Imati ili biti?

Dragi moj čitaoče,
Kada si poslednji put poželeo da napišeš pismo  nekom za koga znaš da će sve što mu budeš napisao razumeti, baš na način koji ti očekuješ? Ko će odgovoriti, toplo i sa puno ljubavi, sa kim si se povezao, istinski, bez rezerve. Možda – zauvek! (Ako zauvek može da bude kategorija nas smrtnika). Ali, razumeš, biti sa nekim u posebnoj vezi  je za mnoge nedostižan san. Naša stvarsnost su instant prijateljstva, instant ljubavi, instant život . Zato  imam potrebu da se obratim baš tebi…
Da li se ikada zapitaš “Ko sam ti”? Razapet između uma i emocija, slobode i ropstva, ljubavi i mržnje. Bačen u svet koji ti nekada nudi preobilje a nekada očaj. U kome ti  niko ništa ne garantuje a vrlo često od tebe se tražiti sve! Pre tebe živeli su milioni i milijrde ljudi… neki su ostavili svoje misli, teorije, zakone… pokušavši da ljudima koji žive sa njima i posle njih pomognu da odgovore na naizgled jednostavno pitanje “ŠTA JE ČOVEK?“  Kruna stvaralaštva ili posrnolu biće?  Ali, na to pitanje mora svako od nas da odgovori – sam! Ometanja će biti sa svih strana, ometeće te loš Tv program, žuta štampa, loši ljudi, ometaće te sopstveni bes, nemoć, lenjost… ali na kraju tog teškog puta moći ćeš da kažeš :
”ČOVEK SAM, KRUNA BOŽJEG  STVARAŠTVA!”
Na putu ćeš sresti mnoge ljude, bićeš suočen sa mnogo situacija, moraćeš da doneseš mnoge odluke, moraćeš da preuzmeš odgovornost za svoj život, na tom putu naučićeš da nisi sam i da je muka veći ujedinitelj – nego konfor, da će sa tobom podeliti svoj ručak, pre, čovek koji ima samo jedan sendvič nego onaj koji ima deset…  volećeš i voleće te, mrzećeš i mrzeće te…  ali ne daj da te mržnja i zavist nadvladaju, igraj na kartu ljubavi i kada od nje svi odustanu…  nisu oni u pravu – ti si!!! Uprkos gorkom iskustvu, ne odustaj! Ne slušaj cinike, šta bi dali da ga imaju… ali, avaj, trampili su ga za konfor, fensi garderobu, brz auto i vilu na moru. Čuvaj svoju porodicu, čuvaj svoj mir ali se hrabro bori za slabije I svoje mesto pod suncem. Niko ti neće garnatovati slobodu – moraš  je ostvajati! Shvatićeš da je jedina tvoja šansa – u razvoju, svakoga dana, svakog trenutka i svake sekunde trudi se da budeš bolji, ne bolji od drugih nego bolji od sebe juče…  svakoga dana postavi sebi jednostavno pitanje:”Ko sam ja?” samo u toj spoznaji moći ćeš da napreduješ. Kada budeš znao odgovor na to pitanje moći ćeš i da odgovoriš na pitanje: ”Ko sam ja u odnosu na njega ili nju?” Tek tada tvoj život će dobiti pravu notu i smisao, tek u nalaženju savršene osobe za tebe postaćeš celina i onda ćeš  – BITI. U tom bivanju nećeš prioritet dati IMANJU, bićeš srećan da jesi, takav kakav jesi! Ograničen vremenom, ali zagledan u večnost. Jer  samo u toj ljubavnoj celini ćeš misliti da si dosego večnost, samo u ljubavi ćeš imati prvilegiju da osetiš njen ukus. Čuvaj je, ne odustaj od nje  jer u njoj je tvoj smisao. I kada te cinici opkole i poseju seme sumnje, ne veruj im… to su jadne duše koje su odustale od života, od sebe samih. U suštinskom pitanju ”ko sam ja?” naći ćeš i odgovor kakav treba da budeš da bi bio… I svako drugo pitanje će ti biti lako, pa i ono da li je važnije: IMATI LI BITI?

Aleksandra J.