Dobre vibracije veselih šezdesetih

Insert iz filma ''Ljubav i moda''

Beograd je šezdesetih godina dvadesetog veka, bio lepo mesto za život. Ratne rane su zarasle, a priključenje svetu i Evropi išao je brže od očekivanog. Razni uticaji su tih šezdesetih stizali u Beograd od modnih, muzičkih, filmskih do festivalskih.
Iz Londona je stizala modna revolucija u vidu mini suknje koju su promovisale dve modne ikone toga doba,  dizajnerka Meri Kvant i tanušna manekenka Tvigi, prenevši i na ostatak sveta pasiju ka modi i žestokom pomeranju granica. Meri Kvant je izjavljivala: “Nisam ja stvorila mini-suknju, ona je nastala na ulicama Londona. ” Suknja je predstavljala emancipaciju žena, bunt, koji je obeležio čitavo poglavlje u istoriji mode.

Insert iz filma ''Ljubav i moda''

Iz Rima i Pariza dolazili su, opet, muzički uticaji, pa su gotovo svi bili ludi za italijanskim kanconama i francuskim šansonama. San Remo nikada nije bio popularniji, a francuski šansonjeri sa Žakom Brelom i Edit Pjaf na čelu, osvojili su Evropu, a potom i svet.
Beograd je počeo sa prvim muzičkim festivalom (1961. godine osnovan je festival Beogradsko proleće) na kome su promovisane mnoge zvezde zabavne muzike toga doba, kao što su Lola Novaković, Dragan Stojnić, Đorđe Marjanović, Nada Knežević, Dušan Jakšić, Senka Velentanlić, Olivera Katarina… Najpopularnije su bile pesme brzog ritma, pa ne čudi što je na prvom Beogradskom proleću prvu i drugu nagradu odneo  legendarni Đorđe Marjanović.
Omladina je bila raspoložena za đuskanje, shodno tome, jedan za drugim otvarali su se prostori za igru. Najpopularnija mesta su bila na Krsmancu, na Mašincu, na Pravnom, da bi se 1966. u Domu omladine otvorila Dansing sala, u kojoj su nastupali tek osnovani bendovi Crni Biseri, Siluete i Elipse (čest gost tog mesta je bio i sam Josip Broz u društvu Jovanke Broz i mnogobrojne svite). Ako ste hteli da budete viđeni i popularni u to doba bilo je potrebno da: vozite vespu (još jedan uticaj iz Italije) i da pritom budete u društvu devojke koja se ne ustručava da nosi mini suknju, i sve to još zasolite buntovništvom na Mašincu.

Insert iz filma ''Ljubav i moda''

Čari šezdesetih i lakoću življenja, verovatno je najbolje prikazao film „Ljubav i moda“ u režiji Ljubomira Radičevića 1960. godine. Ekipu filma činili su Beba Lončar, Miodrag Petrović Čkalja, Mija Aleksić, Dušan Bulajić, Jelena Žigon i dr, za muziku su bili zaduženi Darko Kraljić i Bojan Adamić, a kultnu pesmu „Devojko mala“ pevao je Vlastimir Đuza Stoiljković. Film „Ljubav i moda“ uspeo je ne samo da zabavi publiku, nego da gotovo sociološki definiše najvažnije momente mladih toga doba kada je sve izgledalo tako lako i moguće.

Šezdesete su Beogradu donele nezaboravne igranke, liberalnije ponašanje, malo buntovništva, kao i spremnost da se uticaji koji su dolazili sa zapada prihvate što brže. Mladi su izraženo želeli da budu deo sveta,  pa se slušao radio Luksemburg, i donosile su se ploče iz Londona.

Tvigi


Prvi broj magazina Džuboks, 1966.

Kraj šezdesetih je doneo nove uticaje u muzici i modi, sve je postalo liberalnije, suknje koje su devojke nosile bile su sve kraće, a muzika sve žešća i avangardnija, umesto italijanske kancone i francuske šansone pojavili su se neki momci iz Britanije koji su menjali muzičku mapu sveta. Tu promenu vrlo brzo su primetili i prihvatili mladi u Beogradu, pa je još 3. maja 1966. godine izašao prvi broj časopisa „Džuboks“ o novom muzičkom pravcu rock and roll-u, a naslovna strana posvećena je jednom od najpopularnijih britanskih bendova  „The Rolling Stones“.
Umesto urnebesnih igranki na kojima se odvijao društveni život toga doba u Beogradu, rok sastavi su uzimali primat i vrlo brzo počele su da se organizuju prve gitarijade (prva gitarijada organizovana je u Beogradu 1966. godine) što nas uvodi u revolucionarne sedamdesete.

nastaviće se

Tanja Petrović Miljković