”LETOPISI IZ VAVILONIJE I PERSIJE” Jovan Blagojević – ZA DECU OKO NAS I DECU U NAMA

Sa promocije knjige "Letopisi iz Vavilonije i Persije"

Jovan Blagojević je teolog, veroučitelj,  ali i dobar tata koji je svom sinu Aleksandru svake večeri pre spavanja pričao priče. Kao i u orjentalnoj bajci 1001 noć nakon svake završene priče, sledilo je pitanje: ”A šta je bilo posle?” I tako je nastala knjiga Letopisi iz Vavilonije i Persije. Kako njen autor kaže, ona nije samo literatura koja nas postiče na maštu i potrebu da preko svojih junaka pobeđujemo zlo, nego  nas uči kako da, pre svega, pobedimo zlo u sebi.
Zato je ova vrsta literature više nego protrebna ne samo deci, nego i nešto strarijoj publici.Nakon uspešne promocije koja se desila 8. juna u prepunom Parohijskom domu Svetog Save u Beogradu, knjiga nastavlja svoj život. O utiscima sa promocije, o potrebi za ovom vrstom literature ali i predrasudama o istoj, razgovaramo sa autorom Jovanom Blagojevićem.

Promocija knjige “Letopisi iz Vavilonije i Persije”, desila se 8. juna. Dobro posećena, dobro pripremljena… da li je ispunila Vaša očekivanja?
Da, promocija je bila 8.juna u Parohijskom domu pri hramu Svetog Save u Beogradu. Priprema je bila naporna i provukli su se neki manji organizacinioni propusti, ali sve u svemu zadovoljan sam. Promocija je bila veoma dobra i dobro posećena. Naročito je bilo zanimljivo upoznati ljude koji su knjigu čitali u formi rukopisa i svojim pozitivnim komentarima dali podstrek za dovršenje ovog izdavačkog projekta.

Sa promocije knjige "Letopisi iz Vavilonije i Persije"

Kada ste počeli da pišete knjigu (za koju kažete da je nastala slučajno, pričajući priče vašem sinu Aleksandru pred spavanje) da li ste bili svesni kolika je potreba za tom vrstom literature, i koliko deca, ali i odrasli potrebuju tu vrstu knjiga?
Nisam bio svestan, mada mi je već tokom dužeg perioda jasno da na našem govornom području nemamo sredstva popularnog tipa (knjige, crtane filmove, konačno – zašto ne i igrice) koje mogu da imaju edukativni smisao u kontekstu verskog vaspitanja. Time ne želim da kažem da nema literature iz pomenute oblasti, već da ta literatura i druga sredstva nisu prilagođena zahtevima dece koja odrastaju u jednom užurbanom svetu, svetu koji zahteva interaktivne sadržaje, sredstva koja u duhu pozitivnog hrišćanskog vaspitanja podstiču avanturistički duh koji je neizostavni momenat svakog odrastanja. Lično sam ubeđen da je biblijski tekst zaista jedan odličan temelj za oblikovanje sadržaja koji bi zadovoljili dva ključna kriterijuma koja savremeni modeli vaspitanja uzdižu: 1) zanimljiv, uzbudljiv pa i avanturistički sadržaj 2) sadržaj koji može da doprinese izgradnji zdravog člana društva koji se drži viteških principa, etičkih normi, teži socijalnoj pravdi….

Ana Maljević i Jovan Blagojević

U biti svih ljudi krije se potreba za sopstvenim rastom, za prevazilaženjem i nadilaženjem sebe samih. Svako bi bar na pet minuta da bude junak koji pobeđuje Aždahu, zlu karaljicu, avete i nemani… zapravo, da pobeđuje zlo. Kod dece je ta potreba za prepoznavanjem i pobedeom zla još snažnija. Da li ste to imali u vidu kada ste pisali “Letopise iz Vavilonije i Persije”?
Da. Kao što sam već napomenuo, viteški aspekt je jedan od prepoznatljivih momenata koji izvire iz biblijskog teksta. Ono što mislim da je, takođe, veoma značajno jeste činjenica da se ustvari sa tim nemanima najčešće suočavamo u sebi samima, čak možda i češće nego u spoljnom svetu. Spoljni izazovi su podsticaj da u stvari osvetlimo svoje “senke”, a Danilo, Serdah, Misah, Avdenago, Mardohej i Jestira nam pomažu da na njihovim arhetipskim primerima formiramo imitativni obrazac kojim možemo da se rukovodimo u stvarnom životu. To su primeri koji nas podsećaju da su odanost, vernost, istrajnost karakterne crte koje, iako to u odredjenim situacijama ne izgleda tako, omogućavaju uspeh i pobedu.

