Lu Andreas Salome – žena zagonetka

Lu Salome

„Da li je moguće voleti nekoliko muškaraca, svom silinom, svakog na poseban način, drugačijom stranom srca i biti svoja, ne biti ničija? Biti obožavana i voljena, a biti sama?“

                                                               Lu Salome Andreas

Šta je Lu Salome činilo tako fatalnom i drugačijom? Kako je uspela da do te mere opčini najveće umove svoga doba? Bila je erotski i duhovno neodoljiva za  sve muškarce koji su imali tu sreću ili nesreću da se nađu u njenoj blizini. Tri imena, ipak, zavređuju da budu pomenuta: Fridrih Niče, Rajner Marija Rilke i Sigmund Frojd. Svako od njih je bio deo njenog života i u svakom od njih ona je ostavila svoj trag. Ali,  ko je bila ta fatalna žena?

 

Rođena je u Sankt – Peterburgu  12. februara 1861. godine, u porodici Gustava fon Salomea. Njen otac bio je nemačkog porekla ali u službi cara Aleksandra II Romanova. Možda upravo činjenica da je u Rusiji rasla i sazrevala davala joj je jednu dozu dubine i produhovljenosti koja je uz njeno Nemačko poreklo stvarala neobičnu i neodoljivu kombinaciju. Činjenica  je, da je bila zaštićeno i omiljeno dete u porodici, pored petorice braće (ona je bila dugo očekivana kćer) kojoj su  rado udovoljavali  u svakoj želji i hiru.Ta okolnost od  Lu je stvorila drugačiju devojku koja je od svega najviše volela i želela – slobodu.

Od ranih dana pokazivala je interesovanje za filozofiju, religiju i nauku. Njen radoznali um očekivao je odgovore na duboka pitanja. Prvi muškarac koji je bio blizu da zadovolji njenu intelektualnu radoznalost bio je holandski pastor Hendrik Gijo. Omiljen i vrlo ugledan (bio je i nastavnik deci cara Aleksandra II Romanova) to je za Lu koja je imala tek 17.godina, bilo dovoljno da od njega napravi idola. Ipak, u maju 1878. godine  skupila je hrabrost i napisala mu je pismo: “… Pišem Vam, gospodine pastore, 17-godišnja devojka, koja je jedinica u svojoj porodici  i u sredini svog okruženja, jedinica i u tom smislu što je usamljena u svojim shvatanjima, niko ne deli sa njom iste vrednosti, da ne govorimo o tako ozbiljnim i dubokim pitanjima“. Pastor ne samo da joj je odgovorio nego joj i zakazao sastanak. On je imao  42. godine i brak. Ipak, pastor je polako gubio glavu za njom. Pričalo se da joj je dozvoljavo da piše i njegove propovedi, od kojih je jedan umalo izazvao skandal. Njegova opčinjenost Lu bila je tolika da je u tajnosti pripremao razvod. Baš nekako u to vreme umire i otac Gustav fon Salome i pastor sakuplja hrabrost da zaprosi  Lu. Za nju je Gijo bio autoritativna ličnost, slična Bogu ili ocu. Prisluškujući razgovor svoje majke i pastora Gija, Lu kao da se trezni od zanosa:
„Kada je došao odlučni i neočekivani momenat, kada je meni ponudio da osetim najveću nasladu zemnog života, osećala sam se nespremna za takvo iskušenje. Onaj koga sam smatrala za božansko biće, u jednom trenutku je nestao iz mog srca, i postao mi tuđin.“  Ne samo da je odbila prosidbu pastora Gija nego je i bukvalno pobegla iz Sankt – Peterburga u Švajcarsku.

I dalje željna znanja počela je da pohađa predavanja kod čuvenog profesora Bidermana, kako je, vrlo brzo, privukla njegovu pažnju, majka u strahu da se ne ponovi iskustvo sa pastorom nagovorila je kćer da prekine studije i odvodi je u Rim. U Rimu počinje jedno drugačije poglavlje Lujzinog života koje će od nje stvoriti mit koji živi i danas.


