BALKANSKI SEKS I GRAD – ČIPKA I ČOKOLADA

Ništa umetnike ne inspiriše tako jako kao lepota i ljubav. Stanko Holcer je inspirisan lepotom i ljubavlju već dugo i to je postao njegov zaštitni znak. Nakon knjige koju je radio sa Danijelom Božičković i Antiletom Živković, odlučio je da likove iz knjige oživi na pozorišnim daskama i tako je nastala predstava „Balkanski seks i grad: čipka i čokolada“. Iako po mišljenju mnogih na Balkanu žive najlepše žene to ne olakšava i ne rešava odnose međi polovima, naprotiv… komplikuje ih. Kako su predstavu doživeli njeni glavni akteri za Put u Art govore talentovane i mlade glumice: Anita Petković, Svetlana Milenković, Nataša Jaramaz i producent i reditelj Stanko Holcer.

U prethodnom intervjuu koji ste dali za naš časopis povod je bila vaša knjiga (koju ste uradili sa Danijelom Božičković Radulović i Antiletom Anom Živković) Čipka i čokolada, u međuvremenu, Vi ste postavili ( i već godinu dana igrate adaptirani tekst iz knjige “Balkanski seks i grad, čipka i čokolda”) . Vi ste i producent i reditelj u toj predstavi, mnogo obaveza i mnogo odgovornosti, da li Vam prethodna iskustva kada ste bili menadžer pomažu da sve probleme koji Vam se nađu na putu rešavate brže i bolje nego da tog iskustva iza Vas nema…

Stanko Holcer: Tip sam čoveka koji voli izazove, zato sam hteo da se pojavim sa nečim novim. Jednostavno rečeno, moja intuicija bila je pokretač te ideje. Kada sam na promocijama ‘Čipke i čokolade’ video da su pune hale ili sale i da ljudi uživaju, počeo sam da razmišljam o tome na koji način bih mogao knjigu da pretvorim u predstavu. Prisećajući se kako sam u nekoj TV emisiji nazvao knjigu “Balkanski seks I grad”, pomislio sam, zašto da ne? I pokazalo se da sam bio u pravu, ne pamti se da je jedna predstava za tako kratko vreme izazvala tako veliko interesovanje i pohvale javnosti.

Osmišljena je  kao komična priča u kojoj dve najbolje drugarice, plavuša po imenu Čupka i crnka po imenu Čarna, razmenjuju svoja iskustva iz života i razgovaraju o uvek aktuelnim muško-ženskim problemima. Glumci na pozornici oživljavaju sva ona mirenja, razmirice, preispitivanja među parovima koja nemaju kraja. Čarna i Čupka, svakodnevno analiziraju svoje ”nerešive” probleme, dok Zverka, Mikan Kozomara tumači lik zgodnog zavodnika.
Čarna (koju igra Svetlana Milenkovic ) još uvek je slobodna i traži čoveka svoga života, a Čupka (tumači je Anita Petković ), srećno je udata, majka troje dece. Njih dve vode potpuno drugačije živote, a ipak se savršeno razumeju i imaju slične probleme. Da bude malo još zaminimljivije u predstavi  dolazi nam i cajka koja glumi Jaramaz Nataša i ona sve predrasude ubija.Stigla je iz Dalmacije, sa velikim snovima  i malo para… ostalo će publika videti u predstavi, ne bih da sve otkrivam.

Vi ste i producent i reditelj u toj predstavi, mnogo obaveza i mnogo odgovornosti?

Naravno, bilo je teško na početku… uloga reditelja je teška i zahtevna, imao sam sreću da budem okružen  divnim ljudima oko sebe  koji su mi dali smeirnce kako da to izgleda. To su bili moji dugogodišnji  prijatelji kao što je Milan Jelić mogu njemu i još nekim prijateljima da zahvalim na trudu i radu koji su uložili da bi ova predstava bila dobra. Što se tiče posla producenta, nekada je bio ovako, ako ste napunili stadion onda ste uspeli, danas je to drugačije, naravno, iskustva menadžera mi pomažu da sve probleme koji mi se nađu na  putu rešavam brže i bolje. U životu je kao u fudbalu, jedan sam od retkih koji je imao dobro prvo poluvreme, u prvom poluvremenu sam napravio dobar rezultat, pa ga u drugom mogu čuvati. Ono što meni lično smeta je pesimizam svuda oko nas, kažu ljudi da se ne može ništa ili malo toga rešiti u životu, ja mislim da je najvažnije postaviti pravlno cilj, i da kada imate cilj ništa nije nemoguće.

