Bratislava – grad u kome stanuje spokoj

Bratislava ima ono što mnogi  veći i raskošniji gradovi nemaju, ima vedrinu ali i duh prošlosti koji je ne remeti.  Smeštena je na obalama Dunava, podeljena na istočni deo grada (stari deo grada) i zapadni deo  (novi deo grada)  po  čemu u mnogome podseća na Beograd. Razlika je u dinamici života i pitomosti ljudi. Dok je u Beogradu sve ubrzano i bučno, u Bratislavi imate utisak da je svaka užurbanost besmislena i nepotrebna. Iz svake palate, kuće, crkve, katedrale gleda vas duh prošlosti i podseća na nepotrebnost žurbe. U Bratislavi se, zaista, oseća duh prošlosti i to ne samo one davne nego i nama bliske, doba socijalizma. U nekim delovima kao da je vreme stalo i priča mudru priču o ljudima koji su u spokoju našli svoj cilj.

Panoramom Bratislave gospodari građevina koja se nalazi na 100 metara iznad Dunava – Bratislavski dvorac. Obično ga zovu “naopačke okrenutim stolom”, zbog karakterističnog oblika kula na samim rubovima dvorca. Najviša kula je Draguljna kula i u njoj su čuvani kraljevska kruna i dragulji neizmerne vrednosti, u vreme kada je dvorac bio kraljevska rezidencija i kad je u njemu boravila Marija Tereza.  Malo dalje od Dvorca nalazi se Mihailov toranj. To je jedina od preživelih osmatračnica iz odbrambenog sistema grada visoka 51 metar, koji je izgrađena oko 1300. godine. Međutim, njegov današnji izgled duguje rekonstrukciji iz 1758. godine kada je je na vrh stavljen kip sv. Mihaila koji se bori protiv zmaja.
Kako je stalno bila meta osvajača u srednjem veku Bratislava je morala da bude opasana zidinama, tako da je ulaz i izlaz bio moguć samo kroz jedna od četvoro utvrđenih vrata. Na istočnoj strani su se nalazila Laurinska vrata, na južnom Ribarska (ona su služila za prolazak ribara koji su noslili ribu ulovljenu iz Dunava), pa Vidrička vrata, poznata kao Tamna ili Crna vrata koja veoma podsećaju na tunel.
Slovački narod je vrlo dugo bio u vazalnom odnosu što od strane Ugarske, što Hasburgovaca, pa je, čak, neko vreme Slovačka teritorija bila podeljena između Ugara i Omanliskog carstva. Zato se tako jako i živo među Slovacima prenosi legenda o dobrom kralju Svatlopuku. Naime, kako se približavao svom kraju tako su njegova trojica sinova počela da se svađaju među sobom ko će naslediti presto. Mudar kralj ih je pozvao i uzeo tri prutića, prvo je slomio jedan, pa drugi, pa treći… onda je uzeo sva tri zajedno i nije mogao da ih polomi. Očeva demonstracija o snazi zajedništva bila je dobra lekcija za svu trojicu, saglasili su vladaju zajedno.


Čime će vas još Bratislava iznenaditi?

Svakako brojnim statuama izrađenim u bronzi koje vire ili čekaju  iza svakog ugla. Jedna od zanimljivijih je statua Napoleonovog vojnika koji je naslonjen na klupu i okrenut leđima ka Francuskoj ambasadi. Njegov stav je svojevrsno ruganje Napoleonovoj naredbi da se ni jedan vojnik ne sme zaljubiti u Slovakinju. Pogađate? Ovaj vojnik je upravo to uradio,a zahvalni i duhoviti Slovaci odužili su mu se podigavši ovu statuu. Legenda kaže, da kada zaljubljeni par sedne na klupu na kojoj je naslonjen vojnik može da očekuje ljubavnu sreću. Nedaleko od statue vojnika, sačekaće vas figura gospodina koji dame pozdravlja spuštenim šeširom.

Njega prati priča da nije imao svoj dom i da je opstajao zahvaljujući darežljivosti vlasnika obližnjih restorana, zauzvrat on im je uzvraćao lepim manirima. Ispred vrlo popularnog restorana “Paparazzi” nalazi se statua paparaca čijem objektivu niko od stanovnika Bratislave nije mogao da pobegne. Ali simbol Bratislave je, ipak, čovek iz šahta, iznad čije glave stoji natpis “Man at work”. Stanovnici Bratislave su mu nadenuli ime – Čumil i veruju da ako protrljate njegov nos ispuniće vam se želja. Nedaleko od Čumila nalazi se i statua posvećena  slavnom piscu bajki Hansu Kristijanu Andersenu a  pored njega su prikazani i  likovi iz bajki o kojima je pisao.
Na putu od Čumila do Andersena  duh prošlosti neće vam dati a da ne posetite širok bulevar Hviezdoslavovog trga, na kojem su s jedne strane raspoređeni restorani i kafei, dok je na drugoj strani hotel “Carlton”. Na istočnom kraju trga nalaze se dve veličanstvene zgrade iz 19. veka. Jedna od njih je Slovačko nacionalno pozorište. Dijagonalno od nje nalazi se zdanje u kojoj je smeštena Slovačka filharmonija.
Još jedno zdanje privlači poglede turista, to je katedrala svetog Martina koja potiče iz 14. veka. Zdanje u kome je krunisano najmanje devet mađarskih kraljeva i osam kraljica, uključujući Mariju Terezu. Put kojim su se kretali pri krunisanju označen je zlatnim krunama postavljenim naokolo.

I dok završavate obilazak starog gradskog jezgra impresionirani duhom prošlosti i brižljivo sačuvanom istorijom, u suprotnom pravcu spušta se pogled na novi deo grada i tri impozantna mosta koji se prostiru preko Dunava spajajući stari i novi deo grada. Most koji se, definitivno, izdvaja je most koji se nekada zvao “Most Slovačkog narodnog ustanka” a sada ga zovu Novi most. Njegova gradnja trajala je od 1967. do 1972. godine. Dugačak je 430 metara i težak 7,5 tona. Na jednom od stubova na visini od 80 metara nalazi se restoran “UFO” ili NLO. Postoje dva načina da dođete do njegovog vrha, liftom ili stepeništem, oni koji su u dobroj kondiciji trebali bi da pređu tačno 430 stepenika.  Naziv ovog šarmantnog grada na Dunavu potiče iz 19. veka, kada je slavista Pavel Joze Šafarik rekonstruisao naziv Bretislawiz. Sve do dvadesetog veka njegov naziv je bio Požun. Bilo je pokušaja da se naziv grada promeni nakon Velikog rata pa je predloženo da se zove Vilsonov Grad, po američkom predsedniku Vudrovu Vilsonu, ali Slovaci nisu prihvatili.  Zvanično u martu 1919. godine postao je Bratislava. Danas u Bratislavi živi oko 450.000 ljudi koji su uglavnom naseljeni u novom delu grada. Većinsko stanovištvo čine Slovaci, ali ima i Mađara, Nemaca, Čeha…
Zanimljivo je da je Bratislava od Beča udaljena oko  60km,a od granice sa Austrijom svega četiri kilometara. Od Mađarske ovaj grad udaljen je 13 kilometara.

S obzirom da se nalazi između dva raskošna i velika grada Beča i Praga, nažalost, Bratislava gubi turiste… što je velika šteta jer je njegov šarm nemerljiv. Impresije o ovom gradu kao mestu gde spokoj stanuje poneli su gotovo svi putnici agencije Party travel, ubeđeni da ovo nikako nije poslednja poseta ovoj pitomoj lepotici na obalama Dunava.

Tanja Petrović Miljković