Salome, Friedrich Nietzsche

Te  1882. godine, zajedno sa majkom, odlazi da poseti majčinu prijateljicu Malvidu fon Mejzenburg. Radi se o ženi koja je bila poznati revolucionar, pisac, ali i bliska prijateljica Fridriha Ničea. U njenoj kući u Sorentu, Niče je napisao svoju kinjigu „Ljudsko, suviše ljudsko“ (Mennschliches, Allzumenschliches). Njegov dobar prijatelj Pol Re prvi je napravio kontakt sa Lu Salome i istog momenta podlegao njenim čarima. U krugu ljudi koji su u tom momentu bili deo Malvidinog društva, crpila je ideje i ulazila u svet za kojim je čeznula čitav svoj život. Još uvek nesvesna do koje mere može da vlada muškarcima, prioritet njenog života bio je obrazovanje. I Pol Re i Fridrih Niče bili su više nego raspoloženi da svoje znanje podele sa Lu… tako počinje čudno druženje Lu, Pol Rea i Ničea u kome je bilo svega sem fizičkog kontakta. Vrlo brzo počinju da žive u čudnoj komuni. Lu najpre prosi Pol Re i ona ga odbija… Niče nesvestan emocija svoga prijatelja moli Pola da u njegovo ime isprosi Lu… ona, naravno i, Ničea odbija.

Niče pod jakim uticajem svoje sestre Elizabet (od koje i finansijski zavisi) počinje da sumnja u odnos Lu i Pola ubeđen da njihov odnos nije tako čedan kako mu oni predstavljaju. Niče još jednom prosi Lu, ovoga puta sam, i ponovo biva odbijen. Očajan piše pismo koje odiše očajem zaljubljenog muškarca. Napušta tu čudnu zajednicu i piše svoje najznačajnije delo „Tako je govorio Zaratrustra“, inspirisan upravo Lujizom Salome.
Pre potpunog napuštanja zajednice, odlazi kod fotografa i tu nastaje intrigantna fotografija njih troje i njegova tako eksploatisana rečenica:“Ideš ženama? Ne zaboravi bič!“

Salome, Nietzsche, Paul

Salome, Nietzsche, Paul

Nakon odlaska Ničea iz njihovog života, Lu i Pol nastavili su još par godina zajedničkog života. Njihova veza se prekida i njega zamenjuje Fridrih Karl Andreas. Pol Re umire pod čudnim okolnostima, pad sa litice u Švajcarskoj baš sa mesta koje je tako često posećivao u šetnjama sa Lu (mnogi su ubeđeni da je u pitanju bilo samoubistvo). To nije usporilo Luino intelektualno stvaralaštvo i strast.

Udaje se za Fridriha Karla Andresa pod čudnim okolnostima. Prvo odbija njegovu prosidbu, a onda Andras preti da će se ubiti, Lu  je naterana da pristane… ali, pod jednim uslovom, da nikada ne dele bračnu postelju. Fridrih Karl Anreas pristaje na taj uslov. Mnogi savremenici tvrde da brak koji je trajao čitavih četrdeset godina, nikada nije konzumiran. Neobična priroda Lu pokazala se i kada je Andres dobio ćerku sa svojom služavkom, Lu je o njoj brinula kao da je njena – posvećeno i s ljubavlju.

Salome, Andreas

„Vatra i led“  tako su je opisivali savremenici. Zagonetna žena, koja je svoje devičanstvo uspela da sačuva do tridesetpete godine, nakon čega postaje opsednuta mlađim muškarcima a vođenje ljubavi sa njima zove „ljubavnom gozbom“. Čovek koji  je „pokorio“  njenu filozofiju platonske ljubavi bio je čovek iz senke, izvesni Zemak. Ali, ljubav ili veza sa njim nije potrajala… odmah nakon raskida ona upoznaje možda  najveću ljubav svog života Rajnera Mariju Rilkea. Njemu je dvadesetjedna – njoj tridesetšest godina. Lu je za njega otelotvorenje sna, njegova muza… Njeno prisustvo inspiriše ga da stvara, zahvaljujući njoj postaje jedan od najvećih pesnika. Rilke i Lu putuju u Rusiju, ona ga uči da govori ruski, upoznaje ga sa literaturom Dostojevskog i Tolstoja. Strasno se vole, i sve vreme žive u Andresovoj kući! Nakon četiri godine, Rilke počinje da protestvuje i zahteva da Lu napusti Andresa. Lu ne pristaje i to je kraj ljubavi… ali ne i kraj prijateljstva. Ostaju u prepisci sve do Rilkeove smrti 1926. godine.

 

Lu nije imala dece ali je zato brinula o devojčici Mariji  koju je njen muž Andreas dobio sa svojom služavkom. Ali, Lu nikada nije bila majčinski tip, grozničavo je radila objavivši desetak knjiga. Neke zavređuju da budu pomenute: ”Bitka za Gospodara”, “Fridrih Niče u ogledalu njegovog stvaralaštva”, “Ruf”, “Erotika” i “Šta je Eros”. I dalje je bila na izvorištu znanja druživši se sa Jungom i Frojdom, i radeći sa Anom Frojd udžbenik dečije psihoanalize. Čeznula je da napiše remek delo, neko je primetio da u toj potrazi za njim nije bila svesna da je ona sama to remek-delo.

Tanja Petrović Miljković