Da li se bojite da jedan deo društva može da ima predrasude i kritički stav, ako ni zbog čega drugog onda samo zato što su to “izabrane bibliske pripovesti”?
Biblija je je jedan svojevrsni civilizacijski spomenik. Ona nije samo svedočanstvo i izvor vere, već predstavlja višemilenijumski most prema civilizacijama Drevnog Orijenta čije su tekovine, a da toga nismo ni svesni, ugrađene u evropsku civilizaciju. U tom kontekstu upoznavanje biblijskih pripovesti može da bude samo pozitivno. Ne verujem da bi neko imao predrasude prema pokušaju da se iznova i u drugačijoj formi obrade pripovesti iz 1001 noći, a biblijske pripovesti su to.
One proističu iz takvog ambijenta. Onaj ko čita pripovesti o odmetničkim danima budućeg cara Jerusalima – Davida, koji se skriva po pećinama dok njega i njegovu družinu traži car Saul, ne može a da se ne seti Alibabe i četrdeset hajduka. Naravno, biblijske pripovesti nisu samo to, one su i izvor religijskih verovanja. U tom kontekstu, međutim, biblijske pripovesti su takođe ugrađene u temelje civilizacije kojoj pripadamo. Svet bi zasigurno bio mnogo siromašniji bez Rubljovovog Gostoljublja Avraamovog, mileševskog Belog Anđela, studeničkog Raspeća, Mikeranđelove Sikstine, Kralja Davida, Bahovih Pasija, Hendlovog Mesije… Sva ta dela su nastala pod uticajem Svetog Pisma koje je i danas izvor inspiracije i u umetničko-stvaralačkom i u misaono-teoretskom smislu. Štaviše, ozbiljni mislioci koji su bili kritičari hrišćanstva nisu mogli a da se ne uhvate u polemiiku sa biblijskim porukama i motivima (Sartr, Kami, a o Žižeku da i ne govorimo).

Detalj sa promocije knjige

Zašto jedan deo društva ima izvesnu potrebu za distancom od Svetog Pisama i hrišćanskog nasleđa, ako je poznato da je Zapadna civilizacija izgrađena upravo na njenim temeljima?
Naravno, deo savremene posthrišćanske civilizacije ima izvesnu potrebu da se distancira od Svetog Pisma i hrišćanskog nasleđa u celini. Razlog tome, međutim, po mom shvatanju nije u samom Svetom Pismu i hrišćanskom nasleđu, već u njihovoj zloupotrebi. Sveto Pismo i hrišćansko predanje je neretko zloupotrebljavano. Korišćeno je kao opravdanje za ratove, za propagiranje nacionalističkih i šovinističkih ideja i ideologija. Često je odbrana okoštalih društvenih sistema branjenja pozivanjem na “božanski poredak vlasti” na bazi Svetog Pisma i hrišćanskog predanja. U tom kontekstu biblijske pripovesti će se sigurno suočiti sa predrasudama. Očekivanja onih koji bi želeli da u biblijskim pripovestima i Letopisima pronađu potporu za svoj verski zilotizam, netoleranciju, kruto povezivanje nacije i vere (uz pretpostavljanje nacije veri),i represiju drugima i drugačijima,  zasigurno će biti izneverena. Sa druge strane, oni koji imaju predsrasude prema Bibliji kao spisu koji je u osnovi verskog zilotizma, nacionalnizma, društvene nepravde i verskih ratova biće verovatno iznenadjeni idejama koje Letopisi neposredno izvode iz biblijskog teksta. To su ideje univerzalnog čoveštva, poštovanja različitosti (nacionalne i verske), socijalne pravde… Iznenađenje može da bude utoliko veće što Letopisi prenose poruke starozavetnih spisa. Kakogod, svaka obrazložena kritika je dobrodošla.

Kakav je dalji život knjige i gde se može naći?
Nadam se da će knjiga imati buran život. U ovom slučaju formulacija u svim bolje snabdevenim knjižarama ne važi. Tiraž Letopisa je 1500 primeraka, i gotovo da je celokupan tiraž već plasiran. Zahvaljujući pokroviteljima izdanja ceo tiraž se daje na poklon. Za sada najveći deo je preko beogradskih nastavnika Verske nastave podeljen učenicima u osnovnim školama, deo tiraža će doći do dece u domovima za decu bez roditeljskog staranja, decu-pacijente Onkološke klinike… Već razmišljamo o novom izdanju koje će biti namenjeno čitaocima van Beograda (Novi Sad, Niš, Kragujevac…). Postoji mogućnost da će Letopisi biti priređeni i u nekim drugačijim formama (radio drama, animacija…).

Tanja Petrović Miljković