Noć Oskara, veče Kris Roka (88. dodela godišnjih nagrada za film)

Ovogodišnja, 88. po redu, dodela nagrada Američke filmske akademije bila je zanimljiva po mnogo čemu, a najmanje po filmovima. Većinu nominovanih ostvarenja, pa i one koji su se okitili ovom (još uvek) prestižnom nagradom, ćemo vrlo brzo zaboraviti, jer je 2015-ta bila godina veoma slabe filmske ponude. Ali dodelu nećemo tako lako zaboraviti. Bilo je to veče za pamćenje. A to se i unapred znalo. Tačnije, već objavljivanjem nominacija, 14. januara ove godine. Zašto? Znate i sami. Akademija je zaključila da su se protekle godine samo pripadnici bele rase istakli u svojim različitim ulogama filmske industrije i podelila je All white nominations (!) Skandal, naravno. Kao da to nije dovoljno, Kris Rok (Chris Rock) je najavljen kao domaćin ceremonije. Neko bi to shvatio kao uvredu, verovatno većina, jer angažovati crnca da „zabavlja“ punu salu belaca, u datoj situaciji se moglo protumačiti ponižavajućim. Ali Kris je ovde video nešto drugo. Video je priliku. I iskoristio je. U potpunosti. Uvodni monolog na svečanoj 88. dodeli je bio inteligentan, ironičan, na trenutke ciničan, i sve vreme beskrajno duhovit. Bilo je prozivki na obe „adrese“, i puno uvređenih kiselih osmeha u Dolbi teatru u Holivudu. Jer, kako je ispravno primetio, Oskar je rasistička manifestacija u istoj meri koliko i seksistička, pošto Akademija razdvaja kategorije glumačkih ostvarenja na muške i ženske. Ergo, njegov predlog je da se uvedu i posebne kategorije za pripadnike crne rase. Vrhunac apsurda i vrhunac večeri. A nagrade? Oskudna ponuda i poneki diskutabilni izbor dobitnika. Alehandro Gonzales Inaritu (Alejandro G. Iñárritu), drugu godinu za redom, dobio je priznanje kao najbolji reditelj. Pre njega, to je pošlo za rukom samo još dvojici, legendarnom Džonu Fordu i Džozefu Mankievicu (Joseph L. Mankiewicz). Potonjem pre 65 godina. Toliko je i prošlo do ovogodišnjeg slučaja. Verovatno iznuđenog. Leo (Leonardo DiCaprio) je konačno, iz šestog pokušaja, uspeo da ponese kući zlatnu statuu. Društvene mreže su se usijale, a tweeter je samo u toj minuti proglašenja ima preko 440.000 reakcija (retweets). A Lubecki (Emmanuel Lubezki), ili Čivo, kako mu Leo i Inaritu tepaju, uspeo je treću godinu za redom (!) da dobije priznanje Američke filmske akademije za najbolju fotografiju, i tako postao najuspešniji direktor fotografije u holivudskoj industriji.

Ovaj trio je okupljen oko nedovoljno ubedljive antivestern epopeje Povratnik (The Revenant), pa samim tim, uz neosporne talente koje sva trojica poseduju, ostaje nedoumica šta su tačno članovi akademije ocenjivali. Jer, ako su reditelj, dir. fotografije i glavni glumac zaslužili i dobili oskara, gde je nestao proizvod? Šta bi sa filmom? Zanimljivo je, takođe, da je najsvetlija tačka filma, Tom Hardi (Hardy), ostao uskraćen za nagradu.

Zaboraviće uskoro gledaoci i „Pod lupom“ (Spotlight), zvanično najbolji film prošle godine. Zaboraviće ga prvenstveno zbog neupečatljive režije Toma Makartija (Tom McCarthy), koja je ovu odlično napisanu dramu (takođe nagrađenu oskarom) načinila previše „televizičnom“. Ono što je moglo biti u rangu Svih predsednikovih ljudi, vizuelno je u zaostatku za HBO serijama. Neshvatljivo. Na kraju, treba pomenuti i da je novi deo franšize Pobesneli Maks (Mad Max: Fury Road), mezimac  Džordža Milera (George Miller), pokupio šest nagrada, uključujući onu za najbolju montažu. Nisu sve ključne, ali svejedno, ogroman uspeh za čist žanrovski film. Gubitnik večeri je veoma dobar Marsovac(The Martian), sa čak sedam nominacija i nijednom nagradom. A bila je moguća za najbolji film, glavnu mušku ulogu, adaptirani scenario… No, ako ništa drugo, bar se vremešni Ridli Skot (Ridley Scott) vratio u formu, i to baš putem svog omiljenog žanra – naučne fantastike. Bilo, prošlo, ne ponovilo se. Nadajmo se. Kompletnu listu pobednika možete pogledati ovde:
88 Oskar

Chedous