Izložba Vojislava Radovanovića u Poljskoj

Posle nedavno održane izložbe “Crtež kao Događaj” u Galeriji ULUS u Beogradu i uspešne grupne izložbe u predstavništvu UNESCO u Parizu tokom maja ove godine srpski slikar Vojislav Radovanović predstaviće tokom novembra i decembra veliki opus crteža poljskoj publici na izložbi “Doba Plodnosti” u Centru za savremenu umetnostu u Torunu (Centrum Sztuki Współczesnej Znaki Czasu). Srpski umetnik će se takođe predstaviti performansom na desetom po redu festivalu “Točak vremena” (Koło Czasu) koji prezentuje savremene umetnike čiji rad oscilira oko široko shavćenog pojma izvođačke umetnosti. Kao deo ambijentalne postavke umetnik će pored već izvedenih crteža aranžiranih u mozaičku celinu koja predstavlja artificijelni ekosistem, pred publikom izvesti još tri rada na platnu kao akciju stvaranja umetničkog dela – slikarski performans.

Kustos izložbe Mateuš Kožeradzki (Mateuzs Kozieradzki) ističe da se umetnost  Vojislava Radovanovića može opisati kao neka vrsta šamanizma koji se prepoznaje pre svega kroz njegovo interesovanje za mistiku prirodnog sveta. To je priča o slobodi živih bića kao što su, između ostalog, korovi koji su jedna od umetnikovih omiljenih tema. Važan deo Radovanovićevog rada je sam kreativni proces – umetnik počinje od potrage za određenim biljkama u njihovom prirodnom okruženju, a zatim ih donosi u atelje. Ponekad biljke postaju sredstvo za rad, kao u slučaju ciklusa apstraktnih kompozicija nastalih kroz upotrebu biljaka umesto slikarskih četkica.
Umetnik je fasciniran snagom korova i njegovom izuzetnom sposobnošću preživljavanja
 - njegovom mogućnošću da nadživi mnoge civilizacije izrastajući iznad ruševina, čime priroda uzima natrag ono što joj i pripada. Korov tako pokriva ostatke kuća i hramova. Umetnik počinje od naslova “Doba plodnosti”. On vidi lepotu korova. Navodi da nisu svi korovi samo štetni – neke vrste su jestive, neke se dugo koriste u narodnoj medicini, nekima se pripisuju natprirodne moći, a neke se koriste u magijiskim obredima kao i za pripremanje raznih ljubavnih napitaka, korovi u kulturološkom smislu sa sobom nose niz popularnih referenci i simbola. Sve se to zadržalo i čuva se u jeziku, u poslovicama, pričama i izrekama. U narodnoj priči Juda se obiesio o granu jasike odakle ima poreklo popularna izreka “da se neko trese kao jesika”, dok je samo drvo jesike simbol straha. Veoma poznata poljska poslovica “da neko mirise kao nana” povezano je sa upotrebom nane kao biljke ljubavi. Izreka “tiho kao posle setve maka” povezano je sa simbolikom maka i smrti, navodi Mateuš Kožeradzki.