ko su svinje?” Recite nam nešto o toj izložbi veoma neobičnog naziva.
“Ko su svinje?” Satirična i groteskna  izložba koja je u jednom dahu izletela iz mene. Na prvi pogled, slike su duhovite, ali je malo zastrašujuće što je to naša stvarnost. Svinja, kao inteligentna, divna životinja, koja voli svoje mladunče, svog gazdu, i koja je osuđena na to da će biti zaklana, i “Svinja” kao uvredljiva ljudska osobina. Napravila sam poređenje. Izložba je nastala 2013. godine, ali mene plaši to što su likovi sa mojih slika, iz godine u godinu sve realniji, i više ne deluju iskarikirano.
U decembru mesecu, prošle godine bio je koncert posvećem Vašem ocu, kompozitoru i klavijaturisti Lazi Risotovskom „Iza horizonta“. Planiran je i dokumentarni filim. Koji su planovi i kada publika može da očekuje premijeru?
Taj koncert je pravi primer odlučnosti, istrajnosti  i ludila o kome sam na početku pričala. Jedini organizatori smo bili moj suprug i ja, naša deca voditelji, Toma je čak napisao i scenario, a na bini se našlo preko 60 učesnika.
Zapravo, svi najznačajniji saradnici mog oca, od Gorana Bregovića i Alena Islamovića, njegovih drugova iz grupe SMAK, Kikija iz Pilota, naravno, Saše Loknera, do Nikole Čuturila, sa kim je napravio svoj poslednji album..
Film je u fazi snimanja, ostalo je da snimimo još trećinu sagovornika i da izmontiramo.
Naravno, i to radimo sami, odlučni smo u tome da film ima izuzetan umetnički kvalitet, i sigurna sam da ćemo biti veoma ponosni kada ga završimo.
Premijera, nažalost, zavisi od toga da li će i u kojoj meri instistucije ove države  imati sluha da prepoznaju kvalitet  i značaj toga što radimo. Za sada smo dobili sredstva od SOKOJ-a i Ministarstva za dijasporu, a ostatak smo finansirali sami.

Foto: Ivan Grlić

Kao mlad umetnik koji sve svoje snage i potencijale ulaže u boljitak na modnoj i kulturnoj sceni ove zemlje, koliko je, zaista, snage i sposobnosti potrebno da se nešto, a pre svega, kulturna klima popravi da bi svima bilo lakše?
Potrebna je velika ljubav, goruća želja i strast prema svom poslu. Nikada ne treba razmišljati o tome da li će se nešto isplatiti, već verovati u svoju ideju i nesebično ulagati. Naravno, svi mi moramo od nečega živeti i gajiti decu, ali kada ste sigurni u svoju ideju, i kada ste vredni, uspeh uvek dođe, a samim tim i materijalna satisfakcija. Nažalost, kada je velika beda, kada narod teško živi a deca se leče SMS porukama, kultura je ta koja prva strada, jer se to „ne jede“, to nikome ne treba. Zbog toga su medije preplavile „Svinje“ sa mojih slika koje se nazivaju estradnim umetnicima, daju primer, kako se odevati, kako se ponašati, i to sistematski uništava celu naciju, i to ne samo kod nas, već globalno. Ostalo je na roditeljima da sami moraju da nađu način da vaspitaju i sačuvaju svoju decu, jer je škola nemoćna, a društvene vrednosti su potpuno unakažene.

I za kraj, otkrite nam ko sve na našoj estradnoj ili svetskoj sceni nosi vaše haljine?
Mnogo sam ponosna na to što je Salma Hayek, kada je bila u poseti Beogradu, kupila jednu moju haljinu. Naravno, ima još divnih dama koje se pronalaze u tome što ja radim i sve su zaista posebne duše i neobične žene sa izraženim stilom, pa uvek volim da naglasim da obožavam žene koje vole to što ja radim.. Valjda ljubav uvek mora da bude obostrana.

Tanja Petrović Miljković