MIRELA PUDAR – GALERIJA 73 MESTO GDE JE KVALITET IMPERATIV

Malo je mesta u Beogradu koja mogu da se pohvale tako raznovrsnim i dobrim programom kao što je Galerija 73. Verovatno je to i razlog što se tu mogu sresti ljudi iz kulturne elite i kao stvaraoci ali i kao publika. Galerija se nalazi na Banovom brdu, ali ni to ne predstavlja problem za ljude koji imaju potrebu da utole svoju potrebu za dobrim dešavanjima.
Za takav uspeh zaslužna je Mirela Pudar i njen tim. U razgovoru sa njom saznali smo mnogo toga zanimljivog, ne samo o Galeriji 73 ,već i o Čukarici, opštini,  na kojoj se ona nalizi. Ko je sve živeo i živi na njoj, od kada datiraju prvi tragovi života i civilizacije, kao i ko su ljudi koji tu trenutno žive i stvaraju.
Gđo Pudar, Galeriji 73 je uspelo ono što mnogim institucijama u ovom gradu nije uspelo, da svaki događaj bude uspešan… da publika dolazi iz svih delova grada, pa i ona iz famoznog kruga Dvojke? Kako ste to uspeli?

Mirela Pudar: Galerija 73 je ustanova kulture koja postoji u kontinuitetu 45. godina, zapravo, sledeće godine slavimo taj jubilej. To je, svakako, imperativ za sve nas da program koji realizujemo bude kvalitetan… a onda će, naravno, i publika biti tu. Bez dobrog programa ne može ništa da se uradi. Galerija poseduje jedan značajan poslovni resurs, i to, ipak, zahteva veliki angažman i pokretanje dobrog programa. Pored likovnog dela, koji je bio prioritet, trudili smo se da se proširimo i na književne tribine i dečije radionice.
Zašto je to važno?  Važno je za građane koji žive ovde, na Čukarici. Da njima ovaj prostor postane deo svakodnevice jer ovo vreme diktira brz tempo, slobodno vreme je postalo retko, i to malo vremena što preostane treba potrošiti kvalitetno. Zato smo se potrudili da privučemo ljude sa Čukarice, jer ova lokalana zajednica može da se ponosi svojim umetnicima koji su živeli i žive ovde.
Ovde su živeli i stvarali: Đorđe Kadijević (koji je osnivač Galerije 73), Matija Vuković, prof. Jovan Rakidžić, prve škole slikarstva nastale su upravo ovde, prva žena slikar Poleksija Todorović (ćerka Matije Bana po kome je Banovo brdo dobilo ime) je iz ovog kraja, zatim, Milica Stevanović koja je član Srpske Akademije, onda, Miodrag Živković vajar (koji je napravio monumentalna zdanja u Šumaricama i na Tjentištu). Tu žive poznati pisci, novinari glumci, sportisti, pomenuću samo neke: Mirijana Karanović, Katarina Gojković, Kiki Lesandrić, operska diva Milka Stojanović i njen muž Živan Saramandić, teniski trener Bogdan Obradović i dr.
Ovo je jedna od većih beograskih opština sa preko 200.000 stanovnika. Mišljenja sam da kada umetnika prihvati njegova zajednica, onda biva prihvaćen od svih. Zato smo se mi, moj tim i ja, opredelili da, pre svega, afirmišemo umetnike i ljude sa naše opštine. Ali da otvorimo vrata i svima koji imaju kvalitet i dobre ideje, da izlažu ovde. Mislim da nam to za sada polazi za rukom.

Izložba akademikaTodora Stevanovića

Imate, zaista, značajne projekate kako uspevate da sve to realizujete?

Nisam ja Galerija 73, iza mene stoji tim kvalitenih ljudi. Pre svega, to su članovi umetiničkog saveta, profesori sa Akademije, istoričari umetnosti, moje kolege koje se bave programskim delom. Svi mi zajedno činimo tim, koji za sada dobro i uspešno sarađuje. Zato smo saglasni da ovo nije maksimum koji Galerija 73 može da pruži, ona ima još šire potencijale na kojima ćemo raditi.

Šta, konkretno, imate u vidu?

Otvorićemo svoja vrata mališanima sa Čukarice, ali i svoj beograskoj deci. Taj program je već počeo da se ralizuje još u ovoj godine kroz organizovaonje likovnih radionica. Deca su jako srećna a roditelji zadovoljni, i to nam je  bio cilj.

Todor Stevanović Galerija 73

Godina je na izmaku, bilo je mnogo zanimljivog dešavanja ovde u  Glariji. Nedavno je tu izlagla i mati Efimija (što je bilo jako dobro propraćeno od stane publike i medija). Uključili su se arholozi i otkrili nama i Vama neke zanimljivosti sa ovog područja. Šta možete da izdvojite još od dešavanja?

Kultura je preduslov kvalitentnog društvenog života. Mi smo se fokusirali na otkrivanju nekih potenicijala koji do sada nisu bili prepoznati. U ovoj godini u septembru, povodom evropske manifestacije Dani evropske baštine (na kojima Glarija učestvuje već 11. godina) imali smo privilegiju i zadovoljstvo da otkrijemo koji su to potencijali kada je arhiktetura Čukarice u pitanju.
Centar za urbani razvoj grada Beograda nam je ukazao poverenje i inicirali su jednu vrlo kvalitetnu saradnju. Mi smo zahvaljujući njima otkrili turističke potencijale Čukarice.
Recimo, podzemlje Čukarice, zahvaljujući arheolozima otkrili smo neke podatke, kao što je informacija da se na ovom području mogu naći tragovi vrlo aktivnog života još iz Rimskog doba, da je Julino brdo bilo eksploatisano i da je sa njega nošen materijal za pravljenje rimskih gorbnica. . . takođe, Čukarica poseduje brojna podzemlja, lagume i tunele.
Zato smo napravili izložbu fotografija sa željom da pokažemo koliko je bogato istorijsko i kulturno nasleđe na ovom području. Sa arheologom Radetom Milićem napravili smo izložbu fotografija gde smo videli svoju opštinu iz drugog ugla.

Tim Galerije 73

Šta biste izdovjili od programa koji ste ralizovali?
Teško je dati prednost  jednom projektu jer svaki nosi svoju autentičnost i dragocen je na specifičan način. U svaki projekat je uloženo mnogo truda i rada, i mog tima i mene, i svaki nam je doneo lepu saradnju sa umetnicima ali i zanimljivu interakciju sa građanima. To daje smisao i podstrek nama koji radimo. Ne bih mogla da zaobiđem ni Gradsku opštinu Čukarica koja nam je velika podrška.
Sada je kraj godine, ali svaki kraj je i neki novi početak… šta će biti zadatak Galerije za sledeću godinu, koji su planovi?

Nastavićemo ovako, ne bismo mi tu ništa menjali kada je koncept u pitanju… ali bismo, sigurno, nešto još dodali i proširili.
Zadatak nam je da se proširimo na književni deo, da pravimo zanimljive književne tribeine i tako građanima pomognemo da prevazilaze izazove sa kojima se susreću. Drugi deo bi bio rezervisan za decu i njihove potrebe. Deca će ovde imati svoj prostor gde će moći da se izraze i napreduju.
Treći koncept biće posvećen osetljivim društvenim grupama kojima je pre svega neophodna društvena vidljivost i podrška. Nedavno je došlo do saradnje sa njima i videli smo koliko je to jedna snažna mreža entuzijasta. Koliko mladih i uspešnih ljudi  učestvuje i koliko su svi oni divni . Biće još projekata ali o tome neki  drugi put.

Tanja Petrović Miljković