Jasmina Trifunović

Pre nekoliko dana završen je festival Dev9t u Staroj ciglani. Na njemu ste, između ostalih umetnika iz različitih oblasti, izlagali i Vi.
Približite našim čitaocima koncept ovog festivala, kada su slikari u pitanju.
Ove godine se dosta pričalo o festivalu, bio je odlično posećen tako da bi bilo najbolje  pitati Vas, ono klasično pitanje, kakve utiske nosite sa Deve9t-ke?
Koncept festivala Dev9t je spoj  devet  umetnosti u vremenskom periodu od devet dana i na impozantno velikom prostoru Stare ciglane. Moje tumačenje  je da  su različite umetnosti  povezane kao lanac, da se međusobno inspirišu i pokreću.
Ukoliko jedna od umetnosti prolazi kroz lošu krizu identiteta ta degradacija se širi kao zaraza na druge vidove stvaralaštva, ali ako jedna umetnost ponudi moćnu ideju ona pokreće i inspiriše druge.
Festival Dev9t je za mene revolucija u umetnosti jer  on spaja, okuplja, edukuje i inspiriše. Takođe je i boemska žurka na kojoj  se upoznaju nestvarno interesatni i genijalni umovi. Svakodnevnica, običnost  i rutina su za umetnka kao za ribu mulj, a  na festivalu Dev9t umetnik se oseća kao pastrmka u  izvorskoj bistroj  vodi. To je njegova sredina slobode, stvaranja i mašte.  Ovo je moja treća godina kako izlažem delo na Dev9t. Svake godine kada se festival završi  ja se osećam kao da se budim  iz inspirativnog sna sa ogromnom  stvaralačkom energijom.

''Pešak''

Ambijent Stare ciglane je, bar iz moje perspektive, nezamenljiv. Autentičan je, izazovan, potpuno nekonvencionalan, kao da slikarima nudi novu dimenziju i energiju kada u ovakvom prostoru izlažu.
Moram da priznam da me je u plejadi dobrih slika privukla Vaša, možda zbog odličnog izbora da se baš taj Vaš rad ”Pešak” nađe na festivalu. ‘’Umestio’’ se Vaš Zmaj. Festival ovakvog tipa je mesto povezivanja umetnika različitih profila ali ih je sve manje na našim prostorima. Šta je po Vama uzrok nepostojanja ovakvih interaktivnih  dešavanja?

I previše je u našoj zemlji rustičnih prostora ostavljenih u amanet od velikih propalih industrijskih postrojenja. Ona u sebi nose tragičnu priču komunističkog poleta i tragičnog pada radnika. Prostor čine ljudi i zahvaljujući  umetniku čarobnjaku Viktoru Kišu i timu ljudi oko njega Ciglana je postala magični hram umetnosti.  Umetnik je mag koji iz ničega napravi monumetalno delo. Promovisanjem umetnika društvo se uči  da preduzima, radi i stvara. Za uzrok manjka umetničkih hramova u našoj zemlji kriva je manipulacija industrijskog sistema. Izgubiti individualnost i postati korporacijski rob je savršeno podržavani  životni scenario. Ljudima se decenijama servira priča da je preduzetništvo sramotno, suicidno i nemoralno.  Preduzetništvo  predstavlja našu kreativno snalažljivu moć. Mladim ljudima koji imaju pokretački preduzetnički potecijal se još u detinstvu  servirala priča da je najveći životni uspeh otići iz zemlje. Nedostatak jakih kreativnih heroja  reflektuje se na zatvorene muzeje, promovisanje šund kolača destrukcije, statično gorde  tupe autoritete i potcenjivanje sopstvenih potencijala. Anti umetnička aždaja je uvek postojala,  ali su postojali i heroji  koji poseduju mač stvaralaštva i donose promene.

''Atlantida''

Imala sam priliku da na nedavno završenoj koloniji Evolutivno do umetnosti prisustvujem nastajanju jednog Vašeg dela ”Atlantida”.
Fantastična je bila, bar za mene, Vaša otvorenost prema ‘’ideji’’. Ostali slikari su vredno radili na već pripremljenoj ideji (šta će slikati) dok je Vaša u koraku nastajala, polagano. Asocijacije koje su Vam dolazile, deca koja su Vam prilazila na Adi Ciganliji,  sve to skupa oblikovalo je odličnu sliku magičnog kolorita. Za mene je to bio znak da ne prestajem da pratim Vaš rad. U tom smislu bih Vas i ptiala šta u suštini za Vas predstavlja umetničko delo? Da li je slika proizvod trenutka i doživljaja u tom trenutku ili…?