Kod Vas je ljubav uvek tema, tako je i u ovoj predstavi, da li je moguće da se ta tema na neki način zloupotrebi|? Kako se Vi štitite od toga? Kako da ljubav  ne sklizne u banalnost?

Nisam zloupotrebo niti imam  takvu nameru. Za mene je ljubav suština života, ne samo ljubav između muškarca i žene, već ljubav prema ljudima, obitelji, sve što me okružuje. Možda  će  nekome zvučati kao fraza ili kao već ispričana priča ali mene su žene  zloupotrebile… ja jesam romantik i volim to što jesam ali kad vidim da ne dobijam to šta ja želim  povučem se iz price. Nažalost, žene su se promenile danas. Nekada su muškarci prilazili ženi, sada dame biraju, nešto tu nije kako treba… uloge su se promenile. Ja se, naravno, ne ljutim ni jednoj ženi, svi smo žrtve vremena koje ima  nova pravila. Ali ja sam naklonjeniji vremu kada je muškarac bio ono što se od njega očekuje – muškarac, a žena – žena. U takvom poretku ljubav može da egzistira, zato što je ljubav energija, toplina koju osećamo kada se dajemo drugima, jer ljubav nije pohlepna, površna, ona opstaje samo u davanju, tek onda može da pobedi sve prepreke i traje…

Gde ćete sve igrati? Gde će publika imati zadovoljstvo da Vas gleda?

Naša sledeća gostovanja biće u Zaječaru( Pozorište Zoran Radmilović), Centar za kulturu Donji Milanovac, Dom Kulture Vucje,u bioskopu “Jugoslavija” – Vrbas, centar za kulturu Nova Varoš, Narodno Pozorište Leskovac u novembaru,u Kragujevcu, Mladenovcu, Šidu… Mnogo gostovanja I mnogo dobre energije nas očekuje. Radujemo se susretu sa svim divnim ljudima koje ćemo sresti u Srbiji, a očekuju nas i gostovanja u Hrvaskoj, Makedoniji, Crnoj Gori… po celom Balkanu.

Vi ste mlada glumica koja tek treba da dokaže svoj talenat, pri tom, Vaša porodica tj. vaš otac Dejan Petković i tetka (naša proslavljena glumica koja, nažalost, nije među nama) Zlata Petković obeležili su jedno vreme u tadašnjoj Jugosloviji, kako je to kada odrastate u jednoj takvoj porodici i da li je onda neminovno da krenite istim putem?
Anita Petković: Ponosna sam sto sam odrasla u takvoj umetnickoj porodici,gde sam imala velike šanse da nasledim neki od talenata. Ljubav prema glumi i muzici je prisutna od malih nogu, to je bilo moje okruženje i sastavni deo odrastanja. Naravno, izbor je bio na meni, da li ću krenuti putem umetnosti ili ne. Sreća je takođe bitan faktor bilo kojim poslom da se bavite. Kao mala sam bila veoma stidljiva, povučena i mirna da je čak bilo iznenadjenje od mene kada sam saopštila da želim da upišem glumu. Imala sam punu podršku od roditelja. Tata mi je takođe skrenuo pažnju da to nije ni malo lak i jednostavan put i da dobro ramislim šta želim .Ipak sam se odlučila za taj poziv zbog velike ljubavi prema glumi i sceni.

Kako vidite sebe i svoj lik u predstavi „Balkanski seks i grad:čipka i čokolada“?

Lik Čupke mi negde odgovara po senzibilitetu. Ona je porodična žena, koja ima troje dece, muža iz školske klupe, pomalo naivna, ispija ritualske kafe sa svojom najboljom dugaricom i brani stav kao se nekada mnogo lepše živelo bez savremene tehnologije.

Koliko Vam je lik Čupke sličan i da li verujete da prijateljstvo bez imalo zavisti može da egzistira među ženama?

Čupka i ja nemamo mnogo zajedničkih tačaka, osim boje kose i po nekog stava o životu. Verujem u pravo prijateljsto, jer iz ličnog iskustva mogu da kažem da je retko i da treba da se neguje i čuva. Kada imate pravog prijatelja, zavist ne sme da postoji. Nažalost, to je uobčajeno među ženama, a sve više i među muškarcima.

