Skriveno lice mode—Martin Margiela

U modnim krugovima se govorkalo da je dizajner Martin Margiela ponekad sedeo na sopstvenim revijama, u redovima publike, tako da ga niko ne prepozna. Kao što su lica manekenki, na njegovim revijama, bila prekrivena maskama ili velom i ovaj dizajner je skrivao lice, odbivši da se fotografiše i javno pojavljuje.
Gledati odeću na profesionalan način značilo je gledati u nju samu, a ne u ličnost manekenke koja je nosi. Margielino angažovanje predstavljalo je snažan otpor elitizmu i kultu slavnih ličnosti, kao i vladavini novca koja je često svojstvena modnim krugovima. Ipak, ovaj dizajner je svoj najveći doprinos, zapravo, dao svetu visoke mode, spajajući nespojivo. Savršeno ukrojena odeća načinjena od recikliranih rukavica, zavesa, plastike, jute, papira i raznih drugih materijala, značila je da je moguće svakodnevicu preoblikovati u luksuz.
Osnovao je svoj brend pod nazivom Maison Martin Margiela 1989. godine, nakon nekoliko godina rada u ateljeu Jean Paul Gaultiera.“Nisam imao čemu novom da ga naučim, njemu nije bio potreban učitelj”, kazao je Gaultier. “Znao sam da je dobar, ali nisam znao da je baš toliko dobar.”


Svoje prve kolekcije predstavio je u oronulim halama i drugim napuštenim zdanjima.
Mesta na revijama nisu bila numerisana, posetioci su zauzimali sedišta prema vremenu dolaska, ili su čak bili isprovocirani da zauzimaju pozicije za koje smatraju da im po časti pripadaju. Kao modele je koristio osobe koje nisu imale standardne proporcije manekena ili su bile nesavršene na bilo koji drugi način. Perike, maske, užad, izvrnuti šavovi, postave i naramenice—cilj je bio proces kreiranja učiniti što manje zagonetnim. Dok je pokrivao lica, ovaj inovativni dizajner je, zapravo, razotkrivao i prekrajao modu.
Na etiketama odeće koju je proizvodila njegova modna kuća bili su rukom ušivani brojevi od 0 do 23, bez naziva brenda. Mnogi kupci su nosili  Margiela odeću ne znajući koji brend je u pitanju. Ipak, ova antikampanja je imala dubok odjek.
„Svako ko je svestan života u savremenom svetu je pod uticajem Margiele“, ovako ga je  najbolje opisao dizajner Marc Jacobs za časopis Women’s Wear Daily, 2008. godine.

Možda se Margiela za ovo mesto izborio iskoristivši trenutak u kome je došlo do ekspanzije kulta supermodela i kreatora koji su dobijali status zvezda, i usmerio rad u suprotnom smeru, na taj način “utešivši svet saznanjem da se moda može stvoriti od bilo čega”.
Margiela je ponekad davao intervjue putem e-maila i faksa, pri tome uvek govoreći u prvom licu množine, na taj način poručujući da je odevni predmet proizvod rada kako modnog dizajnera, tako i krojača i svih drugih zaposlenih u kompaniji. Rad svakog pojedinačnog zaposlenog je utkan u odevne predmete i kako takav, vredan je pomena.

Brend Maison Martin Margiela je 2002 većinski otkupila OTB grupa na čelu sa Renzo Rossom, stvaraocem brenda Diesel. Već tada su kružile glasine da se Margiela polako udaljava od kompanije zbog neslaganja sa dizajnerskom vizijom, zbog svoje želje da bude daleko od reflektora i pompe, da bi, 2009. godine, Renzo Rosso izjavio da Margiela “baš i nije uključen u dizajn već duže vreme”, odnosno “da i jeste i nije tu” i da je suština novog Margiela koncepta u timskom radu. Kasnije iste godine je objavljeno da je Margiela trajno napustio kompaniju i da novi kreativni direktor neće biti imenovan.

Ipak, radikalni zaokreti u svetu modnih kuća nisu retka pojava. Imenovanje dizajnera Johna Galliana za kreativnog direktora Maison Martin Margiela brenda svakako je predstavljalo temeljnu promenu u načinu rada. Ime je promenjeno u Maison Margiela, a Galliano je na kraju svoje prve kolekcije izašao i poklonio se publici u belom mantilu koji predstavlja uniformu zaposlenih u ovoj kompaniji. Iako potpuno različiti u stilu i koncepciji, Martin Margiela i Galliano imali su nešto zajedničko- i Galliano je, iako iz drugačijih razloga, izgubio mogućnost da radi u brendu pod sopstvenim imenom.


Mnogi su bili nestrpljivi da vide kako će Galliano pomiriti
svoju naklonost prema kreiranju prenaglašene ženstvenosti, korseta, vrtoglavih potpetica, veštačkih trepavica i pompe svake vrste, sa tradicijom Margiela kuće koja je negovala intelektualni i konceptualni pristup. Međutim, izgleda da je ipak sam avangardni stav i pomeranje granica ono što je obeležilo Margielin rad, a Galliano je uvek imao težnju da šokira i eksperimentiše. Posle prvih par kolekcija za Margielu u kojima je Galliano oprezno ispitivao svoje mogućnosti, u kolekciji visoke mode za jesen 2015. godine je odlučno i veoma uspešno spojio duh kuće Maison Margiela, svoju ličnu inspiraciju i ono što bi se moglo nazvati avangardnim. Modna scena je konačno oživela, a Galliano je pokazao da je, posle životne drame i unutrašnje promene vratio sebi i svojoj kreativnosti.
Rad Martina Margiele je vidljiv u savremenim modnim tendencijama, iako je on sam otišao putem anonimnosti. Njegove ideje nas podsećaju da je promena ta koja čini suštinu života, promena koja se ne završava samo u domenu odeće. Ne znamo čime se Martin danas bavi ili šta misli o Gallianovom dizajnu za brend koji je osnovao, ali, svakako neko od nas oseća da nam je pružio pravo da ukoliko skrojimo odeću od starih materijala, u njoj hodamo kao po modnoj pisti.
Hvala mu na tome.

Olga Mihajlović Blagojević