Svetislav Bule Goncić – Gluma je igra

Svetislav Bule Goncić u seriji ''Na slovo na slovo''

Malo je glumaca sa ovog područja koji bi mogli da se pohvale tako raznovrsnim i inspirativnim ulogama, a da  njihova karijera, pri tom, traje tako dugo kao što je slučaj sa glumcem Svetislavom Buletom Goncićem. Još kao dete glumac, zajedno sa Slavkom Štimcem, osvojio je gledalište ulogom Raše u  filmu „Zimovanje u Jakobsfeldu“ Branka Bauera. Briljirao je pored Sonje Savić u „Šećernoj vodici“, dobio nagradu Ćuran za ulogu Dafne u predstavi „Neki to vole vruće“(Pozorišta na Terazijama), oprobao se i kao reditelj (Dr Džekil i  Mr Hajd (SKC) i Dama sa kamelijama (BDP)). Dobio je ulogu rimskog senatora u režiji čuvenog Rajfa Fajnsa u “Koriolanu”.
Od 1996. do 1998. godine bio je upravnik pozorišta na Terazijama. Stalni je član “Ateljea 212”. Učestvovao je u rimejku, na radost najmlađih, kultne serije ”Na slovo, na slovo”. U ovom trenutku za Svetislava Buleta Goncića najvažniji zadatak je, otkada je postao v. d. upravnik Ustanove kulture „Vuk Karadžić“, da postavi stvari i sistem na noge, kao i, napraviti takvu klimu, u kojoj će svi moći da rade i iskažu svoju kreativnost.
O tome koliko svi moramo da budemo hrabri  i prihvatamo novine koje donosi 21. vek za Put u Art govori Svetislav Bule Goncić.

Koja je razlika između vremena kada ste bili direktor Teatra na Terazijama i sada u Vuku?

Svetislav Bule Goncić: Suštinski, nema neke bitne razlike… i tada i sada bez obzira na političke i druge okolnosti, ljudi su imali i imaju potrebu da idu u pozorište. Posle obavljenog posla, posle tekućih obaveza, pojavi se potreba za teatrom… za nekim pročišćenjem. Ono što je problem jeste činjenica da se sistem nije promenio još od doba samoupravnog socijalizma. Ne samo u pozorištu, i na drugim mestima… ljudi nisu spremni na promene, a do promena mora da dođe jer se svet promenio i mi smo se hteli ne hteli – promenili. To tržište po kome svi pljuju je uvek postojalo, oduvek je moralo nešto nekome da se proda… u umetnosti novac, naravno, ne bi trebao da igra tako važnu ulogu jer dobru predstavu možete da napravite bilo gde… čak i na nekoj improvizovanoj pozornici i da to bude genijalno. Ali ta rutina na koju smo se navikli kao društvo nije dobra. Ljudi će pre raditi za dvadeset hiljada nego da pokušaju nešto da promene.
Ja sam uvek bio zagovornik promena, iako je to krajnje neizvesno… ali  ukoliko promena i rizika nema, nema ni boljitka, nema napretka… Ono što u Vuku sada radimo je dovođenje stvari u red, moramo da napravimo balans između rashoda i prihoda i da na kraju prihod bude veći. Ja ne očekujem da stvari mogu tako brzo da se srede, potrebno je makar dve godine da bismo videli neke rezultate, sada je evo godinu dana (od decembra prošle godine) kada smo krenuli da uvodimo novine i za sada, mogu reći da je to dalo rezultate. Cilj je da stvorimo klimu u kojoj će se šansa dati mladim ljudima. Otvoren je konkurs za mlade ljude sa FDU-a iz Beograda, Novog Sada i Prištine, oni će svojim delima i predlozima bitno uticati na koncept i repertoar ovog pozorišta.

Kada govorim o prošlim vremenima, moram da naglasim da je bilo i tada genijalnih predstava i odličnih glumaca na čijim ramenima i mi stojimo, ali kako su oni nama bili oslonac, tako je na nama da mi sada budemo oslonac mladim ljudima koji dolaze, a kojima ni malo nije lako da iskažu svoj talenat, jer je sve protiv njih. Zato sam ja za to da se iskoriste prostori koji zvrje prazni i da se daju mladim kreativnim ljudima na korišćenje, ne mora sve da bude institucijalizovano.

Kadar iz filma ''Šećerna vodica''


Osim što ste širom otvorili vrata mladim ljudima i dali im šansu, na šta ste još stavili akcenat, šta je za Vas bitno da teatar pokaže i na šta   da ukaže?

Na problem žene. Zato je tema ove pozorišne sezone –  Žena. Moram da naglasim da ma šta mi mislili sa ovih prostora i dalje je uloga žene u društvu podcenjena, ali je,  nažalost, ona   i zlostavljena.O tome mora da se govori… To je ozbiljna stvar i zato je to naša tema… Biće priča o Milevi Anšajn, biće baletska predstava “Banović Strahinja” zato što je on  preteča modernog emancipovanog muškarca, onog koji oprašta, tu je predstava “Sluškinje” sa Katarinom Radivojević, Marijom Vicković i Leanom Vučković. , imamo odličnu glumačku postavu u svim predstavama i oni su  vrlo raspoloženi da igraju ovde u Vuku, naravno, i publika je vrlo zainteresovana da vidi šta smo spremili.

Šta je za Vas gluma i koji su Vam planovi  za budući period?

Gluma je igra, glumac je neko ko se stalno igra… ako to zaboravi onda je u problemu. Ne treba sebe shvatati isuviše ozbiljno, treba sebi dati  slobodu u igri, i tada uživate i vi na sceni i publika. Nakon svih ovih godina u glumi i režiji, rešio sam da se posvetim ovom teatru kako bismo stvari učinili boljima i otvorili nove mogućnosti za mlade ljude, toliko im dugujemo.

Tanja Petrović Miljković