Diplomirali ste 2014. godine, sada je već dve godine kako ste slobodan umetnik, kakva su iskustva mlade, talentovane devojke da se dokaže svojim radom, s obzirom da ima tako malo scena (u Bukureštu, recimo kažu da ima preko trideset scena) koje su mogućnosti date mladom glumcu ovde?
Svetlana Milenković: Da 2014.osnovne studije, a juna 2015. završila sam master studije. Moje kolege i ja smo još uvek mladi, puni snage i entuzijazma, tako da još uvek imamo želju da pokažemo šta sve umemo i šta smo to naučili za 5 godina studija. Verujem da talenat i rad nadju svoj put. Sa tom verom sam upisala fakultet i ona me još drži. Za one koji zaista žele da rade, naći će se neko mesto, neki način. Daleko smo od Bukurešta, ali verujem i dalje da su upornost i talenat prave karte.
U predstavi igrate Čarnu, tipičnu crnku, da li se tako može reći, ili je to još jedna predrasuda prema ženama da boja kose odredjuje karakter?
Naravno da ne. Karakter i temperament nikako ne zavise od boje kose. To su stereotipi i predrasude koje se vrlo stabilno drže kod nas. Mi smo se samo na lep način poigrali sa njima, a šta smo imali  da kažemo na tu temu, čućete i videćete u predstavi.
Gde Vas publika još može videti?
Publika me može videti u predstavama koje su na redovnom repertoaru u Kraljevačkom pozorištu ,u novoj predstavi,komediji “Treći svetski rat” u režiji Dejana Gocića u Nišu i u predstavi “Mračna igra” po motivima “Bračne igre”, Edrvarda Olbija, koja je ujedno i moj master rad.

Događaji iz devedeseti su razdvojili ljude sa ovih prostora u svemu, pa i u kulturi, sada dolazi do saradanje i to pre baš u kulturi. Vi ste rođani u Šibeniku, iz grada koji je dao značajna imena u svetu kluture kao što su Arsen Dedić, Gabi Novak, Vice Vukov, Mišo Kovač… pogodno tle za talente, reklo bi se.. Koliko je to Vas lično inspirisalo?
Natasa Jaramaz: Tako je, kultura je nešto što bi sve narode trebalo da spaja i zato mi je drago da ja budem  deo, pa barem i malog projekta, koji će nasmejati ljude sa ovih prostora. Odrastajući u Šibeniku za mene je bilo normalno da rastem u okruženju gde su bili  toliko veliki umetnici, a u isto vreme i tako mali i obični… za mene je to bilo normalno. I zato su oni moji uzori. Smatrala sam da tako i ja treba da živim tako da se ponašam i bavim nečim vezanim za umetnost.
U Hrvackoj je Vaša porodica poznata, vaš otac je Duško Jaramaz eksluzivac Jugotona, Vaša mama Ljilja Petrović, snimiala je za PGP-RTS, nekada nasleđe koje dobijemo može da optereti pre nego da pomogne, kakav je slučaj kod Vas?
Da. I majka i otac su od najranije mladosti bili eksponirani u muzickim vodama.Tako da sam od malena navikla na taj način života koji je podrazumevao pojavljivanje na Tv-u putovanja i  razna gostovanja mojih roditelja.Tako da mi se tada iz tog ugla činilo normalno i kao da svi tako žive.Nasledje me nije opterecivalo u toliko što se nikad nisam pozivala na ime svojih roditelja i ako su to ljudi u suštini znali… a talenat je isplivavao sam zbog genetskih predispozicija ali pored toga uvek sam želela potvrdu drugih ljudi kompetentnih iz te branše da daju svoj sud,pa sam se tako prijavljivala na razna amaterska takmicenja gde sam na moju sreću dobijala podstrek i potvrdu svojih talenata, tako je mnogo puta bilo iznenadjenja za moje roditelje odkud ja osvojila prvo mesto… šok je bio I kad sam dobila kao nagradu snimanje prvog cd-a kao 18-to godišnja devojčica kad sam pobedila na takmičenju pevača amatera u organizaciji Baneta Obradovica. Takodje ih je sačekalo iznenadjenje iza ugla kada sam pobedila u hotelu Jugoslavija u velikoj konkurenciji kao Mis Estrade. Pokušala sam da se sama borim bez urgiranja roditelja što mi je polazilo za rukom.

Šta očekujete od predstave “Balkanski seks i grad, čipka i čokolada” i od svoje uloge?

Očekujem lepo druženje jer je ekipa nabijena pozitivnom energijom kao i ja… Novo iskustvo, mnogo smeha I, inače,  svima nama fali u ova teška vremena. A što se tiče moje uloge počastvovana sam što sam angažovana barem i u manjoj ulozi da pokažem da se i tu snalazim i što se nalazim pored ljudi koji su veterani u svom poslu i od kojih mogu mnogo toga da naučim.

Tanja Petrović Miljković