Stvaranje umetnosti za mene je zapis pararelelnih svetova: opaženog trenutnog i imaginarno emotivnog  sveta. Delo nastaje na mom platnu  kroz tri faze. Prva faza je oslikavanje prvog sveta to je doživljeno i proživljeno. Ova faza je najviše podložna improvizaciji  pod uticajem trenutno emotivnog. Tada se određuje  kolorit i kompozicija. Drugoj fazi dolazi do definisanja ideje. U toj fazi  ja iz hora ideja izdvajam onu koja je najglasnija.  Ideje me bude noću, pojavljuju se u nepredvidivim situacijama. Ponekad ih zabeležim u vidu skice, ali većinom ideja je konstatna misao koja me tišti dok je ne prenesem na rad. Dominatna ideja je obično u obliku pitanja vezanog za duhovni problem, emotivnu fascinaciju ili nekog društvenog demona. Treća faza je završnica, tada sam našla odgovor  na idejno pitanje i beležim ga u detaljima. Težim da u slikarstvu dosegnem ideal naracije  bajke, ona hrani dušu, oplemenjuje um, ali ostavlja naravoučenije, poruku  i nalazi rešenje. Moja teorija je da je slika gotova kad počne da peva, priča i  deluje nezavisno od moje deskripcije. Na  umetnost  gledam kao na melem za čovekovu dušu, njeno osnovno načelo je da spasi, prosvetli, zaleči i pokrene.

Osnivač  ste „JT art ateljea“ za decu, čini mi se da je u Vašoj biografiji akcenat stavljen na rad sa decom do 15 godina. Ovakva izazovnost je izgleda deo Vašeg senzibiliteta. Vedrog ste duha i po dečijim reakcijama odličan pedagog i njihov prijatelj. Možete nam slobodno reći gde Vas mogu pronaći roditelji koji prepoznaju u deci slikarski talenat a ja ću Vas samo pitati koliko je truda i energije potrebno u radu sa decom?
Nekako je neizbežno pomenuti kada ste Vi u pitanju dečije emisije koje
na radio Serboni vodite „Čarobno jutro“ i „Magična noć“, recite nam nešto više i o tome.
Atelje je malog kapaciteta,  nalazi se na Mirijevu i više o samom ateljeu možete pronaći JT art ili na jt_art_atelje. Pokrenula sam atelje shvativši da je likovna edukacija neophodna kao ključni deo estetske promene društva, a da sama prosveta nudi jako malo, skoro ništa. Posvetila sam atelje deci do 15 godina jer je mladi um najmaštovitiji i najproduktivniji. Njihove slike su igra. Rezultati su fascinantni. Kada dete dođe u moj atelje ja ne posmatram  samo njegovu stečenu veštinu crtanja, već način na koji razmišlja i mašta.

Učimo da pričamo priče na radu i da se igramo sa simbolima. Ja im pričam o istoriji umetnosti, tako pokrećemo rasprave i diskusije.Cilj je da se deca oslobode barijera i da steknu samopouzdanje. Deca umetnici su karakteristična jako su emotivna, imaju razvijen osećaj empatije, zbog rano izgrađenih estetskih životnih stavova često im je teško da se uklope u prosečnu sredinu.
Ja sam zadržala dečiji pogled na svet, moj pristup njima nije pristup nadmenog autoriteta, već drugarice koja zna malo više i prenosi znanje. Koliko oni uče od mene toliko ja učim od njih.
U radu sa decom potrebno je ponekad malo strpljenja i taktike, ali većinu vremena je uživanje. Gajim ambiciju da će moji đaci u budućnosti biti moćni kreativni revolucionari. Radijske emisije su došle spontano jer je tim sa Radio Serbone zapazio moje klipove na  „You Tube“ moju pričljivost i lakoću komunikacije sa decom. Jutarnje emisije u 7h su komično bučne jer se snimaju u atmosferi ateljea. Dok drugari slikaju mi zajedno raspravljamo o bitnim problemima, aktuelnostima. Uveče 20 h  pričam, izmišljam bajke i ponekad u tom maštanju imam pomoć najmlađih drugara iz ateljea.

Kultura je danas skrajnuta do neobjašnjivog nivoa. Mnogo je šunda i kiča oko nas. Spaja se nespojivo, jedno veliko zamešateljstvo je na delu. Izgleda, ipak, opstaju i oni koji ne spadaju u ovu kategoriju. Čini mi se da ste Vi dobar primer toga.
Opet jedno klasično pitanje kao savet mladim umetnicima: Kako opstati u velikoj konkurenciji i u, izvinite na izrazu, opštem rasulu kada je umetnost u pitanju.  

Ja sebe smatram za optimističnog borca. Borim se za bolje društvene misaone zahteve. Kultura je izgubila kompas, oni koji je vode nisu umetnički prosvećeni već su samoprozvano bitni, pa i sami lutaju. Pokreće me bes prema količini ružnog i duhovno destrutivnog. Najveći otrov za umetnika je:  lična gordost, pokornost ubeđenjima i prekoreno unutrašnje dete. U umetnosti se opstaje ukoliko umetnik pažljivo posmatra i gaji publiku, ali da pri tom procesu  ostane dosledan sebi i svojim načelima. Njegovo stvaralačko sazrevnje se  postiže upornima radom i spoznajom da sve što stvara ima moć menjanja kulturnih tokova.
Hvala Vam na divnim pitanjima i komplimentima upućenim mom radu, bilo mi je zadovoljstvo, uživala sam.

Ivana Mitrović Cvetanović