Beč

Zgrada Parlamenta (za vreme Austro-Ugarske znana kao Reichsratsgebäude)

Put ka zapadu neminovno vodi preko najvećeg grada Austrije, Beča, koji ležeći na obalama Dunava kao gromada nosi epitet nekadašnje carske prestonice. Kao da je spona čitave Evrope, čim kročite na njegovo tlo, obuzme vas neobičan stres, od te velike pompezne strukture u kojoj se, već u prvom trenu, oseti miris nekadašnje imperije.
Nalazi se u severoistočnoj Austriji na najistočnijem proširenju Alpa. Njegovo istorijsko središte upisano je na UNESCO-v popis mesta svetske baštine prvenstveno zbog bogatstva arhitekture koja uključuje barokne dvorce sa parkovima, građevine bečkog neoklasicizma, ali i urbanistički kompleks Ringstraße iz devetnaestog veka, u kojem se smenjuju građevine, spomenici, parkovi i fontane.

Trg Marije Terezije

Beč je odavno postao značajno turističko odredište, ponajviše zahvaljujući mnogobrojnim raskošnim kulturno-istorijskim spomenicima iz doba Austro-Ugarske Monarhije, raznolikoj kulturnoj ponudi i naslovu muzičke prestonice u kojoj su između ostalih stvarali Betoven i Mocart.
Nadmoć ovog grada ne primećuje se samo u njegovim građevinama već u tom osećaju kada šetate njegovim ulicama da će vas progutati tako velike i moćne strukture kakve on ima. U tom smislu najbolji primer je Trg Marije Terezije u čijem su zagrljaju dva muzeja blizanca koji omeđuju sam trg. Jedan je Prirodnjački muzej a preko puta njega Muzej istorije umetnosti. 

Spomenik posvećen kugi

Iako impozantni ovi muzeji su nekako u senci, bar meni, zbog tog spomenika posvećenom Mariji Tereziji. Interesantno je da je ovaj centralni deo trga koji zauzima gromada od spomenika otkriven 1888.godine i to 108 godina nakon smrti Marije Terezije. Spomenik prikazuje nadmoćnu caricu visoko iznad svojih podanika sa četiri fontane koje su toliko pravilno raspoređene da to prosto začuđuje.
Mene je, recimo, i zgrada Parlamenta zadivila bukvalno u prvom trenu kada sam je, tako moćnu, videla. Za vreme Austro-Ugarske znana kao Reichsratsgebäude ova građevina je jedna od najmonumentalnijih na bečkoj Ringstrasse i jedan od simbola današnjeg Beča. Danas je sedište Austrijskog Parlamenta i njegova dva doma; Nacionalnog veća i Saveznog veća. Ima brojne sobe za parlamentarne odbore, biblioteke, predvorja, spavaće sobe, barove i dvorane za manje skupove. Ovde se održavaju sve važnije državne ceremonije, kao što je polaganje zakletve Predsednika Republike Austrije.
U ulici Graben, recimo, postoji spomenik kugi koji je takođe zanimljiv u svakom smislu. Sweden platz i okolina su u istom raskošnom maniru a odatle ka St Stefan katedrali je Grčka četvrt sa mnogim lepim restoranima koje treba videti. U toj ulici koja spaja Švedski trg sa katedralom živeo je i Dositej Obradović

Pre svega, moram na prvom mestu da istaknem, da sam bila potpuno fascinirana gradskim prevozom u ovom gradu. Naime, čitav grad je bez saobraćajnih gužvi i koliko sam do sada evropskih gradova obišla moraću, skromno ipak, da konstatujem da je Bečki javni prevoz jedan od najorganizovanijih u Evropi, koje sam videla. Toliko je dobar, da mi je poznanica koja živi u Beču rekla da mnogi ljudi koji tamo žive, i poseduju automobile rado koriste, zapravo, javni prevoz za odlazak na posao što je za nas Balkance malo nesvakidašnje.

Neminovno je pomenuti i Hofburgkraljevsku palatu, koja je bila dom nekim od najmoćnijih ljudi u austrijskoj istoriji, uključujući Habsburšku dinastiju i vladare Austro-Ugarske. Trenutno služi kao službena rezidencija austrijskog predsednika. Takođe je poznata i kao zimska rezidencija, dok je dvorac Schönbrunn poznat kao letna rezidencija.

Bečki Burgtheater je ponos ovog grada, bar sam ja tako doživela ovo pozorište. Posle pariske Comédie-Française najstarije je evropsko stalno pozorište. Od svog je nastanka do danas uzor svim državnim pozorištima u Evropi. Bečki slikar Gustav Klimt, zajedno je sa bratom, oslikao je stropove pozorišta između1886. i 1888.godine. Ono što se već na prvi pogled i izdaleka vidi jeste raskoš ovog pozorišta a tom maniru se pridružuje i državna opera Wiener Staatsoper.

Bečki Burgtheater-glavno pročelje

Katedrala sv. Stefana

Jedna je od najpoznatijih opera na svijetu. Svečano je otvorena izvedbom Mocartove opera ”Don Giovanni” 1869.godine, a ja nikada neću zaboraviti veliki, veliki red ispred ulaza u ovu operu koji sam tamo zatekla. Verujem da su se, nakon nekoliko sati čekanja, za kartu svi oni ljudi usrećili nekom od predstava.
Simbol austrijske prestonice je po mnogima, katedrala Svetog  Stefana čiji je mir, bar za moj pogled, narušen jednom premodernom građevinom tik do nje. Još od 12. veka smeštena je u najstrožem centru grada. Bečka katedrala duga je 107, a široka 34 metara i predstavlja najvažniji verski objekat u Beču. Građena je u gotskom stilu sa prepoznatljivim mozaičnim krovom, koji se sastoji od preko 200.000 crepova, po velikim i teškim zvonima i po visini svojih tornjeva. U Drugom svetskom ratu požar sa okolnih građevina se proširio na severnu kulu katedrale  i drveni okviri krova su uništeni. Na katedrali se nalaze dvadeset i tri zvona, od kojih je zvono sv. Marije teško 20 tona, što ga čini najtežim zvonom u Austriji i drugim po težini u Evropi. Betoven je, recimo, otkrio stepen svoje gluvoće kada je, jednom prilikom, ugledao jato ptica koje izleću iz kule u kojoj se nalaze zvona, a  nije čuo njihov zvuk.
Beč jeste, svakako, grad o kome se može napisati mnogo zanimljivih detalja, ovi gore pomenuti su moj izbor. Ja vam i u ovom tekstu preporučujem agenciju Pary Travel čiji je aranžman za obilazak ovog grada odličan. Ako se odlučite za produženi vikend nemojte se odmah uplašiti, kao ja, svih tih ogromnih građevina koje ćete tamo videti, a meni ostaje samo da vam poželim SREĆAN PUT:

Ivana Mitrović Cvetanović