Marija Miladinović u Art kafe galeriji Beti Ford

Izložba slika Marije Miladinović otvorena je 30. novembra u Art kafe galeriji Beti Ford (Zetska 2) u Beogradu i trajaće sve do 11. decembra 2017. godine. Izložba pod nazivom Lavirint deo je projekta Umetnikov otisak.
Sa ovom umetnicom Put u Art je već sarađivao a ovoga puta predstavićemo je našim čitaocima u rubric Intro Artist.
Čestitam Vam na još jednoj samostalnoj izložbi koja nastavlja lep niz u Vašoj biografiji. Evo za početak pitanje kakvi su utisci sa otvaranja izložbe?
Marija Miladinović: Pre svega mnogo Vam hvala na ukazanoj časti da se nađem u Vašoj rubrici koja nama umetnicima, raznih profila, pruža neizmernu podršku, ona nam je i te kako potrebna.
S obzirom da sam se tek nekoliko godina unazad angažovala po pitanju izlaganja, zadovoljna sam kako se priča “niže”, po mom ukusu – andante i sa uživanjem.
Što se tiče otvaranja izložbe, izuzetno sam zadovoljna. Nema lepšeg osećaja kada se sakupe ljudi koje voliš, ceniš i poštuješ, koji podržavaju to što radiš, kao i činjenica da upoznaš divne osobe koji cene to što ti stvaraš, te celoj tvojoj priči svi skupa daju dublji smisao.

Art kafe galeriji Beti Ford. Sa otvaranje izložbe ''Lavirint''

Koncept kafea ima posebnu draž, opuštena  je i neuštogljena varijanta predstavljanja jednog umetnika. Da li se Vama čini ovakav koncept izlaganja kao pun pogodak?
Upravo tako. Meni sasvim odgovara takva relaksirajuća atmosfera. Ona umiri onaj previše uzbuđeni momenat iščekivanja da li će sve proteći u najboljem redu.
Kafići, barovi, kafei itd… sve više počinju da se pretvaraju i u Art galerije.
Po Beogradu i u drugim gradovima otvara se dosta takvih šarmantnih prostora. Oni su otvoreni za sve umetnike i omogućavaju im da pokažu svoje potencijale i talente  praveći dobru konekciju, na neusiljen način,  između publike i umetnika. Sa mišlju da se u takve prostore uglavnom odlazi da se čovek opusti, nekako ta nesputana atmosfera i umetnost grade lepu međusobnu, boemsku magiju.

Koliko radova je izloženo u Art kafeu? Da li su to noviji radovi ili je neka vrsta retrospektive Vašeg rada?
Izloženo je oko 20-tak radova različitih formata. Ima nekoliko starijih radova koji se uklapaju u koncept izložbe koja nosi naziv  Lavirint. Tu je i moj prvi autoportret u ulju pod nazivom Emocije prva slika u ulju, a da nije vežba mrtve prirode, rađena 2007. od kad i počinjem da razvijam svoj stil koji obiluje jarkim bojama, figuracijom  i detaljima iz flore i faune kao narativnim elementima. Oni opisuju introspektivna traženja mene – odnosno bilo koje jedinke, uglavnom ženske, kao bića u odnosu na spoljna ali i unutrašnja zbivanja i očekivanja.
Recite nam nešto više o projektu Umetnikov otisak čiji je zapravo deo Vaša izložba.

Umetnikov otisak
je projekat Ane Marinović, dipl. grafičarke, samostalne umetnice, članice slikarsko – grafičke sekcije ULUPUDS-a. Cilj ovog projekta je promovisanje umetnika i umetničkog stvaralaštva.U sastavu žirija su još i Edvina Romanović – Hudeckova – mr likovnih umetnosti ; Igor Markišić – master na odseku grafika i knjiga ; Milena MiItrović – dipl.graficki dizajner i MA visual design-a.

Umetnikov otisak je divan projekat koji podržava kako afirmisane tako i ne afirmisane umetnike dajući jedan pozitivan vetar u leđa svakome ko  želi da podeli sa drugima svoje stvaralaštvo. Anino angažovanje da svaki umetnik dobije svoje parče umetničkog neba traje dugi niz godina i na tome joj beskrajno hvala. Potrebno nam je više takvih ljudi I takvih projekata.

Dolina Stvaranja

Vaši radovi su zaista raznovrsni i u najnovijim slikama prepoznajem iskorak u tematskom smislu. Meni je moram da priznam u Vašem radu najupečatljiviji odabir motiva koje obrađujete. Kako ih zapravo birate ?
Nekako često motive biram intuitivno- nesvesno, neopterećeno preteranim razmišljanjem o logici. U mom načinu ophođenja sa likovnim stvaralaštvom, postoji samo ”logika“ osećanja, “logika” moje lične simbolike koja je često nečitljiva čak i meni u prvom momentu i koju tek kasnije shvatim, upletena sa mojim shvatanjem kolektivnih simbola, kao i događajima koji me okružuju. Pokušavam da pratim tok svojih nesvesnih izvora koji mi se ukazuju kroz snove, intuiciju, sanjarenje. Mogu reći da slikam  iz unutra ka spolja. Zapravo obrađujem čovekove težnje, želje, strahove, bol, patnju, nemir, usamljenost, nedostajanje, setu, zbunjenost,neuzglobljenost…. Na kraju  uvek tražim smirenje u svemu. Uzburkane boje i detalji simbolično predstavljaju svu tu paletu emocija, dok pokušaj harmonizacije i simetrije slike pravi ravnotežu tom nemiru i uspostavlja mir.
Šta vas najviše inspiriše kada slikate?

Sam čovek i njegova psihologija, činjenica koliko toga mi o sebi samima ne znamo, a koliko se zapetljavamo i komplikujemo i šta je uzrok tome. Inspirišu me drugi umetnici i njihova dela. Inspiriše me sve.

Za koju tehniku možete reći ”Ovo je moja omiljena, u njoj se najbolje snalazim”?
Sve tehnike sa kojima radim ja volim i svaka ima prednost u odnosu na drugu za određene izvedbe. Crtežom dobijam preciznost, akvarelom vazdušastost, uljem teksturu, magličastost prelaza, akrilom brzo sušeću reljefnost. Svakako imam još mnogo toga da naučim, i tome se neizmerno radujem.

Ivana Mitrović Cvetanović