Izložba slika Nemanje Vučković od 15. do 23. avgusta u galeriji Paviljon u Niškoj tvrdjavi

Nemanja Vučković

Otvaranje izložbe Unutrašnje stanje uma 15. avgusta u galeriji Paviljon


15. avgusta je u galeriji Paviljon u Niškoj tvrdjavi otvorena izložba Vaših slika pod nazivom Unutrašnje stanje uma.  Danas nije mala stvar organizovati samostalnu izložbu, naročito ukoliko ne zaboravimo kakvo je degradirajuće stanje u kulturi dominantno kod nas. Zbog najrazličitijih izgovora, da se nešto ne može izvesti iz objektivnih razloga,  kvalitet prolazi nezapaženo pored nas a mi kao da se spuštene glave predajemo. Tužno je danas razmišljati o umetnosti i njenoj afirmaciji. Moram da priznam da je moje iznenadjenje, u pozitivnom smislu, bilo vidljivo na samom otvaranju Vaše izložbe u Niškoj tvrdjavi. Naime, veliki broj Vaših platna u ne tako malom prostoru galerije ”Paviljon” izloženo je do 23. avgusta. Sada samo ostaje da Nišlije prepoznaju smiraj u ovom kutku i posete izložbu. Izvinjavam se zbog ovako dugačkog pitanja ali evo za početak bih da se nadovežete na moje razmišljanje o stanju u kulturi danas. Dakle, kako opstaju mladi umetnici, kako se dovijaju, koliko je nporno organizovati samostalnu izložbu?
Nemanja Vučković:
Današnja situacija je zaista teška, ne samo za nas umetnike već za sve ljude. Ono čime sa ja vodim i šta me i dalje drži da nastavim da se bavim slikanjem jeste zato što je to moj život i sebe ne mogu da zamislim kako radim nešto drugo. Moj savet svim mladim umetnicima je da budu uporni i da daju maksmimu kako bi uspeli u tome, trud se na kraju uvek isplati.
Što se tiče samog organizovanja izložbe malo je naporno pogotovo kada radiš sve sam. Ja sam imao tu sreću da imam par ljudi koji su mi stvarno pomogli oko svega ali potpuno sam uraditi sve je svakako jako teško. Moraš voditi računa o svemu, propuste ljudi ne praštaju tako da sam se veoma potrudio i moj trud se na kraju isplatio.

Otvaranje izložbe Unutrašnje stanje uma 15. avgusta u galeriji Paviljon

Naziv izložbe je Unutrašnje stanje uma, recenziju kataloga, za ovu izložbu, odlično je napisao Zvonimir Kostić Palanski. Mane, zapravo, interesuje Vaša paralela Unurašnjeg stanja uma i Vašeg čina stvaranja. Dakle, na koji način je uhvatljivo stanje uma jednog slikara, pamćenjem pa delanjem ili slika nastaje korak po korak?
Ja sam umetnik koji se vodi emocijama i slikam  na osnovu mog trenutnog raspoloženja. Neke slike nastaju jednim potezom ali za neke treba više vremena. Unutrašnje stanje uma je definitivno najbolji naziv koji je izložba mogla da dobije.
Želeo sam nešto jednostavno i upečatljivo, na kraju sam to i dobio. Ljudi su dosta komentarisali naziv izložbe a to mi je i bio cilj. Oni koji su pažljivije pogledali slike mogli su na mojim slikam da primete promene mog raspoloženja. U jednom trenutku mogu da uradim sliku i da odmah kažem to je to, ali je za neke, pak, slike potrebno dosta vremena. Umetnik takvu sliku posmatra danima, razmišlja o njoj, ulazi u samu njenu dubinu i oseća je dušom. Tek kada se tako postavite prema slici mozete reći za sebe da stvarate veliku umetnost.

Kolorit bez figuracije je težak zadatak, koji samo dobri majstori umeju da ukrote. Ja zaista mislim da ste Vi uspeli pa mi se iz tog zaključka nameće pitanje Vaše inspiracije. Gde je ponajviše pronalazite?
Pre svega hvala na Vašem divnom zaključku. Svoju inspiraciju pronalazim u prirodi i ljubavi. Vodim se onim što čini život životom. Smatram da bez ljubavi nema života i to je ono glavno što mi daje inspiraciju.
Ko su Vam uzori u slikarstvu?

Moj uzor u slikarstvu je Džekson Polok. Gledajući njegove slike shvatio sam da je to ono u čemu se ja pronalazim i šta zapravo želim da slikam. Volim različitost, posebnost i to je ono što me je osvojilo u ovom slikaru.
Za kraj, mislim da bi dobro došla neka vaša preporuka mladim umetnicima.

Moj savet mladim umetnicima je da ne odustaj nikada. Da se prepuste mašti i pre svega da vole iskreno zato što je ljubav pokretač svega. Moraju verovati u sebe i svoj talenat.

Ivana Mitrović Cvetanović